Истина о популарним слављима

ВЕШТИЦЕ и духови, бундеве и логорске ватре, дечји несташлуци уколико им се не дају слаткиши. Спољашњи знаци вечери уочи Свих светих лако су препознатљиви. Али шта се крије иза овог и њему сличних славља? Иако наводно има хришћански назив, оно крије своје порекло које је далеко од светог. У ствари, изучаваоци кажу да корени вечери уочи Свих светих сежу много пре хришћанства — до ере када су древни Келти насељавали Британију и Ирску. Користећи лунарни календар, Келти су годину поделили на два годишња доба — мрачне зимске месеце и светле летње месеце. На пун месец најближи 1. новембру, Келти су светковали Самаин, што значи „Крај лета“. a

 Ова светковина која је означавала почетак келтске нове године падала је на крај лета кад је почела да се скупља летина, и кад су стада и крда доведена са испаше у склониште. Келти су веровали да је путем разних обреда и жртава потребно дати нову снагу сунцу, будући да се дани скраћују. У симболици умирања старе године, све ватре би биле погашене, а нова година је уведена светим логорским ватрама од које су сви чланови заједнице поново запалили ватру у својим огњиштима. Те логорске ватре — обележје које у Британији постоји још и данас за време ноћи Гаја Фокса као и у јунским фестивалима у Бразилу — такође су биле намењене да уплаше и отерају зле духове.

Веровало се да се за време Самаина застор између људског и натприродног света подиже и да духови, и добри и лоши, тумарају земљом. Мислило се да се душе мртвих враћају у своје домове, и породице би припремале храну и пиће за своје госте духове у нади да ће их одобровољити и одбранити се од несреће. Тако и данас, када деца обучена као духови или вештице иду од куће до куће тражећи неки слаткиш или кад прете да ће направити неку враголију, они несвесно спасавају од заборава древне ритуале Самаина. Жан Маркал у својој књизи Halloween, histoire et traditions коментарише: „Кад нешто добију у своје руке, она у симболичном смислу који сама не разумеју успостављају братску размену између видљивог и невидљивог света. Управо због тога су маскараде уочи Свих светих... у ствари свете церемоније.“

Пошто су људи веровали да су препреке између физичког и натприродног света порушене, мислили су да могу лако прећи и у духовни свет. Зато је Самаин био нарочито повољно време да се открију тајне будућности. Јабуке и лешници, обоје сматрани плодовима светог дрвећа, користили су се за добијање информација од божанстава у вези с браком, болешћу и смрћу. Примера ради, јабуке са жигом власника стављане су у ведро с водом. Хватајући јабуку само устима, младић или девојка би наводно могли да открију свог будућег брачног друга. Овај погађачки обичај преживео је све до данас у једној игри уочи Свих светих у којој се устима хватају јабуке које плутају.

Самаин је такође био пропраћен теревенкама и необузданим понашањем. „Уколико нису биле изругиване, традиционалне вредности су биле извртане“, наводи Маркал. „Забрањено је било допуштено, а допуштено је било забрањено.“  Вече уочи Свих светих још увек одражава исти дух, што у великој мери несумњиво објашњава његову све већу популарност. Коментаришући о томе, The Encyclopedia of Religion описује вече уочи Свих светих у наше доба као „време кад и одрасли могу прекорачити културне границе и одбацити своје вредности препуштајући се вечери неспутане разузданости. Тако је основно келтско обележје ове светковине као вечери годишњег бега од уобичајене стварности и очекивања остало све до двадесетог века“.

Религиозно ривалство

После глади која је у 19. веку настала услед пропасти кромпира, имигранти из Ирске понели су у Сједињене Државе обичаје вечери уочи Свих светих. Одатле су се обичаји задњих година поново вратили у Европу. Међутим, не свиђа се свима све већа популарност вечери уочи Свих светих. Као што новине Le Monde бележе „вече уочи Свих светих...усрећује трговце, а ствара панику код свештенства“.

