Да ли су популарна славља безазлене забаве?

НЕКИ градови Француске средином октобра доживљавају чудну трансформацију. Излози се пуне бундевама, костурима и вештачком паучином. У локалним продавницама, радници на касама носе црне шешире. Као велико финале, деца преплављују улице, куцају на врата и прете несташлуцима уколико се не удовољи њиховим захтевима за неким „слаткишем“.

Ови чудни обичаји су део славља познатог као вече уочи Свих светих. Иако је испрва сматран углавном америчким празником, вече уочи Свих светих проширило се по свету те тако постало популарно славље како међу децом тако и међу одраслима. Француска је изгледа оберучке прихватила овај празник. Прошле године је, према једној процени, трећина домаћинстава у Француској славила овај догађај. Италијански дневни лист La Repubblica говори о тој тренутној моди као о „процвату“ који се брзо шири италијанским полуострвом. Новине Nordkurier наводе да „више [Немаца] него икада пре не жели да пропусти ову забаву прожету језом“.

Није само Европа пала под чини вечери уочи Свих светих. Од Бахамских острва па до Хонгконга, вече уочи Свих светих слави се с одушевљењем. International Herald Tribune извештава да је лане једна радио-станица на Шри  Ланки одржала такмичење за „најчудније рецепте за вече уочи Свих светих и најјезивије самртничке крике“. Вече уочи Свих светих такође почиње да проналази упориште и у Јапану, где се у Токију одржавају ’параде бундева‘ с хиљадама учесника.

Чак и у деловима света где вече уочи Свих светих није популарно славље, често постоје светковине и славља која су му слична. За време ноћи Гаја Фокса у Британији, можете видети дружине деце како тумарају и моле за новац и изводе разне несташлуке сличне онима које изводе деца у току вечери уочи Свих светих. На Тајвану постоји живописни Празник фењера. Деца луњају улицама носећи фењере на којима су призори птица и звери. У Мексику постоји Día de los Muertos, то јест Дан мртвих, прослава која је прешла мексичку границу и ушла у САД. Према писцу Карлосу Милеру, неки Мексиканци у Америци још увек „стављају дрвене маске зване калакас и играју у част својих преминулих рођака“.

Многи оваква славља сматрају само безазленом забавом — изговором да би се деца и одрасли маскирали и препустили распуштеном понашању. Међутим, такво ноншалантно становиште не узима у обзир чињеницу да су ова славља неоспорно паганског порекла. Тајвански Празник фењера, рецимо, започео је кад су људи палили фењере да би видели небеске духове за које су веровали да лебде по небу. Мексички Дан мртвих вуче порекло из једног астечког ритуала обожавања мртвих.

Неки могу тврдити да порекло прослава попут ових није тако важно. Али запитајте се: ’Да ли се славља која имају тако мрачно порекло стварно могу сматрати безазленима?‘ Трговачки промотери ових прослава сигурно не брину о томе. Што се тиче вечери уочи Свих светих, један представник Културног института Барселоне је приметио: „То је светковина која је настала из трговачких интереса.“ Да је то тако може се видети из лањског пазара од вечери уочи Свих светих који је, како се процењује, у Сједињеним Државама износио 6,8 милијарди долара. У Француској је једна компанија која прави маске за вече уочи Свих светих за само три године више него устостручила свој посао.

Али, да ли треба да учествујете у таквим слављима само зато што су популарна и уносна? Да бисмо одговорили на ово питање, осмотрићемо пажљивије једно славље познато као вече уочи Свих светих.

[Слика на 3. страни]

Лобање прављене од шећера које се користе на Дан мртвих у Мексику

[Извор]

SuperStock, Inc.

[Слика на 4. страни]

Ноћ Гаја Фокса у Британији слави се уз логорске ватре

[Извор]

© Hulton Getty Archive/gettyimages