Метеори — велелепни камени стубови

’Ништа није чудесније и лепше од овог романтичног краја који се разликује од свега што сам досад видео. У свим другим планинским пределима где сам био, не постоји ништа ни налик овим чудесним врховима‘ (Роберт Керзон, путник из Енглеске, 1849.)

ПОТПУНО смо неспремни за чудесни спектакл који се помаља док се приближавамо граду Каламбаки и оближњем селу Кастраки у долини Тесалије у Грчкој. Ту се налази камена „шума“ од преко 20 огромних камених стубова — џунгла раздвојених стрмих стена које се пружају стотине метара увис. Њихови врхови су крунисани манастирима с дрвеним колонадама и кровом с карнизом.

Реч је о грчким Метеорима, мешавини јединствених природних стена и невероватних човекових напора. „Метеори“ — чији назив потиче од грчке речи која значи „издигнути изнад земље“ — обухвата ову групу забачених камених стубова и више од 30 манастира саграђених на њима. Просечна висина ових стена је 300 метара, а највиша је висока око 550 метара.

Како се приближавамо тако се и контуре велелепних стена продужују. Крајолик овог чудноватог света стално се мења док сунце баца различите сенке кроз ове стене. Зими ове огромне стене стоје гордо и црне се на белом снежном ћилиму.

Како су настали

Постоје многа нагађања о томе како су настале стене на Метеорима. Многи верују да је милионе година раније ова долина на којој се уздижу Метеори била потопљена великим језером окруженим копном. Према једној теорији, енормно геолошко издизање тла довело је на неки начин до издизања ових стена. Часопис Experiment објашњава да неки геолози верују „да су те стене добиле овај облик који данас имају негде између 2000. и 1000. године пре н. е.“.

 На почетку цитирани Роберт Керзон је о Метеорима написао: „Завршетак горског ланца је изгледа прекинут због неког земљотреса или је збрисан у Потопу, остављајући само један низ... високих, танких, глатких стена оштрих попут игала.“ Занимљиво је што древна грчка митологија такође говори да су ове планинске формације у Тесалији настале у потопу који су изазвали богови (Постање 6:1–8:22).

Манастири у ваздуху

Без обзира које им је геолошко објашњење, Метеори почињу да привлаче пажњу од деветог века н. е. Савремени планинари, који с посебном планинарском опремом планинаре на Метеорима, можда најбоље схватају колики су подвиг учинили рани религиозни пустињаци који су живели у пећинама и пукотинама по стенама. Још увек је знак питања како су на овим практично неприступачним стенама саграђени манастири.

Како су се они из ранијег времена пењали до тих манастира и спуштали? Књига Meteora — The Rock Monasteries of Thessaly наводи: ’Можда су се успињали уз дрвене мердевине које су се спуштале с литица или су били подизани у мрежи која се из манастира спуштала на чекрк. Било како било, посетилац је морао веровати монасима и њиховој несигурној техници.‘ Кад је упитан колико често се уже које држи мрежу мења, бивши игуман је како кажу рекао: ’Само када пукне.‘ Тек су 1925. на стенама исклесане степенице како би се олакшао прилаз.

Први религиозни пустињаци који су се попели на ове камене стубове били су  Варнавас, негде између 950. и 965. н. е, и Адроникос с Крита, 1020. Затим су дошли и остали монаси из целог византијског света, повећавајући број манастирских кућа на врховима стена до 33. Те заједнице су до 16. и 17. века имале највећи утицај, а од тада њихов утицај стално слаби.

„Видите нас сада!“, узвикнуо је игуман једног манастира. „Ах, млади више нису заинтересовани!“ Заиста, отворено је само шест манастира, од којих су два настањена монахињама. Напуштена манастирска здања могу се наћи на многим стенама на Метеорима.

Богата културна презентација

Данас ови манастири на стенама представљају једну од најзанимљивијих тачака културне карте Грчке. Према Организацији уједињених нација за просвету, науку и културу, они представљају јединствени ковчег с благом културног наслеђа. Грчка се однедавно заузела за очување културног богатства Метеора. Отворена су обновљена здања и музеји за туристе. Шта се у њима налази?

Поред икона, црквених одора и свезака с нотама, ту су и ретки историјски манускрипти Библије. Међу њима је и пергамент Кодекс 591 који датира из периода између 861. и 862. н. е., у ком су и дискусије тумачења библијске књиге Матеја.

Снажне природне силе заиста су образовале јединствени спектакл. Ако икад одете у Грчку, зашто у своју маршруту не укључите и Метеоре? И обавезно понесите довољно филмова јер ћете често желети да употребите фото-апарат. (Приложено)

[Слике на 16. страни]

Манастир Св. Николе Анапаусаса

Манастир Русаноу

[Извор]

M. Thonig/H. Armstrong Roberts

[Слике на 17. страни]

Манастир Свете тројице

Манастир Великог Метеорона

[Извор]

R. Kord/H. Armstrong Roberts

[Извор слике на 15. страни]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Извор слике на 16. страни]

Позадина: Y. Yannelos/Greek National Tourist Organization