Промењени ставови према старости

С КОЛИКО година се постаје стар? Изгледа да одговор зависи од тога кога питате. Тинејџери ће спремно у ту категорију сврстати свакога ко има више од 25 година.

С друге стране, оперски певачи достижу зенит с много више година. И један извештај из аустралијских новина The Sun-Herald у погледу оних који намеравају да напредују у фирмама, тврди: „Данас је истина да ако до 40. нисте успели, онда нећете никада.“

Уобичајене претпоставке

Неки можда мисле да су старији људи склони незгодама, да споро уче и да у физичком погледу брзо пропадају. Да ли је оправдано размишљати на тај начин? Па, према статистикама Светске здравствене организације, у целој европској регији, „сваки трећи смртни случај у саобраћају укључује људе млађе од 25 година“. Надаље, најбржа стопа физичког пропадања одиграва се у старости између 30 и 40 година и не постоји доказ о томе да код здраве особе с годинама опадају интелектуалне способности.

Шта је с мишљењем да су старији људи обавезно и болесни? „Једна уобичајена заблуда јесте да старење и болест иду руку под руку“, каже The Medical Journal of Australia. Чињеница је да су многи старији људи прилично здрави и да себе не сматрају старима. Неки се осећају попут америчког државника Бернарда Барука који је рекао: „За мене је старост увек петнаест година старија од мене.“

Због чега су онда старији људи често изложени дискриминацији, а понекад чак и правим предрасудама? Одговор у великој мери зависи од ставова према старењу.

Ставови према старости

The New York Times Magazine цитира Макса Франкела који каже: „Американци су опијени младошћу и искривили су гледиште медија о остарелима. Старији људи су практично протерани из медија.“ То може помоћи да се објасни савремени парадокс о којем је The UNESCO Courier коментарисао: „Никада пре... друштво није толико учинило за своје старије чланове. Они имају користи од економске и социјалне заштите, али слика коју друштво има о њима веома је негативна.“

Чак ни здравство није имуно на ову предрасуду. The Medical Journal of Australia каже: „Многи лекари, као и друштво уопште, верују да је за људе који имају више од 65 година касно за превентивну негу... Овакав негативан став... значи да су старији људи искључени из многих важних анализа.“

Овај исти журнал каже: „Негативан став медицинског особља према старијим људима, које их назива ’маторцима‘, може се искористити као изговор за непружање квалитетне медицинске неге. Многи уобичајени али ипак мањи органски проблеми као што су слабији вид и слух, превиђају се или прихватају као  нормалан део старења... Промена у ставу према старијима јесте кључна ствар за ефикасан превентивни програм.“

„Можда је, барем у развијеним земљама, дошло време да се промени традиционална дефиниција старости“, предлаже британски медицински журнал The Lancet. Зашто је то важно? Журнал објашњава: „Нека другачија дефиниција могла би распршити мрачна, злокобна и туробна предвиђања која се пречесто користе да би се подупрле предрасуде о ’најезди‘ старијих људи који троше ’велики део‘ оскудних средстава издвојених за здравство.“

Најезда остарелих

Истина је да има пуно старих људи и да их је све више и више. „Између 1955. и 2025, у читавом свету ће број људи који имају 65 и више година постати четири пута већи, а проценат који ће они сачињавати од укупног становништва постаће двапут већи“, извештава The UNESCO Courier.

Број остарелих људи у Индији већ је већи од укупног становништва Француске. И каже се да ће у Сједињеним Државама 76 милиона такозваних ’бејби-бумера‘ — оних који су рођени у првих 18  година по завршетку Другог светског рата — током следећих пола века отићи у пензију. Пошто овај тренд старења светског становништва код многих економиста и здравствених радника изазива забринутост, он нас такође наводи да поново размотримо неке од наших унапред замишљених идеја о старости.

Поновно писање сценарија

Неки упоређују живот с драмом у три чина. Сматра се да младалачко узбуђење и учење доминирају првим чином. Одговорности подизања породице и неумољив притисак рада постављају сцену за други чин. Глумци су у трећем чину охрабрени да се повуку с позорнице и да потиштено чекају да се спусти последња завеса.

