Препознати знакове

„Туга је нормално, здраво осећање; депресија је обољење. Изазов је разумети и препознати разлику“ (др Дејвид Г. Фаслер).

КАО и већина других поремећаја, депресија има видљиве симптоме. Али те знакове није нимало лако препознати. Зашто? Зато што готово сви тинејџери ту и тамо буду нерасположени, баш као и одрасли. Која је разлика између обичног нерасположења и депресије? То у великој мери зависи од интензитета и времена трајања таквог стања.

Интензитет се односи на меру у којој негативна осећања погађају младу особу. Много озбиљније од мањег наступа очајања, депресија је емоционално обољење које прожима целу особу и озбиљно умањује способност тинејџера да нормално функционише. Озбиљност овог стања др Ендру Слејби описује на овај начин: „Замислите најгори физички бол који сте икад имали — бол услед сломљене кости, зубобоље или порођаја — удесетостручите то и отклоните узрок; онда ћете можда отприлике знати шта је бол који изазива депресија.“

Време трајања односи се на то колико стање апатичности траје. Према клиничким професорима Леону Цитрену и Доналду Макњуу, мл., „дете које је у лошем расположењу недељу дана (без обзира на узрок) и не показује знакове утехе односно не враћа се у нормалан живот — или дете које је након неког свог озбиљног губитка шест месеци лоше расположено — налази се у опасности да западне у депресију“.

Уобичајени симптоми

Депресија се дијагностикује тек кад омладинац показује више симптома сваки дан, већи део дана или барем две недеље. Релативно кратак напад назива се депресивном фазом. Дистимија, тежи облик благе или умерене депресије дијагностикује се када симптоми трају барем годину дана с мање од два месеца прекида. Без обзира на случај, који су неки уобичајени симптоми депресије? a

Изненадна промена расположења и понашања. Некада питом тинејџер одједном је непријатељски расположен. Код депресивних тинејџера је уобичајено бунтовно понашање и чак бежање од куће.

 Друштвена изолованост. Адолесцент се повлачи пред пријатељима. Или се можда пријатељи повлаче од депресивног омладинца јер запажају непожељну промену у његовом/њеном ставу и понашању.

Смањено интересовање за готово све активности. Тинејџер је необично пасиван и равнодушан. Хобији који су донедавно будили његово занимање сада су досадни.

Уочљива промена у навикама исхране. Многи стручњаци мисле да се поремећаји као што су анорексија, булимија и компулзивно преједање јављају заједно с депресијом (а каткад могу бити изазвани њоме).

Проблеми са сном. Тинејџер спава или премало или превише. Код неких се поремети спавање, те остају будни целу ноћ, а онда спавају током дана.

Проблеми у школи. Депресивни адолесцент има проблема у односу с наставницима и школским друговима и почиње да квари оцене. Ускоро се тинејџеру уопште не иде у школу.

Ризични поступци окренути ка самоповређивању. Понашање које је окарактерисано као ’играње са животом‘ може показивати да је омладинац слабо заинтересован за живот. Сакаћење тела (као што је прављење посекотина на кожи) такође може бити један од симптома.

Осећања безвредности или претеране кривице. Тинејџер постаје крајње самокритичан осећајући се као промашен случај, чак и кад чињенице говоре другачије.

Психосоматски проблеми. Кад се не може установити неки физички проблем, онда главобоље, болови у леђима, стомаку и слични проблеми можда указују на то да иза тога лежи депресија.

Размишљање о смрти или самоубиству. Заокупљеност морбидним темама може указивати на депресију. На то могу указивати и претње самоубиством. (Видите оквир испод.)

Биполарни поремећај

Неки од ових истих симптома могу постојати и код још једног збуњујућег обољења — биполарног поремећаја. Према докторима филозофије Барбари Д. Ингерсол и Сему Голдстајну, биполарни поремећај (такође познат и као манична депресија) јесте „стање окарактерисано депресивним  фазама с периодима претерано доброг расположења и превелике енергије — у ствари изнад нормално доброг расположења“.

Ова претерана фаза зове се манија. Њени симптоми могу обухватати мисли које немају мира, екстремну причљивост и смањену потребу за сном. У ствари, оболели може данима бити без сна и то без неког видљивог губитка енергије. Још један симптом биполарног поремећаја је веома плаховито понашање без обазирања на последице. „Манија обично утиче на размишљање, просуђивање и друштвено понашање тако да доводи до озбиљних проблема и непријатности“, наводи амерички Државни институт за ментално здравље. Колико траје фаза маније? Понекад само неколико дана; у другим случајевима манија траје неколико месеци пре него што уступи место свом парњаку, депресији.

У највећој опасности од добијања биполарног поремећаја налазе се они код којих неко у породици има ово обољење. Међутим, лепа вест је да има наде за оболеле. „Уколико се поремећај рано дијагностикује и адекватно лечи“, наводи књига The Bipolar Child, „онда та деца и њихове породице могу да воде далеко стабилнији живот.“

Важно је напоменути да ниједан симптом издвојено не указује на депресију или на биполарни поремећај. Најчешће читав један сплет симптома који се испољавају током одређеног времена доводи до постављања овакве дијагнозе. Па ипак, остаје питање: зашто овај збуњујући поремећај погађа тинејџере?

[Фусноте]

[Оквир на 6. страни]

КАД ДЕТЕ ХОЋЕ ДА УМРЕ

Према америчким Центрима за контролу болести, недавне године је у Сједињеним Државама много више младих извршило самоубиство него што их је укупно умрло од срчаних обољења, сиде, урођених мана, можданог удара, упале плућа, грипа и хроничних плућних обољења. Још једна узнемирујућа чињеница је да код младих узраста од 10 до 14 година постоји драстичан пораст забележених самоубистава.

Могу ли се самоубиства адолесцената спречити? У неким случајевима могу. „Статистички подаци показују да су многим самоубиствима претходили покушаји самоубиства или вербални наговештаји и упозорења“, пише др Катлин Макој. „Ако ваш тинејџер само и наговести да има суицидне мисли, време је да обратите помну пажњу и да можда затражите стручну помоћ.“

Обимност депресије код тинејџера истиче да је потребно да родитељи и одрасли схвате озбиљно било какав наговештај да млада особа жели себи одузети живот. „У готово сваком случају самоубиства који сам испитао били су занемарени или умањени наговештаји тинејџера о планираном самоубиству“, пише др Ендру Слејби у својој књизи No One Saw My Pain (Нико није видео моју бол). „Чланови породице и пријатељи нису разумели огромне промене које су видели. Усредсређивали су се на последице а не на проблем иза тога, тако да су дијагнозе биле ’породични проблеми‘ или ’коришћење дроге‘ или ’анорексија‘. Каткад је лечена љутња, сметеност и раздражљивост, а не депресија. Прикривени проблем је остајао да мучи и изједа.“

Порука је јасна: озбиљно схватите сваки наговештај самоубиства!

[Слика на 7. страни]

Каткад је бунтовништво знак депресије

[Слика на 7. страни]

Депресивни тинејџери обично губе занимање за оно у чему су некада уживали