Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како ви можете помоћи

Како ви можете помоћи

Како ви можете помоћи

„Депресивној деци треба помоћ. А ту помоћ она не могу сама добити. Нека одрасла особа мора прво препознати проблем и озбиљно га схватити. То је тежак део“ (др Марк С. Голд).

ШТА ви можете учинити уколико сумњате да је ваш тинејџер депресиван? Прво немојте пренаглити с таквим закључком. Уосталом, симптоми могу указивати на нешто сасвим друго. a Осим тога, сви млади су повремено зловољни. Али, уколико то стање траје и више је него само пролазна криза, најбоље би било посаветовати се с доктором. При томе треба задржати на уму следеће Исусове речи: „Не треба лекар здравима, него болеснима“ (Матеј 9:12).

Отворено реците свом лекару све што му може бити од користи, укључујући и недавне промене у тенијџеровом животу које су могле допринети његовом стању апатије. Нека доктор издвоји довољно времена да саслуша све симптоме пре него што постави дијагнозу. „Немогуће је у једној краткој 20-минутној посети прикупити све неопходне информације како би се у потпуности видело у каквом је стању дете“, упозорава др Дејвид Г. Фаслер.

Слободно поставите лекару сва питања која имате. На пример, уколико доктор мисли да је ваше дете клинички депресивно, можда бисте могли да га упитате зашто је поставио такву дијагнозу. Уколико сумњате у докторову процену, реците му да бисте волели чути и мишљења других. Сигурно вас ниједан прави и искрени доктор неће одвраћати од тога.

Изаћи на крај

Уколико је ваш тинејџер клинички депресиван, немојте да се стидите тога. Чињенице говоре да депресија може снаћи и најбоље младе особе. Заиста, Библија показује да болна осећања могу мучити неке који се труде да у служби Богу дају све од себе, и то без обзира на узраст. Погледајте верног Јова који је имао осећај да га је Бог напустио те је стога изразио гнушање према животу (Јов 10:1; 29:2, 4, 5). Ана је била Божја слушкиња с толиком „тугом у срцу“ да није могла ни да једе (1. Самуилова 1:4-10). Ту је и побожан човек Јаков који је многе дане оплакивао свог сина и који „не примаше утехе“. Чак је желео да се придружи свом сину у гробу! (Постање 37:33-35). Дакле, емоционална узнемиреност не значи увек да нешто није у реду с духовношћу.

Међутим, депресија код тинејџера може узети велики данак од родитеља. „Кад се ради о осећањима, као да ходам по жици“, каже једна мајка депресивне тинејџерке. „Забринута сам, уплашена, непријатељски расположена, љута и исцрпљена.“ Друга признаје: „Када бих изашла и видела неку мајку у куповини заједно с њеном тинејџерком, срце ми се цепало јер сам мислила да сам ја то изгубила [са својом ћерком] и да се то више никада неће повратити.“

Таква осећања су нормална. Међутим, каткад могу бити крајње поражавајућа. Ако дође до тога, зашто се не поверите неком поузданом пријатељу? Пословице 17:17 наводе: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.“ Такође немојте занемарити молитву. Библија нам даје засигурање да уколико своје бреме бацимо на Бога, он ће нас поткрепити (Псалам 55:22ДК).

Склоност ка окривљавању

Многи родитељи депресивних тинејџера постају јако обесхрабрени и сматрају да су на неки начин они криви за настало стање. „Када вам је дете у депресији“, признаје један родитељ, „ви се стварно осећате кривим и нико вас не може разуверити. Стално се питате: ’Где смо погрешили? Где је била прекретница? Како сам ја допринео томе?‘“ Како родитељи могу сачувати уравнотежено размишљање у погледу овога?

Нема сумње да непријатна атмосфера у кући може штетно утицати на дете. Зато Библија с добрим разлогом опомиње очеве: „Не раздражујте своју децу, да не постану потиштена“ (Колошанима 3:21). Зато је добро да родитељи анализирају начине на које се опходе са својом децом и да промене оно што је потребно. Али депресија није увек последица лошег родитељства. Заиста, тај поремећај може да се деси и у домовима препуним љубави. Стога родитељи који чине све што могу да би помогли својој деци, не треба да осећају кривицу.

Исто је важно не кривити ни депресивног тинејџера. На крају крајева, он вероватно не може успешно да контролише свој поремећај. „Никада га не бих кривила за варичеле или упалу плућа“, каже једна мајка. „Али за депресију“, признаје она, „управо сам то чинила. Кривила сам своје дете што се разболело — а онда сам се ја ужасно осећала.“ Родитељи и други треба да гледају на депресију као на болест, а не као на слабост, и онда ће им бити лакше да се усредсреде на то како да помогну ономе ко пати од ње.

Одгајање депресивног тинејџера може створити велику напетост међу родитељима. „Кривили смо једно друго“, каже једна супруга, „нарочито када смо размишљали о животу који смо очекивали и животу ког смо имали због стања нашег сина.“ Тим, чија кћерка пати од депресије, признаје: „Лако је кривити свог брачног друга. Уколико су родитељи имали брачних проблема и пре него што је дете почело да показује знаке депресије, дететово збуњујуће понашање може бити кап у пуној чаши.“ Не допустите да дететова депресија створи раскол у вашем браку! Стварно, мало се постигне упирањем прста у некога — било да сте то ви, ваше дете или супружник. Важно је пружити подршку оном ко пати.

