Открити узроке

„Депресија тинејџера обично није само последица једног фактора већ комбинација више стресних фактора“ (Др Катлин Макој).

ШТА доводи до депресије тинејџера? У питању могу бити многи чиниоци. Једна од ствари су физичке и емоционалне промене у пубертету услед којих млада особа може бити преплављена осећајима несигурности и страха, те тако бити посебно склона негативном душевном ставу. Такође су тинејџери често подложни негативним осећањима кад се осећају одбачено од својих вршњака или од особе супротног пола која им се свиђа. Затим, као што смо напоменули у нашем уводном чланку, данашњи тинејџери одрастају у свету који сам по себи може бити депресиван. Заиста живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1).

Проблем повећава и то што се млади први пут сусрећу са животним притисцима, а за то немају ни вештине нити искуства као одрасли. Зато су тинејџери често попут туриста који покушавају да се снађу на непознатом подручју — узнемирени због свог окружења и у многим случајевима невољни да затраже помоћ. Овакви услови често могу бити плодно тло за настанак депресије.

Али постоје и многи други чиниоци који могу водити до депресије тинејџера. Осмотримо само неколико.

Депресија и губитак

Каткад депресија наступа после неког великог губитка — можда смрти вољене особе или одвајања од родитеља због развода. Чак и смрт кућног љубимца може тинејџера бацити у очај.

Ту су и не тако очигледни губици. Примера ради, пресељење у нови комшилук значи оставити познату средину и вољене пријатеље. Чак и остварење веома жељеног циља — као што је завршетак школе — може изазвати осећај губитка. Треба узети у обзир и да улазак у неку нову фазу живота подразумева губитак лагодности и осећаја  сигурности који је раније постојао. Затим су ту и млади који морају подносити неку хроничну болест. У таквој ситуацији бол који млада особа има јер се разликује од својих вршњака — можда је чак и одбацују — може је навести да осећа да је изгубила одређену меру нормалности.

Тачно је да се многи омладинци суочавају с таквим губицима а да не буду потпуно скрхани. Они се растуже, плачу, жале, тугују — али се с временом навикну. Зашто се онда већина тинејџера навикне да живи са животним притисцима, док други падну у депресију? На то не постоји једноставан одговор, јер је депресија сложен поремећај. Али неки тинејџери могу бити подложнији.

Биохемијска веза

Многи стручњаци на пољу душевног здравља верују да биохемијска неравнотежа у мозгу игра кључну улогу у појави депресије. a Та неравнотежа може бити наслеђена, будући да су истраживачи открили да су тинејџери код којих један од родитеља пати од депресије склонији да и сами буду депресивни. „Депресивна деца у већини случајева имају барем једног родитеља који такође пати од депресије“, наводи књига Lonely, Sad and Angry.

Зато се поставља питање — да ли деца заиста наслеђују депресију или једноставно науче да буду депресивна док живе с депресивним родитељем? Тешко је одгонетнути да ли је у питању наслеђе или спољашњи фактор јер је мозак невероватно сложен, као што су сложени и многи чиниоци који могу допринети депресији тинејџера.

Депресија и породично окружење

За депресију се каже да је породична ствар, и то с добрим разлогом. Као што смо већ напоменули, можда нека наследна компонента доводи до преношења склоности ка депресији с једне генерације на другу. Али и породично окружење може да игра улогу. „Деца коју злостављају родитељи у великој су опасности од депресије“, пише др Марк С. Голд. „Такође и деца чији су родитељи сувише критични и усредсређују се само на њихове недостатке.“ До депресије може доћи и када родитељи превише обасипају пажњом своје дете и кад се постављају превише заштитнички. Међутим, интересантно откриће једног истраживача говори да су деца склонија депресији када немају довољно пажње од својих родитеља.

Међутим, то не значи да су сви депресивни тинејџери жртве лошег родитељства. Таква уопштена изјава искључила би мноштво других чинилаца који могу допринети настанку овог проблема. Па ипак, у неким случајевима породично окружење представља пресудан чинилац. „Деца која живе у дому где међу родитељима влада стална напетост налазе се у већој опасности од депресије него деца у мање проблематичној средини“, пише др Дејвид Г. Фаслер. „Један од разлога јесте што се посвађани родитељи толико унесу у своје препирке да занемаре потребе својих малишана. Други је да се родитељи често препиру баш око деце, а то код деце ствара осећај кривице, беса и озлојеђености.“

Ово су само неки од чинилаца који могу допринети депресији тинејџера. Ту су још неки. Примера ради, неки стручњаци кажу да депресију могу изазвати и спољни фактори (као што су лоша исхрана, отрови и злоупотреба дроге и алкохола). Неки указују на одређене лекове (као што су неки антихистаминици и средства за смирење). Изгледа да су и деца с поремећајима у учењу посебно склона депресији, можда губе самопоштовање кад схвате да не могу држати корак са школским друговима.

Међутим, без обзира на узрок, важно је следеће питање — како можемо помоћи депресивним тинејџерима?

[Фуснота]

[Слике на странама 8, 9]

Напетост у породици често повећава шансе за настанак депресије