Међутим, из различитих разлога, укључујући и изванредне напретке у медицини и хигијени током 20. века, време које „глумци“ данас проводе изван позорнице током „трећег чина“, продужило се и до 25 година. Многи више нису задовољни с тим да буду послани у пензију и остану беспослени. Све више ових активних старијих људи почиње да захтева да се сценарио поново напише.

 Огроман допринос

Широко распрострањено мишљење да већина старијих људи зависи од других, једноставно није истина. New York Times Magazine је известио да у Сједињеним Државама „већина старијих људи представља независне потрошаче из средње класе, с више новчаних средстава од младих парова... и [да] социолози примећују појаву јаке групе... добростојећих старијих људи“. Филип Котлер, професор маркетинга на Северозападном универзитету у Сједињеним Државама, коментарише у погледу овога. „Трговци ће ускоро“, каже он „за најсочнију демографску мету сматрати потрошаче који имају 55 или више година.“

Допринос који пружају активни старији људи иде далеко изнад искључиво монетарног утицаја. Сиднејски The Sunday Telegraph је запазио да у Аустралији „баке данас пружају половину од свеукупног неформалног старања о деци чији су родитељи на послу, и да више од једне трећине запослених жена има баку која се брине о њиховој деци док су оне на послу“.

У местима као што је француски град Троа, сматра се да је мудрост коју су стекли старији вредна помоћ. Ова мудрост се испољава када старији уче децу, када она нису у школи, занатима као што су столарство, стакларство, резање камена, грађевинарство и водоинсталатерство. Поред поучавања, многи старији људи иду у школу да би стекли различите вештине.

Према часопису The UNESCO Courier од јануара 1999, „Међународно удружење универзитета трећег доба са седиштем у Паризу“ каже да „широм света постоји више од 1 700 универзитета за старије људе“. Што се тиче ових универзитета, часопис извештава: „Иако се методе њихове организације и управљања умногоме разликују од земље до земље, универзитети за старије људе деле исту жељу да помогну старијим људима да буду потпуно укључени у културни и друштвени живот.“ Једна таква институција из Јапана је известила да има 2 500 студената!

„Свеукупан допринос који старији људи пружају својим породицама и друштву је огроман, иако га је тешко измерити јер се већи део тога не наплаћује“, каже Александре Калаш, вођа групе Програма Светске здравствене организације о старењу и здрављу. Он тврди: „Државе... на своје старије становништво не треба да гледају као на проблем већ као на потенцијално решење проблема... прво и најважније као на извор који се може употребити.“

Нема сумње да на нашу способност да уживамо у поодмаклим годинама могу утицати запажања и предрасуде других, али у великој мери зависи и од нашег сопственог става према животу. Шта ви можете урадити да бисте остали активни и ментално и физички, чак и ако ваше тело стари? Молимо вас прочитајте оквир на 12. и 13. страни и запазите шта неки старији људи кажу о томе која је њихова тајна да остану активни и да уживају у животу.

Настојте да останете активни

Видећете да је општа карактеристика тих активних старијих људи њихово одржавање смисаоног радног распореда — било да раде на световном послу или као волонтери. Такође редовно вежбају, активно се интересују за људе свих генерација и задовољавају своје основне духовне потребе. Као што ћете запазити, ове тајне које воде ка срећном, активном животу помоћи ће и младима и старима.

Засад је непријатна истина да старите чак и док читате овај чланак (Проповедник 12:3). Међутим, биће мудро да обратите пажњу на резиме који наводи Bulletin of the World Health Organization: „Баш као што здравље омогућава да будете активни, тако и вођењем активног живота имате све шансе да будете здрави.“

[Оквир⁄Слике на странама 12, 13]

Они остају активни и радују се животу

◼ ЈУЖНА АФРИКА: Пит Вентсел, 77 година, пуновремени волонтер.

