Млади питају. . .

Шта има лоше у освети?

„Он ме је увредио“ (петнаестогодишњи Конел, у поправном дому због убиства).

Четрнаестогодишњи Ендру који је убио једну наставницу на школској игранци, изјавио је да мрзи наставнике и своје родитеље и да је љут на девојчице јер га одбијају.

ЧАСОПИС Time ово назива „смртоносним обрасцем“. Један разбеснели младић кријумчари смртоносно оружје у своју школу и отвара ватру на своје другове и наставнике. Овакви немили догађаји су у Сједињеним Државама изгледа све учесталији да је тај тренд једна телевизијска мрежа назвала „експлозијом насиља“.

На сву срећу, пуцњаве у школи су још увек релативно ретке. Па ипак, ова недавна криминална дела почињена из беса откривају колико су неки млади заиста раздражљиви. Шта изгледа доводи до таквих излива? Неки од ових младих су се по свему судећи разбеснели због неке неправде или злоупотребе моћи од оних који имају ауторитет. Друге је очигледно разјарило стално задиркивање њихових школских другова. Један дванаестогодишњак који је убио школског друга — а затим и себе — био је задиркиван да је дебељко.

Наравно, већина младих вероватно не би озбиљно помишљала да се упусти у тако екстремно насиље. Па ипак, није лако борити се с осећањима бола и повређености уколико си жртва расизма, кињења или окрутног задиркивања. Присећајући се својих школских дана, Бен каже: „Увек сам био нижи од већине вршњака. И пошто сам био обријан до главе, друга деца су ме стално задиркивала и чвркала по глави. То ме је јако љутило. Оно што је било још горе јесте да кад сам се обратио надлежнима, они су ме игнорисали. То ме је још више разљутило!“ Бен додаје: „Једино што ме је задржавало да не узмем пиштољ и да их све не побијем било је то што нисам могао доћи до пиштоља.“

Како треба да гледаш на младе који настоје да узврате онима који су их повредили? И шта ти треба да радиш уколико постанеш жртва неког малтретирања? Погледај шта о томе има да каже Божја Реч.

Самоконтрола — показатељ снаге!

Тешко би се могло рећи да су малтретирање и неправда нешто ново. Један библијски писац је пружио следећи савет: „Збаци гнев и остави јарост, не дражи се, јер то ка злу води“ (Псалам 37:8). Бес веома често подразумева губитак самоконтроле и испољава се без обзира на последице. Ако бисмо себи допустили да се  ’раздражимо‘ тада бисмо лако планули од беса. А до чега би онда то могло довести?

Погледај библијски пример Каина и Авеља. „Кајин се много расрди“, на свог брата Авеља. Као последица тога, „кад беху у пољу Кајин скочи на Авеља, брата свога, и уби га“ (Постање 4:5, 8). Још један пример неконтролисаног беса односи се на краља Саула. Пошто је био љубоморан на војне подвиге младог Давида, он је бацио копље на њега — и то не само на њега већ и на свог сина Јонатана! (1. Самуилова 18:11; 19:10; 20:30-34).

Истина, има дана када смо с правом љути. Али чак и тада, оправдано огорчење уколико није контролисано може довести до зла. Примера ради, Симеон и Леви су сигурно имали право да се наљуте на Сихема кад су сазнали да је силовао њихову сестру Дину. Али уместо да су остали прибрани, они су се напунили жестоким гневом, који се видео из оног што су касније рекли: „Зар са сестром нашом као с блудницом да се ради“ (Постање 34:31). А када је њихов бес дошао до врхунца, они „узеше сваки свој мач, навалише на град који мишљаше да је безбедан, и побише све мушкарце“ који су живели у Сихемовом селу. Овај гнев је био прелазан јер су им се и други „синови Јаковљеви“ придружили у овом убитачном нападу (Постање 34:25-27). Чак и годинама касније, Симеонов и Левијев отац Јаков осуђивао је њихов неконтролисани бес (Постање 49:5-7).

Из овога учимо једну важну ствар: неконтролисани бес је показатељ слабости, а не снаге. Пословице 16:32 наводе: „Ко је спор на гнев бољи је но јунак, а ко собом влада бољи је од оног који градове отима“ (курзив наш).

