Ко ће нахранити свет?

ДА ЛИ ће човечанство икада почети да штити биодиверзитет уместо да га уништава? Према биологу Џону Туксилу, то би захтевало „велику промену у политици“. Међутим, он додаје да до такве промене „вероватно неће доћи уколико људи коренито не промене свест о користима биодиверзитета биљака планете, уколико немају жељу да промене постојеће навике и уколико нису спремни да пробају нове приступе“.

Многима је тешко да поверују да ће доћи до тако коренитих промена. И многи се не слажу с Туксиловим закључком. Има еколога који мисле да се улога биодиверзитета још увек слабо разуме и да неке њихове колеге можда претерују. Међутим, док научници расправљају о томе, изгледа да вреди обратити пажњу на знаке узбуне неких стручњака из те области. Они делују забринуто, не само због губитка биодиверзитета већ и због похлепе и кратковидости коју примећују иза таквих губитака. Обратите пажњу на следеће изјаве.

„Пре само једног века, стотине милиона ратара широм целе планете контролисали су сопствене залихе семења... Данас су већину залиха семења увеле, модификовале и патентирале глобалне компаније које их чувају у облику интелектуалне својине... Усредсређујући се на краткотрајне тржишне приоритете, биотехнолошка индустрија прети да уништи и само генетско наслеђе које би једног дана могло да буде вредно злата као нова линија одбране од нових отпорних болести или супер-буба“ (научни писац Џереми Рифкин).

„Медијска мантра која се једнако понавља јесте та да тржиште, слободна трговина и глобална економија морају бити најважнији. Када у медијима преовладавају богатство и интереси великих  корпорација, то економско веровање је попут неке религиозне догме која се ретко кад доводи у питање“ (генетичар Дејвид Сузуки).

У својој књизи Seeds of Change — The Living Treasure, аутор Кени Осбел указује на лицемерје у развијеним земљама када њихове „владе и корпорације оплакују непосредну глобалну опасност од изумирања људског ’заједничког наслеђа‘ генског пула“. Он примећује да и оне прете биодиверзитету тако што рекламирају употребу савремених техника обраде земљишта и узгајање монокултура.

Било да су најгори страхови еколога оправдани или не, можда вам је тешко да имате поверења у будућност ове планете. Колико још она може опстати када се  човечанство изгледа води похлепом? У очајничкој потрази за одговором, многи се надају да ће нам у помоћ притећи наука.

Могу ли нас спасти наука и технологија?

Недавно је Краљевско удружење из Единбурга изразило забринутост што су научни напреци толико брзи и софистицирани да научници прихватају ризик непотпуног схватања до чега све ти напреци могу довести. „Наука пружа мали, делимичан увид у свет природе“, написао је Дејвид Сузуки. „Ми малтене ништа не знамо о биолошком склопу животних облика наше планете, а камоли о томе како су они међусобно повезани и зависни.“

Као што је објаснио часопис Science, „ни опасности ни користи које носе GEO [организми модификовани генетским инжењерингом] нису извесне нити универзалне... Наша способност да предвидимо еколошки утицај уведених врста, укључујући и утицај GEO-а, није прецизна“.

Многи „напреци“ заправо су мач с две оштрице. Они доносе извесну корист, али показују и недостатак човекове мудрости и, сувише често, његове похлепе (Јеремија 10:23). На пример, иако је зелена револуција пружила изобиље и нахранила многа уста, она је допринела и губитку биодиверзитета. Унапређујући употребу пестицида и других скупих техника обраде земљишта, зелена револуција је на крају користила „корпорацијама за гајење пољопривредних култура и елити Трећег света, а на штету обичних смртника“, написао је др Меј-Ван Хо. Овај тренд се наставља док пољопривреда заснована на биотехнологији постаје још веће и моћније предузетништво и уводи нас у будућност у којој сигурност хране све више зависи од науке.

Међутим, не треба да будемо потиштени због ових проблема. Они заправо указују на нешто много веће. Библија нам помаже да видимо да не треба превише да очекујемо од несавршених људи који сада управљају овом планетом и њеним ресурсима. Пропусти и промашаји су за сада једноставно део стања у којем се налазе људи. Зато и налазимо следећи савет у Псалму 146:3: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема.“ Али, можемо се потпуно уздати у Бога (Пословице 3:5, 6). Он и жели и има моћ да нам помогне (Исаија 40:25, 26).

Ускоро — плодна Земља пуна живота

Пре него што реновирате неку трошну кућу, најпре морате избацити смеће. Тако ће и Јехова Бог ускоро очистити нашу планету од свих злих, укључујући и оне који на нашу планету, на њена природна блага, па чак и на друге људе гледају само као на нешто што треба искористити ради личне користи или богатства корпорације (Псалам 37:10, 11; Откривење 11:18). Али Јехова ће сачувати на животу све који га воле и који настоје да врше његову вољу (1. Јованова 2:15-17).

Након тога, Земљом и њеним безбројним животним облицима, укључујући и послушне људе, управљаће влада коју ће поставити Бог — Месијанско Краљевство (Данило 7:13, 14; Матеј 6:10). И какво ће само обиље Земља давати под том мудром владавином! У Псалму 72:16 се каже: „Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора!“ Да, храна више неће бити узрок сукоба и брига. Уместо тога, биће здрава и биће је у изобиљу.

Зато, док садашњи систем све дубље понире у очај и неизвесност, они који се уздају у Јехову могу очекивати славну будућност баш овде на овој планети. То је нада која је део ’добре вести о краљевству‘, о којој Јеховини сведоци радо говоре свима који желе бољи и праведнији свет (Матеј 24:14). Захваљујући тој сигурној нади — и томе што Бог очински брине о свом народу — ми чак сада можемо ’бити спокојни, живети мирно, зла се не бојећи‘ (Пословице 1:33).

[Слика на 10. страни]

Храна ће под Божјим Краљевством бити сигурна, и биће је у изобиљу

 [Извор слике на 8. страни]

FAO Photo/K. Dunn

[Извор слике на 9. страни]

Tourism Authority of Thailand