Уједињено братство неуздрмано

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ САЛВАДОРА

ДАНА 13. ЈАНУАРА 2001. У 11.34 ПРЕ ПОДНЕ ЗЕМЉОТРЕС ЈАЧИНЕ 7,6 СТЕПЕНИ РИХТЕРОВЕ СКАЛЕ ПОГОДИО ЈЕ ЦЕО САЛВАДОР И ОСЕТИО СЕ ОД ПАНАМЕ ДО МЕКСИКА. МАЛО ЈЕ ОНИХ КОЈИ ЋЕ ИКАДА ЗАБОРАВИТИ ШТА СУ РАДИЛИ У ТРЕНУТКУ КАДА СЕ ДОГОДИО.

„КАДА је најгори потрес прошао, погледали смо горе и видели како се врх планине одвојио и чинило се као да је застао неколико секунди“, присећа се Миријам Кезада. „Моја ћерка је вриснула: ’Мама! Трчи! Трчи!‘“ Затим је горњи део планине клизнуо и сурвао се ка њима. У Лас Колинасу који припада општини Нуева Сан Салвадор, то јест Санта Текла, збрисано је око 500 живота и уништено 300 кућа.

„Управо сам изашла из куће и чекала сам аутобус на станици, када се догодио земљотрес“, присећа се Роксана Санчез. „Када је престало да тресе, помогла сам једној  госпођи да покупи своје торбе и помислила: ’Боље да се вратим кући јер ће се моји бринути где сам.‘“ Када је Роксана зашла иза угла, видела је како је њена улица за трен ока нестала под обрушеном планином. Њене куће више није било!

Пружање хитне помоћи

У Салвадору има више од 28 000 Сведока, а хиљаде њих живи на подручју које је погодила катастрофа — подручју дуж салвадорске обале. Иако су још увек патили због сопствених траума, многи су брзо почели да се усредсређују на потребе других. Марио Суарез, један путујући надгледник Јеховиних сведока који служи у Санта Текли, присећа се: „Око сат времена после земљотреса, примио сам позив за помоћ. Чули смо да су нека хришћанска браћа и сестре заробљени у својим кућама. Одмах је организована једна група добровољаца.

„Мислили смо да су можда неки зидови пали и да је само ствар у томе да се уклони крш и направи пролаз како би они који су били заробљени могли да изађу. Али нико од нас није могао ни да замисли колика је то катастрофа била. У ствари, кад смо стигли на то место, питали смо се где су куће. Били смо ужаснути када су нам рекли да стојимо на њима! Куће су биле затрпане испод три метра земље. То је било врло узнемирујуће!“

Како су послеподневни сати пролазили, око 250 Сведока из оближњих скупштина дошло је у то подручје да помогне. Само с крамповима, лопатама, пластичним кофама и голим рукама, добровољци су очајнички покушавали да дођу до преживелих. Међутим, у Санта Текли је врло мало њих спасено. Међу стотинама који су нестали — од којих су се неки угушили, а неки су били здробљени под тонама земље — било је и пет Јеховиних сведока.

Организовано пружање помоћи

Скупштине Сведока су широм земље учествовале у пружању помоћи. У Комасагви, Озатлану, Санта Елени, Сантјаго де Марији и Усулутану, много Сведока је изгубило свој дом. Дворане Краљевства и приватни домови су претворени у сабирне центре. „Помоћ је била огромна“, каже путујући надгледник Едвин Ернандез. „Браћа су долазила с храном, одећом, душецима, лековима, па чак и с новцем за трошкове сахрана.“

Одбор за хуманитарну помоћ, који је наименовала подружница Јеховиних сведока из те земље, организовао је да групе из мање погођених скупштина брину о тренутним потребама оних који су били теже  погођени. Формиране су радне групе од 10 до 20 Сведока које су бринуле о потребним поправкама.

Поред тога, Регионални одбори за градњу Јеховиних сведока, који иначе служе за изградњу Дворана Краљевства, организовали су групе за изградњу привременог смештаја за оне чији су домови били потпуно уништени. У Салвадору је цена валовитог лима јако скочила, тако да је подружница Јеховиних сведока из Гватемале великодушно приложила велику количину тог материјала. Дрвну грађу за изградњу склоништа обезбедиле су подружнице из Сједињених Држава и Хондураса.

Усред ових ужурбаних активности, потреси су се наставили. Читави градови су спавали на улицама под церадама и старим прекривачима. Било је напето. До 12. фебруара, забележено је укупно 3 486 мањих потреса.

Други велики земљотрес

Дана 13. фебруара 2001. у 8.22 ујутру, месец дана након првог земљотреса, други је погодио централни део Салвадора и његова јачина је била 6,6 степени Рихтерове скале. Јеховини сведоци су још једном брзо организовали акције спасавања и пружања помоћи. Старешина по имену Ное Ираета је објаснио: „Сваки водитељ Скупштинског студија књиге је тражио Сведоке који су били додељени његовој групи како би био сигуран да су сви добро.“

Градови Сан Висенте и Кохутепеке, као и њихове периферије, били су тешко погођени. Градови Сан Педро Нонуалко, Сан Мигуел Тепезонтес и Сан Хуан Тепезонтес били су у рушевинама. У Канделарији (Кускатлан), где је скоро све било уништено, једна парохијска школа се срушила и убила више од 20 деце. Салвадор Трехо, један локални Сведок, присећа се: „Око сат времена касније, на улици сам чуо неки глас како виче: ’Брате Трехо!‘ У први мах због прашине ништа нисам могао да видим. Онда су се одједном појавили Сведоци из Кохутепекеа. Дошли су да виде како смо!“

Сведоци из околних скупштина су се поново организовали како би жртвама ове друге катастрофе пружили оно што им је неопходно. Они су следили пример хришћана из Македоније у првом веку који су молили за предност да дају, иако су и сами били у оскудици. На пример, они из скупштина у граду Сантјаго Техакуангос, који су током првог земљотреса претрпели велике губитке, припремили су топлу храну коју су однели својој браћи у оближњи Сан Мигуел Тепезонтес.

