Леиф Ериксон — човек који је открио Америку?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ДАНСКЕ

К О ЈЕ открио Америку? То у ствари нико тачно не зна. Одговор у великој мери зависи од тога шта подразумевате под речима „открити“ и „Америка“. Уосталом, ова огромна земља била је настањена вековима пре него што су Европљани знали да она уопште постоји. Кристифор Колумбо се почетком 1493. вратио у Европу са извештајима из прве руке о свом првом путовању у Америку. Он се у ствари усидрио на Западноиндијским острвима. Међутим, он није први Европљанин који је дошао до овог чудесног новог света. Очигледно је 500 година пре њега једна дружина плавокосих Скандинаваца допрла до копна Северне Америке.

 Северни део Атлантског океана је пре хиљаду година био хладан, и непредвидив као што је и данас. Морепловци могу мислити како познају све промене ветрова и струја, али због магле и олује могу недељама тражити свој курс. Према једној древној нордијској саги, управо се то догодило једног лета младом Бјарнију Херјулфсону, спретном морепловцу и пустолову. Иако се изгубио, могло би се рећи да је пронашао континент.

Било је то време Викинга, када су Нордијци проширили своју доминацију преко мора и доле на Европу. Њихови уски бродови способни за пловидбу по мору могли су се видети посвуда, од обале Норвешке преко обала Северне Африке па до европских река.

Према делу Saga of the Greenlanders, Бјарни је отишао на дуго путовање до Норвешке. Док се приближавала зима 986. н. е., он се вратио на Исланд с пуним товаром. Али на своје изненађење, установио је да је његов отац напустио Исланд с једном флотом бродова под вођством Ерика Црвеног. Отишли су да населе велику земљу западно од Исланда коју је Ерик открио. Да би звучало привлачније, Ерик је острво назвао Гренланд. Млади Бјарни је одлучно разапео једра ка Гренланду. А онда се ветар променио. На морепловце се спустила магла. „Многе дане нису знали куда плове“, наводи се у малопре поменутој саги.

Када су морепловци коначно угледали копно, оно није одговарало опису Гренланда. Обала је била бујна, брежуљкаста и шумовита. Отпловили су северно остављајући обалу на левој страни. И друго копно које су видели није било ништа сличније Гренланду од првог. Међутим, неколико дана касније, копно је сада било другачије — више планинско и ледничко. Онда су Бјарни и његова посада заокренули на исток према отвореном мору и најзад пронашли Гренланд и нордијску колонију Ерика Црвеног.

Наступа Леиф Ериксон

Можда су баш на овај начин Европљани први пут угледали копно једног континента на који нису крочили а које је касније постало познато као Северна Америка. Извештај о томе шта је Бјарни видео заинтригирао је његове земљаке Нордијце који су били на Гренланду. На њиховој студеној земљи било је мало дрвећа; да би саградили или поправили своје бродове и куће, морали су да доносе дебла или довозе грађу преко мора што је било скупо. Али, на изглед одмах западно преко воде, била је земља пуна шума с небројено много дрвећа!

Та нова земља је нарочито привлачила младог Леифа Ериксона, сина Ерика Црвеног. Леиф је приказан као „стамен, јак, наочит и мудар мушкарац“. Око 1000. н. е., Леиф Ериксон је купио Бјарнијев брод и с посадом од 35 људи кренуо у потрагу за обалама које је видео Бјарни.

Три нове земље

Уколико је ова сага тачна, онда је Леиф прво пронашао огољену земљу с великим ледницима по узвисинама. Будући да је та земља била налик једној равној каменој плочи, Леиф ју је назвао Хелуланд — што значи „земља као камена плоча“. Ово је можда моменат кад су Европљани први пут крочили на тло Северне Америке. Историчари данас верују да је Хелуланд било Бафиново острво на североистоку Канаде.

Нордијски проналазачи су продужили на југ. Наишли су на другу земљу, равничарску с пуно шума и плажа од белог песка. Леиф ју је назвао Маркланд, што значи „земља пуна шума“, а данас се она обично поистовећује са Лабрадором. Убрзо су открили и трећу, још бољу земљу.

Сага наставља: „Отиснули су се на море и два дана провели на мору под североисточним ветром пре него што су угледали копно.“ Та земља им се толико допала да су решили да саграде куће и тамо презиме. Током зиме, „температура није  падала испод нуле, а трава се само мало осушила“. Касније је неко од њих чак пронашао грожђе и винову лозу; зато је Леиф Ериксон ову земљу назвао Винланд, што можда значи „земља вина“. На пролеће су се вратили на Гренланд с бродовима крцатим изобиљем с Винланда.

Изучаваоци би данас волели да знају где се тачно налазио Винланд са зеленим пашњацима и виноградима, али његова локација остаје замагљена. Неки изучаваоци сматрају да топографска обележја Њуфаундленда одговарају опису из тих древних сага. Један терен с ископинама у Њуфаундленду показује да су Нордијци стварно посетили то острво. Међутим, неки научници сматрају да је Винланд морао бити јужније, а да је то место у Њуфаундленду Нордијцима служило као база или пролаз до њега. a

Који докази?

Нико не зна како да уклопи детаље ове нордијске саге с данашњом географијом. Непотпуни и загонетни детаљи ове саге дуго заокупљају историчаре. Међутим, најбитнији доказ о присутности Нордијаца у Америци пре Колумба јесу ископине из једног места у Њуфаундленду, откривене  током 1960-их и 1970-их, у близини села Л’Анс О Медо. На том месту се налазе рушевине кућа које су без поговора нордијске као и намештај од гвожђа и други предмети који потичу из времена Леифа Ериксона. Поред тога, један дански истраживач који је радио на југу Њуфаундленда недавно је открио један пажљиво обрађен камени баласт вероватно коришћен на неком викиншком броду.