Црквени представници у Француској изразили су забринутост због замирања традиционалних католичких празника у корист вечери уочи Свих светих, и они то виде као знак „паганизације друштва“. За Станисласа Лалана, представника Француске конференције католичких бискупа, вече уочи Свих светих ’искривљује значење живота и смрти‘. Бискуп из Нице, Жан Бонфис, навео је да „тај празник и његови обреди немају ништа заједничко с нашом медитеранском и хришћанском културом“, и упозорио је католике против „најважније светковине сатаниста широм света“.

Коментаришући о напуштању католичких традиција Француза због таквих паганских празника, Хиполит Симон, бискуп у Клермон-Ферану, запажа: „То је као да француско друштво тражи неку врсту цивилне религије која би могла заменити хришћанску симболику.“ Он пише: „Током вечери уочи Свих светих, опонашају се мртви и враћају се њихови ’духови‘ да би нас плашили и претили нам смрћу. За разлику од тога, на дан Свих светих ми тврдимо да су покојници живи и да и ми имамо обећање да ћемо им се придружити у Божјем Граду“ (Vers une France païenne?).

На сличан начин је и Карло Марија Мартини, милански кардинал,  подстицао Италијане да не напуштају католичке празнике наводећи да је вече уочи Свих светих „страно нашој традицији која има огромну вредност и која се мора наставити. Душни дан је славље које је део наше историје. То је тренутак када се открива нада у вечни живот, тренутак када нам Господ открива да живот подразумева више од само живота на земљи“. Многи искрени католици несумњиво мисле исто. Међутим, да ли је разлика између вечери уочи Свих светих и Душног дана тако јасна као што нас ови коментари наводе да поверујемо? Шта ближе испитивање открива о коренима ових католичких празника?

Маскарада током вечери уочи Свих светих

The Catholic Encyclopedia дефинише Све свете као светковину у „част свих светаца, познатих и непознатих“. Такозвани хришћани су крајем другог века почели да обожавају оне који су настрадали мученичком смрћу због своје вере, и будући да су веровали да су они већ с Христом на небу, молили су им се да се заузимају за њих. Редовно прослављање је започело 13. маја b 609. или 610. н. е., када је папа Бонифације IV посветио Пантеон — римски храм посвећен свим боговима — Марији и свим мученицима. Маркал коментарише: „Римски богови су уступили место свецима победничке религије.“

Овај датум је промењен на новембар под папом Гргуром III (731-741. н. е.) који је у Риму посветио једну капелу свим свецима и наредио да они буду слављени 1. новембра. Не зна се тачно зашто је то учинио. Можда зато што се тог датума у Енглеској већ славио такав празник. The Encyclopedia of Religion наводи: „Самаин је и даље био популаран обичај код Келта током христијанизације Велике Британије. Британска црква је настојала да скрене ово интересовање за паганским обичајима тако што је у календар додала један хришћански празник који је падао тачно на дан кад је Самаин... Средњовековна прослава Свих светих у Британији можда је преко хришћанске цркве убрзала ширење овог славља по целом свету.“

Маркал указује и на све већи утицај ирских калуђера у то време широм Европе. New Catholic Encyclopedia такође примећује: „Ирци су обично за први дан у месецу везивали важне светковине, а пошто је 1. новембар био и почетак келтске зиме, то би вероватно био прихватљив датум за неку светковину посвећену свим свецима.“ На крају је 835. н. е., папа Гргур IV учинио овај празник свеопштим.

Током 11. века, калуђери Клинија у Француској утврдили су 2. новембар  за Душни дан, током ког се рецитују молитве да би се помогло душама у чистилишту да дођу до небеског блаженства. Иако је Душни дан тобоже католички празник, јасно је да је у мислима обичног народа постојала збрка. New Catholic Encyclopedia запажа да је „током средњег века било популарно веровање да се душе из чистилишта могу појавити на тај дан као светлост луталица, вештице, жабе крастаче, итд“.

Пошто није могла да искорени паганска веровања из срца припадника свог стада, црква их је једноставно крила иза „хришћанске“ маске. Наглашавајући ову чињеницу, The Encyclopedia of Religion каже: „Ово хришћанско славље, Сви свети, слави познате и непознате свеце хришћанске религије као што је Самаин признавао келтска божанства и одавао им поштовање.“

Популарна славља и ви

Али колико треба да вас је брига за мрачну прошлост вечери уочи Свих светих и њој сличних славља? На крају крајева, вече уочи Свих светих у мислима већине људи није ништа више него време за дотеривање и провод. Али зар се не слажете да је важно да родитељи утврде је ли рекреација њихове деце увек здрава и да им неће нашкодити?

