Поглед у свет

Кишне шуме

У Индији је било познато да кишне шуме постоје само у јужној држави Керали. Међутим, часопис Down to Earth из Њу Делхија извештава да је еколог Самјадип Дута недавно открио подручје кишне шуме површине 500 квадратних километара које спаја североисточне државе Асам и Арунахал Прадеш. Шума подржава велику разноликост дивљих животиња — „32 врсте сисара и 260 врста птица, укључујући и ретке врсте као што су слон, тигар и облачасти леопард, петопрсти љускавац, уснати медвед, јелен из рода Cervus unicolor, црни холоци, гњетао из рода Lophura leucomelana, црно-бели кљунорошци и мандаринке“. Међутим, Down to Earth запажа да међународна потражња за шумским производима прети многим кишним шумама. Неки еколози се плаше да, ако се због прекомерне потрошње ови производи исцрпе, кишне шуме се више неће чувати већ ће се користити у пољопривредне сврхе.

Тигрова рика

Зашто тигрова рика паралише не само друге животиње већ, како изгледа, и неке људе? Лондонски The Sunday Telegraph извештава да су научници са Института за истраживање комуникација у фауни из Северне Каролине у САД, „утврдили да тигар испушта ниски ’инфразвук‘, то јест режање које је толико дубоко да га људи не могу чути“. Новине објашњавају да људи могу чути само звук фреквенције изнад 20 херца, али код тигра се „меша инфразвучно режање од 18 херца и ниже с риком коју можемо чути и, према председници института Елизабети фон Мугенталер, резултат је да људи у ствари могу осетити тигрову рику, што је осећај који моментално паралише“. Чак су и дугогодишњи дресери тигрова искусили овај феномен.

Омекшавање експлозивима

Кувари обично омекшавају жилаво месо тако што га ударају кулинарским чекићем или тако што му додају прашак са ензимима који омекшавају месо. Међутим, часопис New Scientist извештава да истраживачи из Мериленда у САД спроводе експерименте у којима месо омекшавају јаким ударним таласима. Истраживачи ставе месо на челичну плочу која се налази на дну пластичне канте за смеће напуњене водом. Затим унутар канте изазову експлозију која је једнака експлозији једне четвртине штапина динамита. „Вода преноси ударни талас кроз месо“, каже извештај, „али несрећна канта бива разнесена у парампарчад.“ Поред тога што омекшава месо, овај процес уништава бактерије, као што је E. coli, које могу проузроковати тровање храном. Ипак, као што запажа Ренди Хафман са америчког Института за месо: „Биће прави изазов применити ово решење у стварном животу.“

Бродови шире болести

Лондонски The Daily Telegraph каже да „водени баласт у бродовима широм света шири болести које угрожавају људе, животиње и биљни живот“. Бродови користе водени баласт као стабилизатор и избацују га у море или у луке у које пристају. Истраживачи из Смитсонијског истраживачког центра за природну средину из Мериленда у САД, утврдили су да водени баласт који носе прекоокеанска пловила садржи велики број бактерија и вируса. У планктону из баласта свих 15 бродова испитаних у заливу Чесапик, било је бактерија које проузрокују колеру. На пример, у једном литру баласта било је око 830 милиона бактерија и 7 400 милиона вируса — што је шест до осам пута више у односу на број других организама.

Превише играчака

Лондонски The Sunday Times извештава да „према једном новом истраживању, деца, због тога што им се даје превише играчака и игара, губе способност да се играју како треба“. Истраживање је делимично подстакнуто забринутошћу која влада у Британији да „родитељи трајно мењају детињство тако што уместо да проводе време са својом децом, они им дају играчке и дозвољавају им да време проводе у игри на компјутеру или гледајући ТВ“. Након проучавања 3 000 малишана од три до пет година, професорка Кети Силва са Оксфордског универзитета је закључила: „Много играчака збуњује децу, а када су збуњена, нити уче нити се играју како треба.“

