Чудесна дагња открива своје тајне

ШТА је то што производи водоотпоран супер лепак, делује као усисивач и чак поучава научнике о поправљању гена? Незнатни мали љускар познат као дагња!

Дагњи има свуда по свету. Неке живе у мору. Друге насељавају слатководне токове и језера. Унутар њихове љуштуре која се састоји од два капка лежи меко тело обложено органом налик кожи, такозваним плаштом. Као и код свих мекушаца, плашт прави љуштуру од калцијума и угљен-диоксида које извлачи из своје хране и околне воде. Уколико бисмо ми људи желели то да постигнемо, требало би да поједемо комаде стена, да их сваримо и онда их ослободимо као монтажне делове који аутоматски праве зидове и кровове! Али научнике не задивљује љуштура, већ дагњино стопало.

Дагњин супер лепак

Покушајте да одвојите дагњу од стене и открићете колико има невероватно јак стисак — што јој је неопходно уколико жели да одоли оштром кљуну неке гладне морске птице или удару морских таласа. Како успева да се тако чврсто приљуби? Кад изабере место где ће подићи свој дом, она прогура своје стопало налик језику кроз љуштуру и притиска чврсту подлогу. Посебне жлезде луче течну смесу протеина у једно удубљење које се протеже целом дужином стопала. Та течност се брзо стврдњава у фину, еластичну нит дугу око два центиметра. Затим сићушан јастучасти део на крају ове нити шприцне мало природног лепка, а онда дагња диже своје стопало и прва фаза усидравања је завршена. Ове стратешки положене нити образују снопове зване бисуси, које привезују дагњу за њен нови дом, и то умногоме слично ужадима која држе неки шатор. За целокупан процес су потребне само три-четири минуте. (Видите шему.)

Замислите веома јако нетоксично лепило које је тако вискозно да може допрети и до најмањег кутка и пукотине, које приања за сваку површину, чак и под водом. Бродоградитељи би га радо имали за поправку бродова без скупог извлачења на док. Аутолимари би волели једну заиста водоотпорну боју која спречава рђање. Хирурзи би ценили неко безбедно средство за спајање сломљених костију и затварање рана. Зубари би њоме могли попунити зубне шупљине и надоградити сломљене зубе. Изгледа да је листа могућих примена бесконачна.

Међутим, научници не мисле да користе дагње за производњу тог супер лепка. Било би потребно око 10 000 ових љускара да би се произвео само један грам овог лепка. Зато би сакупљање довољно дагњи да би се удовољило светској потражњи за тим супер лепком збрисало све дагње, од којих су многе врсте већ угрожене. Уместо тога, амерички истраживачи су изоловали и клонирали гене пет адхезионих протеина дагњи и близу су тога да их масовно произведу у лабораторијама тако да би се испробале у индустрији. Британски научници такође врше истраживања на једном од тих протеина. Међутим, дагње су још увек корак испред. Само дагње инстинктивно знају тачну мешавину  протеина потребних за сваку врсту површине. Молекуларни биолог Франк Роберто с дивљењем поставља питање: „Како ће то икада бити могуће поновити?“

Усисивач

Дагње су животиње које филтрирају храну из воде. Већина врста дагњи дневно увлачи неколико литара воде у своје тело и не извлачи само храну и кисеоник већ и загађиваче попут штетних бактерија и отровних хемикалија. Због ове способности дагње су одлични пречистачи воде. Такође због тога служе као погодни детектори за рано откривање загађења воде. Примера ради, стотине дагњи је стављено у море око нафтних поља Екофиск уз обалу Норвешке. Сваких неколико месеци, научници их ваде и мере ниво загађености у њиховим љуштурама како би видели да ли хемикалије које се избацују у море шкоде морским животињама. Дагње и остриге се од 1986. користе у Пројекту за проматрање дагњи који се одвија на обалама Северне Америке као и у унутрашњости. Истраживачи тако стичу добар увид у било које промене квалитета воде, проверавајући љускаре годишње како би утврдили колико се хемикалија накупило у њима. И како је то само корисно!