Пружати подршку

Библија саветује хришћане: „Говорите утешно депресивним душама“ (1. Солуњанима 5:14). Уколико депресивно дете муче осећања ниског самопоштовања, ви можете помоћи. Како? Никако не износећи свој суд у изјавама као што су: „Не треба да се тако осећаш“ или „То је погрешан став“. Уместо тога настојте да се саживите показујући „саосећање“ (1. Петрова 3:8). Павле је саветовао хришћане да ’плачу с онима који плачу‘ (Римљанима 12:15). Запамтите да је неко ко је истински депресиван стварно повређен. Тај бол није умишљен нити је измишљен само да би се привукла пажња.

Док слушате, покушајте да му помогнете да се изрази. Питајте га зашто се тако осећа. А онда пажљиво и стрпљиво помозите тинејџеру да увиди зашто тако ниска процена њега самог није оправдана. Уверавање у Божју љубав и милосрђе може му помоћи да умањи своје бриге (1. Петрова 5:6, 7).

Ту су и неки други практични кораци које можете предузети. На пример, можда треба да проверите да ли се ваш депресивни тинејџер довољно одмара, да ли се добро храни и да ли довољно вежба (Проповедник 4:6). Уколико су му преписани неки лекови, било би мудро да му помогнете да увиди да је важно да их узима. Никада не одустајте у пружању подршке и никада немојте престати показивати љубав.

Мора се признати да депресија код тинејџера може да буде веома мучно искуство, како за оболелог тако и за остатак породице. Стрпљење, устрајност и љубав на крају ће положити темељ за пружање помоћи депресивним тинејџерима.

[Фуснота]

a Извештаји показују да нека обољења — укључујући мононуклеозу, дијабетес, анемију, хипотиреоидизам и хипогликемију — могу имати симптоме сличне депресији.

[Истакнути текст на 11. страни]

Неко ко је истински депресиван стварно је повређен. Тај бол није умишљен

[Оквир на 13. страни]

УКОЛИКО СИ ДЕПРЕСИВАН ТИНЕЈЏЕР

Ти ниси остављен и твоја ситуација ни у ком случају није безнадежна. Твоја депресија може бити повезана са (1) биохемијском неравнотежом или (2) околностима у животу над којима имаш мало или нимало контроле. Било како било, ниси ти крив што си у том стању. Па ипак, шта можеш учинити?

Библија наводи да постоји ’пријатељ и од брата вернији‘ (Пословице 18:24). Зашто не пронађеш таквог пријатеља и не излијеш му своја осећања? Родитељ или нека зрела одрасла особа може бити твој највећи савезник у борби против депресије.

Уколико твоји родитељи мисле да имаш клиничку депресију, можда ће те одвести до лекара који има искуства у лечењу таквог поремећаја. То је мудар корак, јер се депресија често може у великој мери ублажити лечењем уколико је оно доступно. На пример, тамо где је у питању биохемијска неравнотежа, може бити преписан неки антидепресив. Уколико је то код тебе случај, немој да те је срамота што узимаш лекове. Они једноставно враћају у равнотежу хемијске реакције у твом телу, а то може бити кључ за повратак извесне мере радости и стабилности у твој живот.

Многи који пате од депресије проналазе утеху у читању Библије и приближавању Богу у молитви. Библија нам даје следеће засигурање: „Јехова је код оних који су скромна [„скрушена“, ДК] срца, и спасава оне који су смерна [„сломљена“, NW] духа“ b (Псалам 34:19).

[Фуснота]

b За више информација видите чланак „Млади питају... Да ли да кажем неком да сам депресиван?“ који је изашао у издању Пробудите се! од 22. октобра 2000.

[Оквир⁄Слика на 14. страни]

ПОМОЋ И НАДА ЗА ДЕПРЕСИВНЕ

Будући да је депресија сложена тема, у овој краткој серији чланака нисмо могли размотрити све њене аспекте. Па ипак, издавачи часописа Пробудите се! сигурни су да ће изнесене тачке помоћи тинејџерима и њиховим родитељима да се изборе с овим изнурујућим поремећајем.

Можда сте приметили да је велики део смерница у претходном чланку темељен на Библији. Истина, она јесте једна древна књига. Међутим, њени савети су практични данас као и онда кад су били записани. Зашто? Зато што иако су се променила времена, није се променила људска природа. Ми се суочавамо са истим проблемима с којима су се суочавале и раније генерације. Разлика је у томе што су данашњи проблеми већи и далекосежнији.

Међутим, ту је још један разлог због чега је Библија веома практична: она је надахнута од Бога (2.  Тимотеју 3:16). Он као наш Створитељ зна шта нам је потребно да бисмо извукли најбоље од живота.

Наравно, Библија није неки медицински приручник. Зато она не каже да није потребно да затражимо одговарајуће лечење за болести као што је рецимо депресија. Па ипак, Библија садржи начела која нам могу помоћи да утешимо оне који су болесни. И још више, у њој се налази Божје обећање да ће он ускоро излечити све наше болести (Псалам 103:3). Да, Јехова намерава да ’оживи срца скрушених‘ (Исаија 57:15ДК).

Да ли желите да сазнате нешто више о овој величанственој нади? Онда молимо ступите у везу с Јеховиним сведоцима из вашег краја или пишите на одговарајућу адресу са 5. стране овог часописа.

[Слика на 10. страни]

Трудите се да показујете саосећање

[Слика на 11. страни]

Уколико депресивно стање код тинејџера траје, мудро је да се посаветујете с неким лекарем

[Слике на 12. страни]

Немојте као родитељ брзо окривити себе, свог супружника или свог тинејџера