Епидемија мржње у светским размерама

ЧУДОВИШТЕ је на слободи — чудовиште звано мржња. Веома се осилило и тумара по целој земљи.

Једна област на Балкану је још увек у грчу због недавне акције етничког чишћења. Вековима старо непријатељство довело је до масовног покоља, силовања, протеривања, паљења и пљачкања кућа и села, уништавања усева и стоке, глади и умирања од глади. Још увек има јако много копнених мина.

У Источном Тимору у југоисточној Азији, 700 000 преплашених особа морало је да побегне пред ужасом убијања, батинања, пуцања насумце и бесомучног протеривања. Оставили су свој завичај који су опустошили пљачкашки настројени паравојни одреди. „Осећам се као гоњена животиња“, јадиковала је једна жртва.

У Москви је експлозија огромне терористичке бомбе уништила једну стамбену зграду. Експлозија је разнела тела 94 недужних људи — међу којима је било и деце. Преко 150 је повређено. После ужаса попут ових, људи се питају ко је следећи?

У Лос Анђелесу у Калифорнији, један расиста је пуцао на групу предшколске деце јеврејског порекла и касније упуцао једног поштара Филипинца.

Мржња се с правом може назвати епидемијом светских размера. Скоро сваког дана вести откривају шта се догађа кад расна, етничка или верска нетрпељивост укрсти руке с безакоњем. Видимо како се распадају државе, заједнице, породице. Видимо земље увучене у општи геноцид. Видимо неизрециво нехумано поступање само зато што су неки „другачији“.

Уколико желимо да се чудовиште звано мржња ухвати и стави под кључ, морамо најпре разумети корен оваквог мржњом окарактерисаног насиља. Да ли је мржња у људским генима? Или се она учи? Да ли је могуће прекинути ланац мржње?

[Извор слике на 3. страни]

Kemal Jufri/Sipa Press