Најмлађи планински венац

ЈАКО УМОРНИ, извадили смо решо за камповање и почели да припремамо доручак. За пет дана прешли смо скоро 5 000 километара, путујући од Њујорка до Вајоминга. Док смо доручковали разгледали смо околину.

Сунчева светлост је била заслепљујуће блистава, а ваздух оштар и свеж. Ово није личило ни на једну од наших претходних пауза поред пута — поглед је био задивљујућ! Јели смо близу обале језера Џексон у Националном парку Гранд Тетон. Пред нама је лежао величанствен планински пејзаж. Ништа се на нашем 16 000 километара дугом путовању по западном делу Сједињених Држава није показало тако спектакуларним. Знали смо да ћемо се вратити на то место ако нам се икада поново буде указала прилика за то.

Гранд Тетон је висок око 4 200 метара, а десетине других врхова у овом венцу достижу висину од преко 3 700 метара. Иако ове планине нису баш мале, ипак нису ни највеће. Зависно од тога с које стране приђете аутомобилом, може вам се десити да чак и не приметите венац Тетон. Са западне стране, једва можете и да назрете да се земља лагано уздиже — што и није нешто нарочито! Али када им се приђе са источне стране, ове планине се из равница стрмо уздижу више од километар и по изнад долине. Стварно завређују пажњу.

Наша поновна посета

После година прижељкивања, коначно смо успели да се вратимо. Овога пута смо слетели у Џексон Хол (Вајоминг), и одвезли се на север до Тетона. Придружите нам се док започињемо дан на леденом језеру Џени које личи на драгуљ, а лежи баш испод највиших врхова овог венца.

Кожа нам се јежи од хладног јутарњег ваздуха. Сунце још није изашло, али ипак нисмо сами. И друге храбре душе већ су на ногама. Неки  фотографи желе да ухвате лепоту планина које се купају у ружичастим и златним сенама првих трачака јутарње светлости. Одједном смо застали као укопани — право у нас гледа велика женка канадског јелена! Укочила се, сва на опрезу, јер се њено лане храни десетак метара од нас. Сасвим лагано смо посегли за фото-апаратом. Готово не дишући, уперили смо га, фокусирали и усликали. Одахнули смо; наш дан на језеру Џени управо почиње.

Придружили смо се једној групи излетника која се укрцавала у чамац, и убрзо смо стигли на почетак километар и по дуге стазе која води узбрдо до Места инспирације. Изашли смо из чамца и одмах нас је окружила свежина шуме. Док нас стрма стаза води узбрдо, језеро нестаје за нама. До нас допире грмљавина удаљених водопада. Задихани, изашли смо из шуме и направили паузу на једној стеновитој избочини. Уживамо у блиставој јутарњој светлости и дубоко удишемо хладан планински ваздух. Испод нас лежи језеро Џени; треперави комадић сафирно плаве боје. Уденуто између дрвореда на једном истакнутом брежуљку, језеро изгледа као да је рад вештог јувелира.

Изнад нас се уздижу шиљати врхови планина познати као Катедрале. Др Фрајксел, природњак који је проучавао овај венац, 1930-их је написао: „Издижући се изнад свега осталог, [ове планине] својим шиљатим врховима још више уздижу човекову машту и његове мисли.“ Испуњени дивљењем, очарани смо величанственошћу Места инспирације. Већ осећамо да смо добро награђени за свој труд. Али то није све.

Стаза се зачуђујуће спушта и као да кривуда дуж дна Каскадног кањона.  Стеновите литице се ускоро уздижу изнад нас, а потоци се сливају низ њих. Питамо се ’какве су силе обликовале ово место‘? Изненада је пред нас стало једно узбуђено дете. Једва успева да се контролише. Без даха је прошаптало: „Видели смо лоса! Пожурите, и ви можете да га видите!“

Размишљање о томе како су обликоване ове планине оставили смо по страни. Зграбили смо фото-апарат и спремили се да фотографишемо једну од величанствених животиња које тумарају овим парком. Девојчица нас води до места одакле можемо добро да га видимо. Гласови су утихнули, а остатак њене породице је показивао где је лос. Тамо смо у мочварном тресетишту крај реке угледали мужјака лоса. Гледајући у чуду, подижемо фото-апарат и шапућемо како смо срећни што смо се нашли ту у правом тренутку.

Геологија и земљине плоче

Поред толико тога што може видети, лако се може десити да човек заборави да се запита о историји овог изванредног крајолика. Међутим, парк се свим силама труди да информише и образује јавност и због тога објављује бројне памфлете и групама излетника обезбеђује водиче.

Објашњено је да је земља под нашим ногама, на изглед прилично чврста, на неки начин попут залеђеног језера у пролеће — не баш тако чврста као што изгледа! Геолози верују у теорију по којој је земљина кора сачињена од бројних тектонских плоча које леже на мору растопљених стена и померају се. За нас је у тој теорији био интересантан детаљ да планински венци настају када те тектонске плоче ударе једна о другу.

