Гледиште Библије

Колико је Бог толерантан?

„БОГ, ИАКО ЈЕ ХТЕО ДА ПОКАЖЕ ГНЕВ И ДА ОБЗНАНИ СВОЈУ МОЋ, С ПУНО ДУГОТРПЉИВОСТИ [ЈЕ] ТОЛЕРИСАО ПОСУДЕ ГНЕВА КОЈЕ СУ УЧИЊЕНЕ ПРИКЛАДНИМА ЗА УНИШТЕЊЕ“ (РИМЉАНИМА 9:22).

БОГ је кроз историју толерисао много искварености и отвореног зла. Пре више од 3 000 година, Јов је јадиковао: „Зашто бездушници живе, и старост доживе, и снагу стеку? Пород њихов се утврђује поред њих и пред њима, и њихова деца напредују пред очима њиховим. У кућама њиховим је мир; нема онде страха и прут Божји их не бије“ (Јов 21:7-9). И други љубитељи правде, као што је пророк Јеремија, изражавали су забринутост због тога што је изгледало да Бог толерише зле људе (Јеремија 12:1, 2).

Шта ви мислите? Да ли вас збуњује то што Бог допушта зло? Да ли понекад помислите како Бог треба да пожури и сместа уништи све зле људе? Погледајте шта Библија каже о границама Божје толеранције и о разлозима за њу.

Зашто је Бог толерантан?

Пре свега, морамо се питати: зашто Бог, који има највиша мерила за праведност, уопште толерише зло? (Поновљени закони 32:4; Авакум 1:13). Да ли то значи да он прелази преко зла? Никако! Узмите у обзир следеће поређење: замислите једног хирурга који крши основна правила хигијене и који поред тога својим пацијентима наноси велики бол. Кад би радио у болници, зар не би био брзо отпуштен? Али, постоје неке околности када је потребна изванредна толеранција. У изузетно хитним случајевима, на бојном пољу на пример, зар није потребно толерисати рад хирурга у примитивним и опасним условима, можда чак и ако користи оно што би се у нормалним околностима сматрало лошом опремом и лошим хируршким инструментима?

На сличан начин, Бог данас стрпљиво толерише многе ствари које сматра потпуно неприхватљивим. Иако мрзи зло, он привремено допушта да оно траје. За то постоје добри разлози. Као прво, то оставља времена да се једном засвагда реше пресудна спорна питања која су постављена Сатанином побуном у Еденском врту. Ова спорна питања су тесно повезана са исправношћу Божјег владања и његовим правом да влада. Поред тога, његово стрпљиво подношење зла даје време и пружа прилику да се промене они који су уплетени у нешто лоше.

Милосрдан, стрпљив Бог

Наши прародитељи, Адам и Ева, придружили су се Сатаниној побуни против Бога. Бог их је с пуним правом могао уништити на лицу места. Уместо тога, он је показао да је милосрдан и стрпљив, и с пуно љубави им је дозволио да имају децу. Али та деца, а и цела људска породица која је потекла од њих, рођена су у стању греха (Римљанима 5:12; 8:20-22).

Бог је намерио да избави човека из његовог жалосног стања (Постање 3:15). Међутим, у међувремену, пошто разуме  како на нас утиче несавршеност наслеђена од Адама, он показује јако велико стрпљење и милост (Псалам 51:7; 103:13, NW). Он је ’богат добротом‘ и спреман је и вољан да „много прашта“ (Псалам 86:5, 15; Исаија 55:6, 7).

Границе Божје толеранције

Међутим, с Божје стране било би безосећајно и неразумно да допусти да се чињење зла настави у недоглед. Ниједан отац пун љубави не би бесконачно толерисао лоше владање детета које намерно наноси велики бол другим члановима породице. Зато ће Божја стрпљивост у толерисању греха увек бити уравнотежена с другим особинама као што су љубав, мудрост и правда (Излазак 34:6, 7). Када се сврха његове дуготрпљивости једном испуни, његово толерисање зла ће се окончати (Римљанима 9:22).

Апостол Павле је јасно указао на то. Једном приликом је рекао да је Бог „у прошлим нараштајима дозволио да све нације иду својим путевима“ (Дела апостолска 14:16). Другом приликом је говорио како „Бог није гледао на времена таквог незнања“ људи који нису били послушни његовим законима и начелима. „Сада“, наставља Павле, „[Бог] говори човечанству да се сви свуда покају.“ Зашто? „Јер је одредио дан у који намерава да суди целој настањеној земљи у праведности“ (Дела апостолска 17:30, 31).

Сада извуците корист из Божје толеранције

Сигурно је да онда нико не треба да претпоставља како може игнорисати Божје законе, а онда олако тражити Божји опроштај када жели да избегне последице својих поступака (Исус Навин 24:19). Многи у древном Израелу су мислили да то могу радити. Они се нису променили. Они су промашили сврху Божје толеранције и стпљења. Бог није заувек толерисао њихову поквареност (Исаија 1:16-20).

Библија показује да се особа, да би избегла Божји коначни суд, мора ’покајати‘ — то јест, да пред Богом покајнички призна своје несавршено, грешно стање и да се затим искрено одврати од онога што је лоше (Дела апостолска 3:19-21). Онда ће Јехова Бог на основу Христове откупне жртве дати опроштење (Дела апостолска 2:38; Ефешанима 1:6, 7). У време које одреди, Бог ће поништити све жалосне последице адамског греха. Тада ће постојати ’ново небо и нова земља‘ где он више неће толерисати „присуство... ствари које вапе за уништењем“ (Откривење 21:1-5; Римљанима 9:22, Phillips). Какав диван исход Божје изванредне, али не и безграничне толеранције!

[Слика на 23. страни]

Бог је дозволио Адаму и Еви да имају потомство