Шта је посттрауматски стрес?

ПОСТТРАУМАТСКИ стрес је раније обично називан неурозом услед ратног стреса или психичком траумом претрпљеном у борби, и у првом реду је изучаван везано за ратне ветеране. Данас је много другачије. Не морате да будете војник да бисте имали посттрауматски стрес. Треба само да преживите неки трауматичан догађај.

Тај догађај може да буде било шта, од рата до покушаја силовања и саобраћајне несреће. Један билтен Националног центра за посттрауматска стања у Сједињеним Државама, износи то овако: „Да би се установило да ли патите од посттрауматског стреса морате бити изложени неком трауматичном догађају.“ И у тај догађај мора бити укључен „неки вид стварне или претеће ФИЗИЧКЕ повреде или напада“.

Џејн поменута у претходном чланку прича: „Установила сам да изненадан превелики страх доводи до пораста нивоа одређених хормона, а онда ти хормони доводе чула у стање претеране опрезности на опасност. Кад опасност прође ниво хормона се обично враћа у нормалу, али код оних који пате од посттрауматског стреса тај ниво остаје повишен.“ Џејн је оставила иза себе оно што јој се десило, али ужасан страх који је у тим моментима осетила изгледа да је покушавао да се трајно усели, попут неког непожељног госта који неће да оде из ваше куће.

Уколико сте преживели неку трауму и доживљавате сличне последице, важно је да знате да нисте сами. У једној књизи о силовању, ауторка Линда Е. Ледреј објашњава да је посттрауматски стрес „нормална реакција нормалних људи који су били у некој страшној ситуацији над којом нису имали контролу“.

Међутим, то што се за посттрауматски стрес може рећи да је нормалан, не значи да ће га имати сви који преживе неку трауму. Ледреј бележи: „Једна студија из 1992. показује да је недељу дана након силовања 94 посто жртава силовања имало симптоме посттрауматског стреса, а дванаест недеља касније код 47 посто њих још нису били прошли. Године 1993. педесет посто жена које су се обратиле Служби за опоравак од сексуалног напада, у Минеаполису, удовољавало је критеријуму за посттрауматски стрес годину дана након силовања.“

Овакви подаци показују да је посттрауматски стрес уобичајен, много уобичајенији него што то већина људи схвата. Он погађа  све врсте личности и настаје услед многих врста догађаја. Аутори Александер Ц. Макфарлан и Ларс Вајсат примећују: „Недавне студије показују да цивили, као и ратници и жртве рата, доживе неку трауму баш у периоду мира и да код многих који преживе уобичајене ствари настаје посттрауматски стрес.“ Код неких чак и какав медицински третман или срчани удар може изазвати посттрауматски стрес.

„Изгледа да је посттрауматски стрес веома уобичајен поремећај“, објашњавају горе наведени аутори. Они надаље кажу: „Једно анкетирање 1 245 адолесцената у Америци показало је да су 23% њих били жртве физичког или сексуалног напада, као и да су били очевици насиља над другима. Код сваког петог адолесцента који је то доживео јавио се посттрауматски стрес. То указује да око 1,07 милиона тинејџера у САД тренутно пати од овог поремећаја.“

Уколико су ови подаци тачни, то значи да је у само једној земљи погођено толико  пуно тинејџера! Шта се може урадити за особе попут њих, као и за многе милионе других жртава широм света?

Шта се може урадити?

Уколико мислите да ви или неко кога познајете пати од посттрауматског стреса, ево неких предлога.

Трудите се да одржавате духовну рутину. „Увек сам била на састанцима у нашој Дворани Краљевства“, објашњава Џејн. „Чак и кад нисам могла да се концентришем на оно што се говори знала сам да Јехова жели да будем тамо. У скупштини су сви било изузетно љубазни и изграђујући, а показана љубав и лично занимање су ми веома много значили док сам пролазила кроз цео тај ужас.“ Џејн наставља: „Такође ми је помогло и читање псалама. Као да су молитве потиштених говориле уместо мене. Кад у молитви нисам могла да кажем оно што сам желела, само бих рекла ’амин‘.“

Не оклевајте да храбрите жртву. Уколико се неко кога волите бори с ужасним сећањима на неки трауматични догађај, схватите да он(а) не претерује нити да је тешка особа. Због емоционалне отупелости, узнемирености или беса, он(а) можда неће моћи да на вашу подршку реагује како бисте ви то желели. Али, немојте  одустати! Као што Библија каже, „пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17).

Жртва треба да препозна које би јој немудре методе лечења још више нашкодиле и да их избегава. То обухвата коришћење забрањених дрога и претерано узимање алкохолних пића. Иако може изгледати да алкохол и дрога нуде привремено олакшање, убрзо само погоршају ствари. Они обично доприносе друштвеној изолованости, одбацивању особа које желе да помогну; радохолизму; неконтролисаном бесу; неконтролисаном или претерано контролисаном једењу или другом понашању окренутом ка самоуништењу.

Посаветујте се са способним здравственим стручњаком. Можда жртва и нема посттрауматски стрес, али уколико га има постоје ефикасне терапије. a Уколико вам се указује стручна помоћ, будите отворени с том особом и затражите помоћ у превазилажењу било ког понашања које је било наведено.

Запамтите: физичке ране обично прве зарасту, али они који пате од посттрауматског стреса могу бити рањени на многе начине, телесно, умно и душевно. Наредни чланак ће говорити о даљњим начинима на које оболели и они око њега могу учествовати у излечењу, а такође ће говорити о нади за све који су погођени посттрауматским шоком.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Симптоми посттрауматског стреса

Многи који су преживели неку трауму, поново је у својим мислима проживљавају. Обично то не могу контролисати нити с тим прекинути. Последице могу укључивати:

• Враћање призора из прошлости — осећај да се траума поново догађа

• Лоши снови и ноћне море

• Јако вас уплаши велика бука или кад вам неко изненада приђе с леђа

• Дрхтавица и презнојавање

• Лупање срца и отежано дисање

• Узнемиреност када неки призор, звук, осећај, мирис или укус подсети на трауму

• Немир или страх — осећање поновне угрожености

• Потешкоће у контролисању осећања кад догађаји који подсећају на трауму изазову изненадне осећаје тескобе, беса или узнемирености

• Лоша концентрација односно моћ трезвеног размишљања

• Тешко заспите односно лоше спавате

• Немир и стално стање опреза

• Емоционална блокада односно отупелост

• Тешко вам је да некога волите или да уопште гајите било које јако осећање

• Околина вам је чудна или нестварна

• Губите интересовање за ствари у којима сте некада налазили задовољство

• Имате проблем да се сетите важних делова трауматичног догађаја

• Осећате да сте искључени од света око вас и од ствари које се дешавају

[Слике на 5. страни]

Посттрауматски стрес могу изазвати различити трауматични догађаји