У случају венца Тетон, чини се да је једна плоча деловала попут полуге и издигла другу. Резултат је оно што геолози називају игра раседа. Они кажу да је, геолошки речено, венац Тетон настао релативно скоро. Зато га памфлет који смо добили у парку назива „најмлађим и најдраматичнијим венцем у ланцу Стеновитих планина“.

 Вода и лед као вајари

Одговори су били фасцинантни, али само су изазвали даљна питања. Помислили смо на наш излет на језеру Џени. Шта је одговорно за шиљатост ових врхова? А шта је с карактеристичним брежуљком око језера, који је тако обрастао дрвећем? Шта кажу геолози? Вода стоји иза свега тога. Теорија је да су некада у давној прошлости, глечери изрезали кањоне венца Тетон. Тај брежуљак око језера, познат као морена, настао је кретањем леда. Ова морена је задржала неке од ових сада истопљених глечера и такође је сачувала плодније земљиште.

Том теоријом би се могло објаснити и богатство биљног света око језера, посебно када се упореди с пустим каменитим подручјима и кадуљом са оближњих равница. Заинтригирани тиме, охрабрили смо водича да нам каже више о томе. Рекла је да један други феномен стоји иза шиљатог облика врхова ових планина. Назвала га је феномен замрзнутог клина. Вода је пронашла пут до пукотина у стенама и ширила их је када се замрзне. Ова сила је на крају направила отвор у стени који изгледа као да га је неко направио клином. Срдачно смо јој захвалили за њено излагање и за њено одушевљење овим планинама.

Животиње

Поред изузетне геологије, ово подручје обилује животињским светом. То је наше путовање низ чувену реку Снејк учинило још незаборавнијим. Док смо уживали у пејзажу, посматрали смо белоглаве орлове и орлове рибаре како једре, а онда се обрушавају ка реци не би ли уловили рибу. Наш сплавар, вешти биолог, истакао је нешто што нас је изненадило. Иако је белоглави орао већи и изгледа страшније, орао рибар је кудикамо бољи риболовац. Рекао нам је да је виђао како друге врсте орлова краду рибу од орлова рибара. И ми смо видели како је белоглави орао напао младог орла рибара. Орао рибар је оставио свој плен и побегао.

За нас је стварно било узбудљиво да посматрамо дивље животиње у њиховом природном станишту. У близини је Национални парк за вапитије и многи од њих проводе лето у Националном парку Гранд Тетон. Често смо застајали поред пута да посматрамо крда вапитија како се лењо хране. У другим приликама бисмо седели на веранди наше колибе и посматрали лосове како се мирно хране међу врбама. Преко ноћи је изгледало као да се ова створења шепуре пред гомилама људи који су се скупљали да их гледају како пасу. Премда уморни, одуговлачили бисмо са одласком на спавање само да бисмо посматрали оно што ми људи који живимо у граду ретко кад видимо — скоро потпуно црно небеско пространство на коме сијају звезде.

Задњи дан нам је донео опроштајно задовољство. Страх помешан са страхопоштовањем обузимао нас је док смо возили право кроз крдо бизона. Крдо ових крупних, косматих животиња раширило се са обе стране пута. Како нам се није одлазило! Али било је време за то.

Док смо седели у авиону и чекали полетање, присећали смо се наше прве посете. Наслађивали смо се оним што је накратко било наше — планинама, планинским ваздухом и животињама. Колико је узбудљиво што смо успели да остваримо оно за чиме смо дуго чезнули, да поново посетимо венац Тетон! Најмлађи потомак Стеновитих планина је стварно лепо дете.

[Оквир⁄Слика на 19. страни]

Неки предлози за посетиоце

Дајте себи времена да се привикнете на разређенији ваздух. Само дно долине је на висини од преко 1 800 метара изнад нивоа мора. Неки туристи с нижих надморских висина могу осећати последице висинске болести, као што су главобоље или раздражљивост. Мудро је да старији људи, посебно они који имају проблема са срцем или имају респираторна обољења, пре него што крену на овакав пут разговарају са својим лекарем.

Добро се припремите пре него што пођете на излет. Имајте на уму да велике надморске висине и полусуви услови могу врло брзо да изазову дехидрацију. Понесите доста воде.

Ово је дивљи парк с многим великим и лепим, али дивљим животињама. Неки посетиоци желе да им приђу близу, али животиње могу непредвидиво реаговати. Слушајте и следите савете водича о томе како да се опходите с дивљим створењима у њиховој средини. Поред тога што су интересантне, водичеве речи могу бити и животоспасавајуће.

[Мапе на 17. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НАЦИОНАЛНИ ПАРК ГРАНД ТЕТОН

[Слика на странама 16, 17]

Планина Моран, венац Тетон

[Слика на 17. страни]

Горњи део Каскадног кањона

[Слика на 18. страни]

Бизон

[Слика на 18. страни]

Белоглави орао

[Слика на 18. страни]

Залазак сунца над Тетоном

[Слика на 18. страни]

Мужјак лоса