„Увиђам да је за добру физичку кондицију важно редовно вежбање. Већ годинама одржавам своју малу башту. Након таквог вежбања осећам се као нов човек. Да бих постигао најбоље што могу, покушавам да сам себе мотивишем следећим начелом: ’Неодлучност је крадљивац времена; одуговлачење је његов главни саучесник.‘“

[Слика]

„Свестан сам колико је важно редовно вежбање“ (Пит)

◼ ЈАПАН: Јошихару Шиозаки, 73 године, ради као агент за некретнине.

„Имам лумбаго, висок крвни притисак и Менијерову болест. Радим четири дана седмично и од куће до канцеларије идем бициклом; пут до тамо и назад износи дванаест километара. То је добра вежба за мене, јер не напрежем леђа, а јачам ножне мишиће. Трудим се да с другима, укључујући и комшије, одржавам мирне односе. Гледам да код других не тражим мане и грешке. Схватио сам да се људи много брже одазивају када су охрабрени него када су критиковани.“

[Слика]

„Гледам да код других не тражим мане“ (Јошихару)

◼ ФРАНЦУСКА: Леона Шалони, 84 године, пуновремени јеванђелизатор.

„Била сам фризерка; волела сам свој посао и због тога ми је било тешко када сам 1982. отишла у пензију. Нисам имала обавеза па сам постала пионир, како се називају пуновремени јеванђелизатори Јеховиних сведока. То што имам много библијских студија са заинтересованим особама помаже ми да останем ментално активна. Немам кола тако да много ходам. То ми чува здравље.“

[Слика]

„То што имам много библијских студија помаже ми да останем ментално активна“ (Леона)

◼ БРАЗИЛ: Франсиско Лапастина, 78 година, пуновремени волонтер.

„Обично се не љутим кад ме неко вређа или игнорише. Претпостављам да је та особа под притиском и да има проблема. Сви имамо дане када нам није баш до друштва. Трудим се да се не љутим и да имам на уму да људи и мене морају да толеришу и прихвате. То ми је помогло да стекнем много правих пријатеља.“

[Слика]

„Трудим се да се не љутим“ (Франсиско)

◼ АУСТРАЛИЈА: Дон Маклан, 77 година, још увек ради 40 сати седмично.

„Четири године након уградње бајпаса још увек имам одлично здравље. На ову операцију нисам гледао као на период у мом животу у коме ћу бити трајно онеспособљен. Свакодневно идем у шетњу, и то већ годинама радим. Када сам био млад и приметио како други превремено старе, увек сам био одлучан у томе да не дозволим себи да прихватим такав образац размишљања. Налазим право задовољство у томе што упознајем људе и започињем разговоре. Ако се у нашем животу одражава духовност тада ћемо искусити оно што је описано у Псалму 103:5: ’Живот твој [Јехова] добрима испуња и подмлађује те као орла.‘“

[Слика]

„Немој остарити пре времена“ (Дон)

◼ ЈАПАН: Чијоко Чонан, 68 година, пуновремени јеванђелизатор:

„Избегавање стреса и исцрпљености јесте кључ за одржавање доброг здравља. Покушавам да не схватам ствари и сувише озбиљно и утврдила сам да ми значи када с времена на време променим темпо. Недавно сам почела да користим абакус како бих вежбала прсте и ум. Мислим да је добро започињати нове ствари.“

[Слика]

„Мислим да је добро започињати нове ствари“ (Чијоко)

◼ ФРАНЦУСКА: Жозеф Курдуду, 73 године, пуновремени волонтер.

„Да би се достојанствено старило, важно је да се остане активан што је дуже могуће. Рад води до задовољства, и треба да пазиш на своју исхрану и учиниш неопходна прилагођавања. Мислим да те чини другачијим када живот има неки смисао. Мислим да је духовност веома важна да бисмо сачували добро здравље. Пре него што сам постао Јеховин сведок, био сам веома неодлучан и песимистичан. У познавању библијских истина налази се изузетна сила која човеку даје менталну снагу да се избори с разним ситуацијама.“

[Слика]

„Духовност је веома важна“ (Жозеф)