Зашто људи поклекну пред животом

„Свако самоубиство је прича за себе: веома лична, недокучива и страшна“ (Кеј Редфилд Џејмисон, психијатар).

„МУЧНО је живети.“ Ово је написао Риуносуке Акутагава, популарни јапански писац с почетка 20. века, мало пре него што је извршио самоубиство. Међутим, ту изјаву је започео следећим речима: „Наравно да не желим да умрем, али...“

Попут Акутагаве, многи који себи одузму живот не желе толико да умру колико желе да „прекину оно што им се дешава“, навео је један професор психологије. То потврђују и поруке са уобичајеном садржином које самоубице остављају за собом. Изјаве попут: ’Нисам више могао да поднесем‘ или ’Зашто и даље живети?‘, показују дубоку жељу да се избегне сурова реалност. Али као што је то један стручњак описао, извршити самоубиство је као „лечити прехладу нуклеарном бомбом“.

Иако су разлози због којих неко изврши самоубиство различити, извесни догађаји у животу могу бити уобичајени узрочници који воде до самоубиства.

Догађаји који могу бити узрочници

Није ништа необично што млади падну у очај и изврше самоубиство чак и због ствари које другима могу бити ситнице. Када су повређени и ништа не могу учинити у вези с тим, они на своју смрт гледају као на средство освете онима који су их повредили. Хироши Инамура, специјалиста из Јапана који се бави самоубилачки настројеним  особама, написао је: „Деца гаје унутрашњи нагон да путем своје смрти казне особу која их мучи.“

Једно недавно истраживање у Британији показало је да су деца која су изложена озбиљном кињењу скоро седам пута склонија покушају самоубиства. Емоционална патња коју та деца осећају је стварна. Један тринаестогодишњак који се обесио оставио је за собом једну поруку с именима пет особа које су га мучиле и чак изнуђивале новац од њега. „Молим вас спасите другу децу“, написао је.

Други могу покушати себи одузети живот кад дођу у сукоб са законом или кад имају проблеме у школи, кад им се распадне нека романтична веза, добију лоше оцене у књижици, доживе стрес због испита или кад их савладају бриге везане за будућност. Код адолесцената који су добри ђаци и можда склони перфекционизму, неки неуспех или пропуст — било да је стваран или имагинаран — може довести до покушаја самоубиства.

Финансијски или пословни проблеми су уобичајени догађаји који воде до самоубиства код одраслих. У Јапану се после више година привредног пада, број самоубистава недавно попео на 30 000 годишње. Како Mainichi Daily News наводи, скоро три четвртине средовечних мушкараца који су извршили самоубиство учинили су то „због проблема насталих услед дугова, због пословних неуспеха, сиромаштва и незапослености“. Породични проблеми такође могу водити до самоубиства. Једне финске новине су навеле: „Средовечни мушкарци који су скоро разведени“ спадају у најризичнију групу. Једна студија у Мађарској открила је да су већина девојака које су размишљале о самоубиству одгајане у разореним домовима.

Одлазак у пензију и физичка болест такође су битни фактори који могу довести до самоубиства, нарочито код старијих. Обично се као излаз изабере самоубиство, и то не увек када је болест смртоносна већ када пацијент сматра да је патња неподношљива.

Међутим, не реагује свако на овакве догађаје тако што изврши самоубиство. Напротив, суочена са овако стресним ситуацијама, већина себи не одузме живот. Зашто онда неки сматрају да је самоубиство решење, док већина других не мисли тако?

Прикривени чиниоци

„Одлука да се оконча живот умногоме зависи од тога како се тумаче догађаји“, каже Кеј Редфилд Џејмисон, професорка психијатрије на Медицинском факултету при Универзитету Џон Хопкинс. Она додаје: „Већина здравих умова, не тумачи било који догађај као довољно поразан да би оправдао самоубиство.“ Ив К. Мошћицки са Америчког националног института за ментално здравље запажа да многи чиниоци заједно — од којих су неки прикривени — доводе до самоубилачког понашања. Ти прикривени чиниоци подразумевају менталне поремећаје, поремећаје везане за зависност, генетску грађу и хемијске реакције у мозгу. Хајде да осмотримо неке од њих.

