Јесен — прекрасно годишње доба

ЈЕСЕН је једно посебно доба године. То је време када се у земљама благе климе, плавог неба, сунчаних дана и прохладних ноћи пошумљена брда постепено прелију стотинама тонова жуте, наранџасте и црвене боје. То је време када зимзелени борови и кедрови пружају мирну позадину својим живобојним црвеним и жутим листопадним рођацима — дрвећу с ког опада лишће.

Јесен је посебно омиљена у оријенталним земљама као што су Јапан и Кореја. У Јапану људи често иду у „лов“ на јесење боје — како они називају јесење екскурзије које им омогућују да се диве уметности природе.

Многи национални паркови у Кореји су најлепши у ово доба године. Зато штампа информише јавност када је најбоље време да се виде јесење боје. Сораксан, један од најчувенијих националних паркова у Кореји, јесте омиљено место. Његове гранитне литице и стене које штрче на површини земље украшене припијеним стаблима боровине изгледа да су главно обележје предела на Оријенту. У јесен су ти гранитни монолити Сораксана оивичени пламеном огрлицом буковине и јаворовине. А кад ти врхови изроне из плавичастог бескраја јутарње измаглице, раноранилац је награђен призором који никад неће заборавити.

„Увек уживам у шетњи по планинама, али посебно у јесен“, објашњава Парк И-Кијун, један живахни Корејац у својим  70-им. „У јесен као да је Бог заоденуо врхове у многе боје — боје које се мењају из дана у дан, боје које почињу да зраче на нашем ведром јесењем небу.“ Његова жена, Коун-јан, ужива да гледа како јесење лишће попут златних лептирова лепрша небом.

Зашто лишће мења боју?

За знатижељан ум, ова живописна трансформација захтева објашњење. Шта одређује да ли ће неки лист бити жут или црвен?

Јесење боје су део процеса којим се дрвеће припрема за зиму. Краћи јесењи дани покрећу унутрашњи сат дрвећа да постепено смањује доток воде и хранљивих састојака до лишћа. Сваки лист реагује тако што при дну дршке образује један преградни слој. Тај слој — састављен од супстанце налик плути — блокира сваку циркулацију од тог листа до осталог дела дрвета и доводи до тога да лист на крају опадне с дрвета.

Док је овај процес у току, пигменти каротеноида почињу да листовима дају жуту односно наранџасту боју. Ти пигменти су обично ту и током лета, али су неприметни због преовладавајућег зеленог хлорофила у листовима. С друге стране, црвена боја углавном потиче од антоцијанина, пигмента који лишће не производи све до јесени. За време јесени, хлорофил се разграђује и на сцену ступају жути и црвени пигменти. Када више нема хлорофила, лист тополе постаје светло жут док јаворов лист постаје јасно црвене боје.

У потрази за прекрасном јесени

Већина оних који воле природу запазила је да јесењи пејзажи некако варирају  из године у годину и од места до места. То умногоме зависи од врсте листопадног дрвећа у тој области. Примера ради, различите врсте јаворовине производе јарко црвене боје. На оријенту су многе врсте овог дрвећа самоникле, а често се саде у парковима и вртовима.

Клима је још један чинилац јер количина антоцијанина коју производе листови увелико зависи од времена. Ведри, сунчани дани и свеже ноћи омогућују лишћу да производи максималну количину антоцијанина. Такве јесени су обично на Далеком истоку. И Јапан и Кореја су планинске земље. Многа брда у тим земљама обрасла су разним листопадним дрвећем и тако посетиоцима пружају идеално окружење за посматрање јесењих боја.

Фина рециклажа

Целокупан процес у коме дрвеће расипа своје лишће је не само леп већ и практичан. Тиме што одбацује лишће, дрвеће чува воду и снагу за зиму. Такође се ослобађа токсичних отпадака који су се током лета накупили у листовима.

Шта се дешава с хрпама лишћа које падне на земљу? Захваљујући инсектима, гљивицама, црвима и другим животињама у земљи, сав тај органски материјал убрзо се претвара у хумус, битан састојак плодног тла. Тако након блиставог спектакла, опало лишће сада пружа ђубриво за нови раст на пролеће! Можете ли замислити лепши процес рециклаже? Кад застанемо да се дивимо таквој творевини, можемо осетити како ’дрвета шумска пљескају‘ као да одају тиху хвалу свом Творцу (Исаија 55:12; Псалам 148:7-9).