Поглед у свет

Лажни фосил

„Један фосилизовани скелет 200 м[илиона] година старог предатора који је некада крстарио морима из јурског периода, 116 година је красио дворане Велшког националног музеја у Кардифу“, кажу британске новине The Guardian. „Онда су куратори у Кардифу закључили да је остацима морског месождера ихтиосаура потребно чишћење — и схватили су да су насамарени.“ „Када смо уклонили пет слојева боје, схватили смо да је то пажљиво израђен фалсификат“, рекла је конзерватор Керолајн Батлер. „То је била комбинација две врсте ихтиосаура с додатком вешто фалсификованих делова.“ Уместо да га уклони, музеј ће га изложити као пример лажног фосила.

Загађена планинска језера

Планинска језера нису тако чиста као што се мисли. „Чак су и највиша језера, као што је Шварцзе изнад Солдена [Аустрија], пуна загађивача“, извештава немачки часопис natur & kosmos. Риба из језера на великим надморским висинама има 1000 пута већи ниво DDT-ја него риба с мањих надморских висина. Због чега? Због тога што у тропским земљама отровне хемикалије испаравањем доспевају у ваздух и онда их ваздушне струје носе у друге делове света. Честице DDT-ја се кондензују над хладним подручјима — као што су планинска језера — и у виду падавина доспевају на земљу. Часопис каже да „ледена планинска језера делују попут ледених замки које хватају DDT из атмосфере“. DDT — инсектицид који је отрован за људе и животиње — у Европи је забрањен већ више од 20 година, али се у земљама у развоју још увек користи.

Уникатни надгробни споменици

„Ексцентрични надгробни споменици јесу нова мода“, наводи се у француским новинама L’Express. Произвођачи надгробних споменика нуде да подигну уникатне споменике у 25 различитих боја, нових облика и од материјала као што су обојено стакло или метал. У споменике који су већ направљени спада скулптура падобрана, пса и краве, олупине воза и огромног бурета — које је наручио један трговац вином. Једна велика компанија каже да прави барем 80 копија мотоцикала годишње којима се украшавају гробови. Према овом чланку, локални прописи дозвољавају само надгробни камен или плочу, али француски закон подржава индивидуална веровања и власницима парцеле на гробљу даје „слободу да граде“.

Чувајте се олова у накиту

„Ако изгледа да ваше дете жваће или сиса накит који садржи олово, накит одмах баците“, саветује један извештај Здравља Канаде. Лабораторијски тестови јефтине бижутерије која се обично купује деци, открили су да је у већини примерака садржај олова био у распону од 50 до 100 посто. Извештај каже „да уношење чак и малих количина олова може имати штетне последице на развој интелекта и понашања код одојчади и мале деце“. Наравно, садржину олова је тешко утврдити без прибора за тестирање. Онда, с обзиром да је цена накита за децу обично ниска, најбоља стратегија може бити она коју препоручују новине National Post: „Ако вам је сумњиво, баците га.“

Природно станиште — кључ за очување

„Заштита станишта [је] кључ за очување животињског света“, кажу новине Times of Zambia. Извештај каже да је уништавање станишта фактор који највише утиче на пад популације животињског света. Међу узроке овог проблема спадају „претерана испаша, пожари, ерозија земљишта [и] обрађивање земље“. „Пољопривреда је очигледно важна и не постоји начин на који бисмо је могли елиминисати“, објашњава чланак. Али природна станишта би се могла очувати у подручјима где због „лошег земљишта од пољопривреде нема много користи“, каже Times. Када се домаће животиње доведу на ова подручја, оне имају проблема да се изборе с паразитима као што су крпељи и гриње, али „дивље животиње имају природан начин да се боре против ових штеточина“; од ваљања у блату и по  прашини до тога да их птице чисте својим кљуном.

Сведоци добили судску победу у Русији

The New York Times од 24. фебруара 2001. је известио: „Данас [23. фебруара] Јеховини сведоци су на московском суду извојевали победу над својим тужиоцима који су, на основу закона из 1997. о забрани религиозних секти које подстичу на мржњу и нетолеранцију, желели да се ова група забрани, и та победа може имати далекосежне резултате.“ Суђење је било обустављено 12. марта 1999. и пет стручњака је било одређено да проуче веровања Сведока. Случај је био обустављен скоро две године. Након што је настављен 6. фебруара 2001, суду је требало мање од три недеље да утврди да су оптужбе тужиоца неосноване. Међутим, тужиоци су тражили од Московског градског суда да закаже поновно суђење. Тај захтев је одобрен 30. маја и случај је поново враћен у судницу. „Руска православна црква, која се огорчено противи мисионарској активности“, каже Los Angeles Times, „била је једна од главних поборника религиозног закона из 1997, који је многе деноминације приморао да прођу кроз тежак процес регистрације.“

Зарађивање на поклоњеној одећи

„Само мала количина“ поклоњене одеће заиста стигне до оних којима је стварно потребна, кажу немачке новине Südwest Presse. У Немачкој се сваке године поклони преко 500 000 тона одеће да би се помогло онима који су у потреби. Али, организације које сакупљају одећу углавном је продају трговачким предузећима, што од поклоњене одеће прави посао који доноси неколико стотина милиона немачких марака. Организације које сакупљају поклоњене ствари често не знају шта се догађа с поклоњеним стварима. Овај чланак каже: „Ако хоћете да будете сигурни да ће ваша одећа стварно користити сиромашнима, мораћете сами да им је дате или ћете морати да је у кризна подручја пошаљете особама од поверења.“

Зашто деца имају потешкоће с комуникацијом

Према новинама Berliner Morgenpost, портпарол удружења педијатара у Берлину сваљује кривицу за проблеме које млади имају с комуникацијом на прекомерно гледање телевизије и коришћење компјутера. Он каже да деца, посебно предшколског узраста, треба да проводе мање времена у гледању ТВ-а или у седењу испред компјутера, а да више директно комуницирају с људима који их могу стимулисати. Сем тога, британски The Sunday Times каже да једно ново истраживање указује да је „све више људи који у својим двадесетим и тридесетим годинама пате од озбиљног губитка памћења због све већег ослањања на компјутерску технологију“ и од неспособности „да разликују битно од небитног“.

Језици који нестају

Бразилске новине Folha de S. Paulo извештавају да се једним заједничким пројектом Бразила и Немачке планира да се документују урођенички бразилски језици којима прети нестајање. Истраживачи се надају да ће стварањем дигиталне банке података текстова и звукова сачувати језике трумај, ауети и квикуро. Према лингвисти Ариону Родригезу, од 1 200 бразилских урођеничких језика, преживело је свега 180. Од њих, најмање 50 језика говори мање од 100 људи. У случају језика маку једина особа која га говори јесте један 70-годишњи удовац који живи на северу Бразила. Родригез каже да је очување урођеничких језика основно за очување традиционалне културе народа.

Проблеми са смећем у граду Мексико

Један скорашњи извештај у новинама El Universal из града Мексико каже да тридесет посто смећа из града Мексико остаје на јавним путевима и на тај начин постаје потенцијално штетан загађивач. Арон Мастаче Мондрагон, министар за животну средину, указао је да се рециклира само 10 посто смећа из града Мексико и да око 48 посто није биолошки разградљиво. Према подацима Националног института за рециклажу, картонској етикети је за распадање потребно месец дана; грани бамбуса од месец дана до три месеца; памучном убрусу од месец дана до пет месеци; вуненој чарапи једна година; обојеном дрвету мало више од године; лименки 100 месеци; конзерви од 200 до 500 година и стакленој флаши више од милион година.