Ти забавни мали ловци

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈУЖНЕ АФРИКЕ

СТАЈАО је на задњим ногама на врелом сунцу, чврсто се држећи за танане гране док је својим репом балансирао попут неког троношца. Био је посебно концентрисан док је осматрао небо и земљу тражећи било какав знак опасности. Када би с времена на време испустио танане звуке, његови другови који су у близини трагали за храном бивали су охрабрени да је све у реду. Остао би тако на дежурству све док га не би сменио неко од његових другова — чак и ако би то било уз сат времена закашњења.

Које је то створење? То је меркат. Дугачак свега око 40 центиметара од њушке до краја репа, овај мали месождер је прилично друштвен и живи у чопору од 10 до 30 животиња међу којима владају тесне везе.

Свако јутро док меркати излазе из своје јазбине, група ће се постројити на задњим ногама и окренути се према сунцу које се подиже како би се загрејали после ноћне студени. Затим нежно дотерују један другога и истовремено испуштају пријатељске звуке. Ти изрази наклоности могу трајати и по више од пола сата. Међутим, ускоро се сви покупе и крену у лов за тај дан.

Организовани приступ мерката лову обезбеђује непрестану залиху инсеката и малих гмизаваца. А тек што имају апетит! Потребно је толико  напора да би се он задовољио да ће до средине дана већина њих морати мало да одспава у хладу неког грма или дрвета, док ће неки ископати гомилу хладног песка како би се испружили преко њега.

Али чему онда стражар? Зато што су и ови ловци омиљен плен. Док меркат енергично копа тврду земљу — повремено премештајући и по неколико пута више земље од своје тежине ради само једне ларве — он је примављива мета за будне шакале или птице грабљивице.

Шта ако стражар осети опасност? Његов изненадан продоран крик одмах покреће на акцију — бесомучан трк до најближе рупе. Међутим, ако стражарев крик упозорава да се приближава нека супарничка група мерката, домаћа група се неће разбежати. Уместо тога, они ће остати на окупу, погуриће се и накострешити, с репом уздигнутим попут неке антене. Крештаће док иду према насртљивцима, а неки ће и поскакивати са укрућеним ногама као да играју неки ратни плес. Често је такав уједињен наступ довољан да се отерају супарници.

Заједнички напори

Меркати често међусобно сарађују. То је посебно очигледно у начину како се брину за своје младунце. У првих неколико седмица након што се роде, принове су у центру пажње. Остатак клана стално посећује мајку и младунце. И каква се добродошлица изражава када их она први пут изнесе из јазбине! Цео клан долази да је нежно помазе по врату, цичећи од узбуђења, и да нежно очешу принове.

Цела група ће неколико седмица помагати у бризи око тих малишана. Већина ће се радо смењивати у чувању младунаца док остали иду у лов. Неке женке које немају своје младунце спонтано ће давати млеко како би поделиле одговорности дојења — и тако ублажиле стрес мајке. Због свих тих обавеза, онај ко се брине око младунаца нема пуно времена за лов. Стога неки изгубе и до 10 посто своје тежине док помажу у старању око младунаца!

Када су младунци довољно стари да би напустили јазбину и придружили се у свакодневном лову, одрасле животиње које то желе смењују се у стрпљивом поучавању сваког младунца уметности лова. Често се најбоља ловина препушта младима, чак и ако то значи да ће одрасли тог дана остати мало гладни. Ако упозоравајући крик стражара да знак да се бежи у јазбине, бар ће један од њих проверити да ли су и млади на сигурном.

Посматрање које се исплати

Меркати се лако припитомљују и умиљати су. „Све у свему“, примећује се у књизи Maberly’s Mammals of Southern Africa, „ове занимљиве животињице сасвим сигурно спадају међу најпривлачније, најшармантније и најљупкије сисаре на југу Африке и увек вреди издвојити време за њихово посматрање.“

С тиме се слаже и Алан, који је годинама снимао меркате. Он се сећа како је једном једна женка изашла носећи у устима своје младунче старо четири дана и, цвилећи ка њему, положила га код његових ногу. Мислио је да је оно угинуло. „Али када сам га нежно подигао“, рекао је, „схватио сам да је живо и да је она једноставно желела да га покаже најпре мени, пре него што се други меркати сјате да јој честитају. То ме је толико дирнуло да се нисам ни сетио да га фотографишем.“

Силви, која такође годинама посматра меркате у дивљини, радо се присећа како је једног јутра лежала одмах до јазбине када су меркати излазили. Поређали су се на уобичајен начин неколико центиметара од ње и почели свој ритуал дотеривања и мажења. Када им је проговорила, они су зацврчали. Силви је нежно подигла прст према једној женки која јој је била најближа и почела да је милује — одмах изнад увета. Она је почела да се са задовољством умиљава и да дотерује следећег у реду. „Прихватили су ме у своју церемонију мажења“, узвикнула је Силви. „Каква предност!“

Они који су провели време с меркатима пуни су таквих анегдота. То су стварно забавни мали ловци!

[Слике на 26. страни]

Терање непријатеља

Стражар на дужности

Загревање пре лова за тај дан

[Извор]

Све фотографије: © Nigel J. Dennis