Разнобојни кермоди

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КАНАДЕ

„Они стоје на задњим ногама, седе на стражњици... чак и хрчу док спавају... Интелигентни су, радознали, брзо уче, добро се прилагођавају и изгледа да пролазе кроз иста расположења као и ми.“

БИОЛОГ Вејн Макрори који се бави проучавањем дивљих животиња, рекао је то о једној од најређих врста медведа на свету — црно-белом медведу северозападне канадске обале. Овог медведа је 1900. године свету науке први пут представио Вилијам Хорнадеј,  члан Зоолошког друштва у Њујорку. Он је пописивао у каталог медвеђа крзна из Викторије у Британској Колумбији и наишао је на једно неуобичајено крзно. Било је крем боје са светлозлатним тоновима и сличног облика као крзно мрког медведа.

Заинтригиран оним што је открио, Хорнадеј је позвао Франсиса Кермода, директора Покрајинског музеја у Британској Колумбији, да му помогне у прикупљању даљних информација о, како је он мислио, новој врсти медведа. Године 1905. у знак признања за Кермодов труд у прибављању узорака и података, Хорнадеј је овог медведа назвао Ursus kermodei — Кермодов медвед.

Кермоди су припадници породице мрких медведа, премда нису увек те боје на коју указује њихово име. Индијанци који говоре језик чимшиан и живе у земљи кермодија, овог медведа зову мотчкмо, то јест бели медвед. Такође су виђени наранџасти, кестењастоцрвени, златножути, светложути, плавосиви и чак прошарани црно-браон-бели медведи.

Биолози још увек не знају зашто постоје бели кермоди. Једна претпоставка је да је за ту посебну боју одговорна нека случајна генетска мутација. Заправо, примећено је да је тек сваки десети кермод беле боје. Кермоди с канадске северозападне пацифичке обале свакако су јединствени и заслужују више од летимичног осматрања.

Посета подручју кермода

Кермоди се могу видети у области од приближно 75 000 квадратних километара дуж северне обале Британске Колумбије. Ако путујете отприлике 600 километара северозападно од Ванкувера долазите до острва Принцес Ројал и до Дагласовог мореуза, близу Китимата. Око 150 километара североисточно према унутрашњости земље, дуж реке Скине, налази се једна заједница дрвосеча звана Терес. Ова регија је само срце земље кермода. Описује се као најнетакнутија и најбогатија дивљина западне Канаде.

Уколико желите да бар начас видите ову белу скитницу потребан вам је искусан водич кроз дивљину који познаје понашање кермода. Најбоље време за посматрање је у октобру, када реке Британске Колумбије врве од хиљада лососа који се мресте. Током овог догађаја који се одвија само једном годишње, кермоди се спуштају с брдовитих предела да би се гостили на гозби од лососа. Описујући медвеђи ритуал једења на овој гозби, један очевидац је рекао: „Након што изаберу лососа којег желе, стављају му шапу на главу, затим му скидају кожу од шкрга па надоле, откривајући месо којим ће се гостити.“

Како изгледају

Кермоди могу изгледати пријатељски, љупко и несташно, али у ствари, и они као и сви други медведи могу бити непредвидиви и опасни. Наводно имају слаб вид. Њихов мали шиљаст нос и дуге ноздрве обликовани су тако да максимално изоштре њихово чуло мириса. Премда изгледају трапаво, веома су брзи. Некима је на кратке стазе измерена брзина од преко 50 километара на сат!

Потпуно одрасла женка дугачка је од 130 до 190 центиметара, а тешка између 50 и 180 килограма. Мужјаци су већи и каткада премаше 200 килограма. Када кермоди стану на задње ноге издигну се од 250 до 275 центиметара. Поврх тога они су и добри пливачи. У ствари, један чувар ловишта рибе је запазио једног како с оближњег острва плива до копна. Кад се довезао чамцем близу медведа био је изненађен гледајући га како зарања и плива под водом, израњајући само да удахне ваздух.

Сусрети с људима

Кад медведи почну да доводе људе у везу с вештачким изворима хране, они престају да буду опрезни према њима и могу постати превише агресивни и опасни. Такви медведи се често ликвидирају. Зато када следећи пут у дивљини видите медведа како моли за храну, упамтите да уколико га нахраните, не само што себе доводите у опасност већ можете допринети и његовој прераној смрти.

Када размишљамо о овом занимљивом медведу, не можемо да не будемо импресионирани разноликошћу која постоји у породици медведа. Како ли су чудесна и прекрасна Божја дела стварања! Какву само одговорност човек има да брине о тако дивним створењима!

[Извор слике на 27. страни]

Howie Garber/www.wanderlustimages.com