 Процењује се да је у земљотресима у Салвадору свеукупно нестало више од 1 200 људи, а у суседној Гватемали је страдало још осморо.

Труд се ценио

Друге групе за пружање помоћи су цениле организоване напоре Сведока да помогну жртвама. Једно возило Националног комитета за хитне ситуације стигло је да испоручи хитне потрепштине у Дворану Краљевства која се користила као склониште. Једна представница тог комитета је рекла: „Од свих склоништа која смо посетили, ово је прво које је уредно. Честитам вам!“ Тамо нико није навалио на камион, нити се гурао као што се дешавало на другим местима. Штавише, старији су први добили оно што им је било потребно.

Сведоци своју хуманитарну помоћ нису пружили само суверницима. У Сан Висентеу, на пример, десетине суседа који нису Сведоци, потражили су уточиште на плацу који припада Дворани Краљевства. „Овде у Дворани Краљевства Јеховиних сведока“, каже Рехина Дуран де Кањас, „људи имају срце од злата. Они су отворили своје капије и рекли: ’Уђите!‘, и зато смо овде. Чак се и ноћу смењују и пазе нас док ми спавамо.“

 Припремање смештаја

Кад је процењена штета, подружници су упућене препоруке за пружање неопходног смештаја. Онима који су изгубили своје домове почеле су да се граде привремене куће. Поред тога, извршене су поправке на кућама које су биле само делимично оштећене. Вредни, ефикасни тимови за изградњу привлачили су доста пажње и комшије су излазиле да их гледају како раде.

Једна жена је, мислећи да су ти радници помоћ коју је општина тако дуго обећавала, дошла да се жали како нико није дошао да јој помогне да рашчисти свој крш. Деца из комшилука су јој објаснила: „Не тетка, нису они из општине. Они су из Краљевства!“ Један други човек, Мојсес Антонио Дијаз, који није Сведок, прокоментарисао је: „Лепо је видети како Јеховини сведоци помажу онима којима треба помоћ. То је врло уједињена организација, и захваљујући Богу, они имају добру вољу да помогну нама сиромашним људима. Радио сам с њима и намеравам да наставим.“

Једна сестра којој је изграђен привремени дом, кроз сузе је рекла: „Мој муж и ја немамо речи којима бисмо описали своју захвалност — прво Јехови, а онда и овој браћи која су нам брзо прискочила у помоћ, иако нас чак и не познају.“

До средине априла, Јеховини сведоци су жртвама земљотреса изградили 567 привремених кућа и још скоро 100 домаћинстава је добило материјал за поправку својих оштећених кућа. Чим су породице којима је то било потребно добиле кров над главом, Сведоци су своју пажњу усмерили на 92 Дворане Краљевства које је требало поправити или поново изградити.

Поновно изграђивање живота

Поред реконструкције објеката и кућа, многи су били посебно захвални за јачање њихове духовности и емоционалне добробити.

„Услед таквих околности, то јест због тога што су се потреси наставили, било је тренутака када су ме живци издавали, али браћа су била стални извор топлине и охрабрења“, каже Миријам, споменута раније. „Где бисмо били без браће?“

Јеховина брига пуна љубави преко скупштине на изненађујуће начине је мотивисала жртве земљотреса. У Комасагви је први земљотрес оштетио или уништио скоро све куће Сведока. Па ипак, од 17 Сведока колико их тамо има, 12 их је у априлу и мају учествовало у пуновременој служби, а двоје су отада постали сталне пуновремене слуге.

Скупштине у провинцији Кускатлан, једном од подручја које је други земљотрес најтеже погодио, у марту су одржале дан посебног састанка. Било је присутно 1 535 особа, што је до тада највећи број присутних и крстило се 22. На изненађење организатора, присутни су приложили знатну суму новца за Конгресну дворану, упркос чињеници да је толико много њих управо изгубило своје куће.

Изражавајући осећања захвалности многих, један Сведок из Сан Висентеа је прокоментарисао: „У публикацијама сам читао како организација реагује у време катастрофе, али сада сам то лично доживео, и осетио сам подршку братства. Видели смо хришћанску љубав на делу. Каква је предност припадати овом уједињеном народу!“

[Слика на 23. страни]

Одрон земље проузрокован земљотресом затрпао је више од 300 кућа у Лас Колинасу

[Извор]

Доле на странама 23-5: Courtesy El Diario de Hoy

[Слика на 24. страни]

Мештани су у делу спасавања користили крампове, лопате и кофе

[Извор]

Courtesy of La Prensa Gráfica (photograph by Milton Flores/Alberto Morales/Félix Amaya)

[Слика на 25. страни]

Рушевине Дворане Краљевства у Тепекојоу

[Слика на 26. страни]

Браћа у Тепекојоу су одмах направила склониште како би одржавала своје састанке

[Слика на 26. страни]

Сведоци су брзо изградили Дворане Краљевства и више од 500 привремених кућа

[Слика на 26. страни]

Захвална самохрана мајка и њена ћерка посматрају реконструкцију њихове оштећене куће