Лудост освете

Писмо стога даје овај савет: „Никоме не враћајте зло за зло... Не освећујте се“ (Римљанима 12:17, 19). Освета — било да је телесно насиље или само грубе речи — јесте безбожно дело. Истовремено је таква освета једноставно непрактична и неразумна. Ствар је у томе да насиље доводи само до још већег насиља (Матеј 26:52). А грубе речи обично покрену на још грубље речи. Не заборави и да је љутња често неоправдана. На пример, да ли стварно можеш знати да особа која те је увредила осећа непријатељство према теби? Можда је само била непромишљена или груба? А чак ако је у питању и злоба, да ли је освета решење?

Погледај речи из Библије записане у Проповеднику 7:21, 22: „Не обазири се на сваку реч која се говори, да не би и свог слугу чуо како те куне. Јер је срце твоје више пута чуло како си ти друге клео.“ Да, није нимало пријатно чути како други говоре лоше о теби. Али Библија потврђује да је то животна чињеница. Зар није тачно да си и ти вероватно рекао нешто о другима што би боље било да ниси? Стога, зашто претерано реаговати ако неко каже нешто нељубазно о теби? Често је најбољи начин да се избориш са задиркивањем тај да се једноставно не обазиреш.

На сличан начин је неразумно и претерано реаговање кад се неко лоше опходи према теби. Један тинејџер по имену Давид присећа се шта се десило када је играо кошарку с неким сухришћанима. „Неко из другог тима ме је ударио лоптом“, каже Давид. Пошто је пребрзо закључио да је то учињено из злобе, Давид је узвратио бацивши лопту на другог играча. „Био сам стварно љут“, признаје Давид. Али пре него што се ствар још више погоршала, Давид се помолио Јехови. Рекао је себи: ’Шта ја то радим, бијем се са хришћанским братом?‘ Касније су се извинили један другом.

У таквим ситуацијама је добро сетити се примера Исуса Христа. „Кад су га вређали, није враћао увредом. Кад је страдао, није претио“ (1. Петрова 2:23). Да, кад си под стресом, уместо да реагујеш, моли се Богу и затражи помоћ од њега да би задржао самоконтролу. Он ће великодушно дати „светог духа онима који га моле“ (Лука 11:13). Уместо да се светиш некоме ко те је увредио, можда би требало да  му приђеш и поразговараш с њим (Матеј 5:23, 24). Или уколико си жртва неког озбиљног узнемиравања које траје, као што је можда кињење у школи, немој гледати да се злобно супротставиш. Уместо тога, треба да предузмеш неке практичне кораке да се заштитиш. a

Девојка која је одбацила гнев

Многи млади примењују ова библијска начела с добрим резултатима. Катрина је, на пример, дата на усвајање када је била мала. Она каже: „Често сам се гневила јер нисам разумела зашто ме је оставила моја права мајка. Зато сам се истресала на помајку. Из некаквог глупог разлога осећала сам да уколико повредим њу, ја се у ствари на неки начин светим својој правој мајци. Зато сам свашта радила — вербално сам је злостављала, лупала ногама, изливала своју срџбу. Лупање вратима ми је била омиљена ствар. Имала сам обичај да јој кажем: ’Мрзим те!‘ — све то зато што сам била тако љута. Кад се сетим свега тога, не могу да верујем да сам све то радила.“

Шта је Катрини помогло да контролише свој бес? Она каже: „Читање Библије! То је јако важно јер Јехова зна како се осећамо.“ Катрина проналази утеху и кад заједно с породицом чита чланке из Пробудите се! који се посебно баве породичном ситуацијом као што је њена. b „Сви бисмо заједно сели и могли смо разумети како се свако од нас осећа“, присећа се она.

И ти можеш научити да контролишеш бес. Када се суочаваш са задиркивањем, кињењем или лошим опхођењем, сети се речи из Библије у Псалму 4:4 (ДК): „Гњевећи се не гријешите“ (курзив наш). Ове речи могу ти помоћи да се не препустиш разорном бесу.

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

Често је најбољи начин да се избориш са задиркивањем тај да се једноставно не обазиреш