Ова путовања Нордијаца у нове земље далеко на западу нису држана у тајности. Леиф Ериксон је путовао у Норвешку да норвешком краљу поднесе извештај о ономе што је видео. Када је негде око 1070. Адам од Бремена, немачки историчар и поглавар једне теолошке школе, путовао у Данску да би учио о северним земљама, дански краљ Свен му је испричао причу о Винланду који има одлично вино. Део сазнања које је прикупио ушло је у његову хронику. Тако су многи учени Европљани сазнали о западним земљама које су Нордијци посетили. Поред тога, древни исландски анали из 12. и 14. века помињу нека каснија путовања Нордијаца на Маркланд и Винланд западно од Гренланда.

И Кристифор Колумбо је вероватно могао да зна за путовања у Винланд која су се десила 500 година пре њега. Према једној књизи о Винланду, постоје указивања да је Колумбо пре свог чувеног пута 1492/93. чак отпутовао на Исланд како би испитао тамошње записе.

Шта се десило с Нордијцима?

Не постоји неки извештај о трајној нордијској насеобини у Америци. Било је можда кратких, безуспешних покушаја насељавања; али су услови били тешки а староседеоци Америке — које су Викинзи звали скралингс — били су превелик залогај за освајаче. Потомцима Ерика Црвеног и Леифа Ериксона било је тешко на Гренланду. Клима је била све суровија, а намирница све мање. Након четири до пет векова, изгледа да су Нордијци потпуно нестали с Гренланда. Последњи записи Нордијаца с Гренланда помињу венчање одржано у једној цркви 1408. Више од једног века касније, немачки трговачки брод је на месту некадашње гренландске колоније пронашао само једно несахрањено тело мушкарца с ножем на боку — све је било опустошено. Након тога се више ништа не зна о Нордијцима с Гренланда. А онда су у 18. веку насељеници из Норвешке и Данске стигли и основали трајну колонију.

Међутим, Гренланд је било место одакле су се неустрашиви нордијски навигатори упутили према новом свету. Још увек можемо замислити те неустрашиве морепловце како управљају својим бродовима с четвртастим једрима по непознатим водама, док на хоризонту зачуђени не угледају неку непознату обалу — не наслућујући да ће пет векова касније Кристифор Колумбо бити слављен као онај који је открио тај Нови свет.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

КАКО СУ СЕ ВИКИНЗИ ОРИЈЕНТИСАЛИ НА МОРУ?

Нордијски Викинзи нису имали никакав компас. Како су онда били тако одлични морепловци? Када нису пловили по отвореном мору, онда су увек пловили тако да се могла видети обала. Када је то било изводљиво, прешли би мореуз тамо где се могло видети копно с обе стране. Поред тога, знали су да се оријентишу по Сунцу и звездама. Рецимо једним простим системом су утврђивали географску ширину користећи једну таблу с бројевима за сваку седмицу у години и један штап за мерење како би измерили висину подневног сунца изнад хоризонта. Будући да нису имали неки систем за утврђивање географске дужине, онда су на отвореном мору радије пловили право на исток или право на запад, следећи одабрану географску ширину.

Уколико су рецимо желели да са Гренланда плове до неког места на приморју Винланда, онда су пловили јужно од Гренланда док не би нашли тачну географску ширину; затим би окренули право на запад до жељене луке. Викиншкој посади на отвореном мору помагало је и посматрање птица. Били су стручњаци у томе да на основу посматрања птица у лету закључе где се налази копно — и какво је то копно. Каткад су са собом носили гавране; када би их пустили, птице би се винуле и кренуле према најближој обали. Тада је посада Викинга знала где да пронађе најближе копно.

Још једна помоћ у пловидби биле су сонде. Један викиншки морепловац би спустио једно уже на ком је било причвршћено олово. То је имало двоструку улогу. Као прво, омогућавало је морепловцу да одреди дубину воде. Након што би олово пало на дно, морепловац би извукао уже и раширивши руке мерио дужину. И све до данашњег дана, морнари мере дубину у хватима (1,8 метара), што је реч изведена од старе нордијске речи која значи „раширене руке“. Али, олово је имало још једну функцију. Обично је прављено с једном шупљином на дну напуњеном лојем. Тако би комад олова донео и узорак морског дна. Морепловац би испитао састав тог узорка и погледао у своје поморске карте у којима су се налазили описи изгледа морског дна на разним локацијама. Без обзира на њихове просте инструменте, Викинзи су били изузетни морепловци.

[Извор]

Photo: Stofnun Arna Magnússonar, Iceland

[Мапа на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОВА ШКОТСКА

Бјарни Херјулфсон путује са Исланда око 986. н. е.

ЊУФАУНДЛЕНД

ЛАБРАДОР

БАФИНОВО ОСТРВО

ГРЕНЛАНД

Леиф Ериксон путује са Гренланда око 1000. н. е.

ГРЕНЛАНД

БАФИНОВО ОСТРВО

ЛАБРАДОР

ЊУФАУНДЛЕНД

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 18. страни]

Лево, реконструкција куће Ерика Црвеног на Гренланду

[Слика на 18. страни]

Копија викиншког брода у природној величини који иде путем Леифа Ериксона

[Извор]

Викиншки бродови на странама 2 и 18: Photos: Narsaq Foto, Greenland

[Слика на 21. страни]

Кип Леифа Ериксона на Исланду

[Слика на 21. страни]

Л’Анс О Медо (Њуфаундленд)

[Извор]

Parks Canada

[Извор слике на 20. страни]

Изложени артефакти: Museum of National Antiquities, Stockholm, Sweden