Једна слатководна врста, зебраста дагња, често се сматра штеточином. Одомаћена у источној Европи ова дагња величине нокта на палцу вероватно је случајно доспела до Северне Америке средином 1980-их када је неки прекоокеански брод испустио баласт. Далеко од својих природних  непријатеља, зебраста дагња се у Великим језерима и њиховим притокама нагло намножила проузрокујући штету од више милиона долара тиме што је закрчила водоводне цеви и створила наслаге на бродовима, пристаништима и мостовима. Такође је угушила и неке домаће врсте дагњи.

Међутим, ту је и она добра страна. Зато што филтрирају храну пар екселанс, зебрасте дагње брзо прочишћују мрачне језерске воде халапљиво гутајући алге које плутају. Подводно растиње онда може поново да буја и пружи дом другим језерским становницима. Научници тренутно испитују идеју да искористе ово необично дагњино својство филтрирања како би уклонили штетне бактерије из водоводних система, па чак и отпатке из фабрика за прераду отпадних вода.

Друга својства

Да ли сте знали да неке слатководне дагње стварају природне бисере, од којих су неки прилично вредни? Велики су изгледи да су и накит украшен седефом који сте можда носили или бисерна дугмад коју сте можда користили такође направљени од дагњи. Сјајкасти седеф на ком се преливају дугине боје представља унутрашњи слој њихових љуштура и често се користи у индустрији култивисаних бисера. Веома мало зрнце седефа, извађено из дагњине љуштуре, убацује се у неку остригу. Стимулисана на овај начин, острига почиње да облаже зрнце које је иритира слојевима седефа да би на крају произвела бисер.

Наравно, неке морске дагње се користе и за исхрану! Људи вековима уживају у дагњином укусном, хранљивом месу припремљеном на многе начине. У домаћинствима по Француској можда сте пробали мул маринијер, то јест дагње динстане у соку од вина и љутике. Шпанци их радије конзумирају као јело с многим другим додацима звано паела, док их Белгијанци послужују у великом лонцу заједно с помфритом. Узгајање дагњи у комерцијалне сврхе јесте велики бизнис широм света, мада у неким европским земљама још увек послују мала породична предузећа. Реч упозорења: уколико намеравате да пробате ово укусно јело, проверите да ли су они који су вам набавили ове љускаре поуздани и никада немојте сами да сакупљате дагње по плажи уколико нисте потпуно сигурни да вода није загађена.

Ко зна које ће нам још тајне дагња открити! Уосталом, за неке од ових створења се мисли да живе дуже од једног века! Дагња има мајушно срце које пумпа бистру крв, али нема мозак. Како онда дагња обавља ове горе поменуте чудесне ствари? Библија одговара: ’Са земљом се разговори, она ће те учити, а и рибе ће ти морске приповедати. Ко не види у њима доказа да је све то рука Јеховина створила?‘ (Јов 12:8, 9).

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Поправља гене

Дагња звана Bathymodiolus живи на једном од најнегостољубивијих места на земљи, на Средњоатлантском гребену где вентили вреле воде избацују веома токсичне хемикалије које непрестано угрожавају генетски састав овог створења. Међутим, посебни ензими ове дагње омогућују јој да сама поправља своју ДНК. Научници изучавају ове ензиме у нади да ће открити како се може поправити људска ДНК оштећена услед болести или старости.

[Дијаграм/Слика на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Метод усидравања који користе многе дагње

стопало

труп

бисуси

нити

подлога

[Слика на 22. страни]

Дагње су изврсни пречистачи вода

[Извор]

Ontario Ministry of Natural Resources/Michigan Sea Grant

[Слике на 23. страни]

азијска зелена дагња

плава дагња

зебраста дагња

калифорнијска дагња

вилоза ирис дагња

(Дагње нису приказане у међусобној размери)

[Извори]

Азијска зелена: Courtesy of Mote Marine Laboratory;зебраста: S. van Mechelen/University of Amsterdam/Michigan Sea Grant; вилоза ирис дагња и лево доле: © M. C. Barnhart

[Слика на 24. страни]

Паела, шпанско јело с многим другим додацима обично садржи и дагње