Најистакнутији међу овим чиниоцима су ментални поремећаји и поремећаји који настају услед зависности као што су депресија, биполарни поремећаји расположења, шизофренија  и злоупотреба алкохола и дроге. Истраживање и у Европи и у Сједињеним Државама показује да је преко 90 посто извршених самоубистава повезано с овим поремећајима. У ствари, шведски истраживачи су установили да међу онима код којих није био дијагностикован ниједан поремећај ове врсте, број самоубистава је био 8,3 на 100 000 особа, али је међу депресивнима тај број скочио на 650 од 100 000 особа! Стручњаци кажу да су чиниоци који воде до самоубиства слични и у земљама на Истоку. Па ипак, чак ни депресија заједно с догађајима који могу бити узрочници самоубиства не доводи обавезно и до самоубиства.

Професорка Џејмисон, која је једном и сама покушала самоубиство, каже: „Људи изгледа могу да подносе или издрже депресију докле год верују да ће бити боље.“ Међутим, она је установила да кад нагомилани очај постане неподношљив, способност менталног система да се одупре самоубилачким нагонима постепено слаби. Она то повезује са ситуацијом када на колима попусте кочнице услед константног притиска.

Важно је да се то нагињање препозна јер се депресија може лечити. Осећања беспомоћности се могу променити. Када се пажња посвети прикривеним чиниоцима, људи могу другачије реаговати на душевни бол и стресове који често доводе до самоубиства.

Неки мисле да нечија генетска грађа може бити прикривени чинилац у многим самоубиствима. Истина је да гени имају улогу у одређивању нечијег темперамента, и студије откривају да неке породичне линије имају више случајева самоубиства него друге. Па ипак, „генетске предиспозиције према самоубиству ни у ком случају не значе да је оно неизбежно“, наводи Џејмисонова.

Прикривени чинилац могу бити и хемијске реакције у мозгу. Милијарде неурона у мозгу комуницирају електрохемијским путем. На разгранатим крајевима нервних влакана налазе се мали отвори звани синапсе путем којих неуротрансмитери хемијским путем преносе информације. Ниво једног неуротрансмитера званог серотонин може бити уплетен у биолошку склоност неке особе ка самоубиству. Књига Inside the Brain објашњава: „Низак ниво серотонина... може пресушити изворе животне среће, слабећи занимање човека за постојањем при чему се повећава ризик од депресије и самоубиства.“

Међутим, чињеница је да ником није суђено да изврши самоубиство. Милиони људи се боре с душевним болом и стресовима. Начин на који ум и срце реагују на притиске доводи неке до самоубиства. Треба се позабавити и прикривеним чиниоцима, а само непосредним узрочницима.

Шта се онда може учинити да би се створио позитивнији став који ће повратити одређену меру животног полета?

[Оквир на 6. страни]

Пол и самоубиство

Према једној студији из Сједињених Држава, вероватноћа покушаја самоубиства код жена је два до три пута већа него код мушкараца, док је код мушкараца вероватноћа да ће успети четири пута већа. Вероватноћа појављивања депресије код жена је барем двапут већа него код мушкараца, што је можда разлог за већи број покушаја самоубиства. Међутим, њихова депресија је мање агресивна и зато ће оне прибећи мање агресивним средствима. С друге стране, мушкарци су склони да користе агресивнија и одлучнија средства како би засигурали успех.

Међутим, у Кини више жена него мушкараца почини самоубиство. У ствари, једна студија открива да се у свету око 56 посто самоубистава код жена догоди у Кини, нарочито на сеоским подручјима. Као један од разлога за ове импулсивне покушаје самоубиства код жена који на крају стварно доведу до смрти, наводи се лак приступ смртоносним пестицидима.

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Самоубиство и усамљеност

Усамљеност је један од фактора који доводи до депресије и самоубиства. Јоуко Ленквист, који је водио једно истраживање о самоубиствима у Финској, рекао је: „Велики број [оних који су починили самоубиство], водили су усамљенички живот. Имали су пуно слободног времена, али мало контакта с људима.“ Кенширо Охара, један психијатар с Медицинског факултета при Универзитету Хамаматсу у Јапану, приметио је да се иза недавног таласа самоубистава средовечних мушкараца у тој земљи крила „изолованост“.

[Слика на 5. страни]

Финансијски и пословни проблеми су уобичајени узрочници самоубиства код одраслих