 Депресија на радном месту

Лондонски The Guardian извештава да „забринутост, изгарање и депресија... на радном месту измичу контроли“. Према Међународној организацији рада при УН, на сваких 10 радника у Уједињеном Краљевству долазе 3 радника који имају проблема с менталним здрављем, док у Сједињеним Државама на сваких 10 радника долази 1 који пати од клиничке депресије. У Немачкој скоро 7 посто њих оде рано у пензију због депресије. Више од половине радне снаге у Финској пати од симптома који су повезани са стресом. У Пољској је забринутост која је резултат све веће стопе незапослености у 1999. порасла за 50 посто, а порастао је и број самоубистава. Извештај предвиђа да ће с даљњим преласком на нове технологије и методе менаџмента на радном месту, депресија драматично расти. Такође упозорава да ће „до 2020, стрес и ментални поремећаји предњачити у односу на саобраћајне несреће, сиду и насиље који су основни узроци губитка радног времена“.

Све већа цена криминала

Лондонски The Independent извештава да „криминал у Енглеској и Велсу друштво годишње кошта 60 милијарди фунти [85 милијарди долара]“. Овај податак, који Министарство унутрашњих послова описује као умерен, представља 6,7 посто укупног националног дохотка те земље. Убиство је далеко најскупљи злочин, јер у просеку земљу кошта више од милион фунти [1,4 милиона долара], док сваки други озбиљан злочин који је повезан с насиљем у просеку кошта 19 000 фунти [27 000 долара]. На превару и фалсификовање одлази скоро четвртина свих трошкова. Новине додају да ови подаци не укључују „цену страха од криминала, утицај на породице жртава, новац који влада троши на превенцију криминала... или цену наплате осигурања“.

Корови бољи од пестицида

Часопис New Scientist извештава да пољопривредници на истоку Африке користе коров уместо пестицида да би побољшали своје усеве кукуруза. Пољопривредници у источној Африци који узгајају кукуруз боре се с две озбиљне штеточине. Једна је Striga hermonthica, паразитска биљка која годишње уништи усеве кукуруза у вредности од 10 милијарди долара. Кенијски истраживач Зјадин Кан је открио да ова биљка не расте када се између редова кукуруза посади коров звани дезмодијум. Друга штеточина је ларва инсекта Chilo suppressalis, која више година прождире трећину усева кукуруза. Међутим, Кан је открио да ове ларве радије једу домаћи коров који се назива слонова трава. Сађењем овог корова у своја поља, пољопривредници одмамљују инсекте од кукуруза. Лепљива супстанца коју производи ова трава хвата и убија ларве. „То је боље од пестицида и много је јефтиније“, каже Кан. „И повећало је принос с фарми у источној Африци за 60 до 70 посто.“

Археологова превара

Један од јапанских врхунских археолога, који је због својих на изглед запањујућих открића био називан величанствени копач, снимљен је како вара. Једна видео-камера коју су поставиле новине Mainichi Shimbun, снимила је археолога како на археолошком налазишту пре доласка тима за ископавање закопава камене рукотворине. Пошто није могао да побије доказ, археолог је признао да је закопавао предмете из сопствене колекције. Сада се сви резултати његовог 30-годишњег рада поново разматрају. Издавачи књига очекују да ће се због овога извршити ревизија археолошких рефералних дела и школских уџбеника.

Несреће које се догађају деци

Према једној студији коју је у 26 земаља спровео Фонд Уједињених нација за помоћ деци (УНИЦЕФ), у најбогатијим земљама света основни узрок смрти код деце јесу несреће. Јапанске новине Mainichi Daily News извештавају да су „у земљама где се водила студија, повреде проузроковале скоро 40 посто смртних случајева код деце између 1 и 14 година“, што сваке године износи око 20 000 смртних случајева. Фактори који повећавају вероватноћу да ће се дете повредити укључују сиромаштво, самохране родитеље који сами одгајају децу, велике породице и родитеље који злоупотребљавају дрогу или алкохол. УНИЦЕФ је подстакао да се пажња поклони „стварима за које је доказано да чувају живот: кацигама, ограничењима брзине у густо насељеним подручјима, безбедносним седиштима за дете у колима, сигурносним појасевима, сигурносним затварачима на лековима тако да их деца не могу отворити, детекторима дима у кућама и безбедносним мерама на игралиштима“.