Један школски инспектор из Француске, који има преко 20 година искуства у поучавању, упитан је о утицају вечери уочи Свих светих на малу децу. Он је прокоментарисао: „Брине ме да би обилажење одраслих од куће до куће у потрази за слаткишима могло имати дуготрајне негативне последице на децу. То може унапређивати себичност и егоцентричност. Она уче да вршећи притисак, тражећи под претњама и плашећи друге, могу доћи до онога што желе.“ Зато се родитељи морају питати: ’Које ће „поуке“ моја деца извући из слављења овог празника?‘

Није ништа чудно што су многе породице откриле да препуштање детињастим захтевима за слаткишима и костимима може бити скуп подухват. „Вече уочи Свих светих... није празник“, примећује Роберт Рошфор, генерални директор Француског истраживачког центра за изучавање и посматрање животних услова, „то је трговање догађајем.“ Вече уочи Свих светих попуњава продајно затишје пред Божић. Другим речима, то је још само једна ствар која нагони људе  да троше новац — новац који себи у многим случајевима не могу приуштити да потроше. Да ли у овоме заиста треба да се поводите за мноштвом?

Међутим, за хришћане је још важнија чињеница да су вече уочи Свих светих и друге прославе прожете паганизмом. Апостол Петар је написао: „Ја нећу да сте ви заједничари са злим духовима. Не можете пити чаше Јеховине и чаше ђаволске“ (1. Коринћанима 10:20-22, Ба). Такође је упитао: „Шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама? Надаље, у чему се слажу Христ и Велијал? Или какав удео има верни с неверником?“ (2. Коринћанима 6:14-16). Тако Библија осуђује целокупну идеју да се на неки пагански обичај стави хришћанска маска!

Надаље, Библија упозорава на опасност практиковања спиритизма (Поновљени закони 18:10-12). Иако је тачно да ће велика већина оних који славе вече уочи Свих светих тврдити како се гнуша на сатанистичке поступке, ипак треба да будемо свесни да је овај догађај, гледано из историјског угла, тесно повезан с окултним. На тај начин то славље може послужити као пут до спиритизма, нарочито за пријемљиве младе. Пагански обреди и обичаји упрљани спиритизмом једноставно немају места у хришћанском обожавању и никако нису безазлени.

Ту је на крају и чињеница да су и вече уочи Свих светих, и Сви свети и Душни дан утемељени на веровањима да мртви пате или да некако могу наудити живима. Међутим, Библија јасно показује да таква веровања нису истинита, наводећи: „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају“ (Проповедник 9:5). Због тога Библија саветује: „Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш“ (Проповедник 9:10). Будући да су мртви без свести те тако не могу никоме нашкодити, нити се они сами муче, нема разлога да их се плашимо. Исто тако ни молитве у њихову корист немају никакву вредност. Да ли то значи да не постоји нада за наше вољене који су умрли? Не. Библија нас уверава да ће „бити ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). c

Са спознањем долази и слобода избора. Од нас се не може очекивати да донесемо паметне одлуке уколико немамо све чињенице. Након што сте размотрили чињенице изнесене у овој серији чланака, шта ћете одлучити?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

Вече уочи Свих светих је продужетак лажи да мртви у ствари живе

[Истакнути текст на 7. страни]

Келтски погађачки обреди су остали у играма за време вечери уочи Свих светих

[Слика на 6. страни]

Вече уочи Свих светих вуче порекло од једног келтског празника, вероватно обожавања бога светлости, Луга

[Слика на 6. страни]

Гробље с древним келтским крстовима

[Слике на странама 6, 7]

Хватање јабука је једна од игара келтског порекла

[Извор]

Из часописа: The Delineator October 1911

[Слика на 8. страни]

Папа Бонифације IV посветио је пагански римски Пантеон Марији и свим црквеним мученицима

[Слике на 9. страни]

Какав утицај вече уочи Свих светих има на вашу децу?

[Слика на 10. страни]

Прави хришћани уживају у здравој породичној рекреацији