Зашто мушкарци туку жене?

НЕКИ стручњаци кажу да постоји већа вероватноћа да неку жену убије њен брачни друг, него што јој прети опасност од свих других злочинаца заједно. Да би се зауставио тај талас злостављања брачног друга, спроводе се бројне студије. Какав тип мушкарца туче своју жену? Какво је било његово детињство? Да ли је био насилан у току забављања? Како реагује на лечење?

Једна ствар коју су стручњаци сазнали јесте да нису сви мушкарци који туку своје жене исти. На једном крају је мушкарац који је повремено насилан. Он не користи оружје и није познат као неко ко злоставља свог брачног друга. За њега је насилан испад противан карактеру и изгледа да је покренут неким спољашњим чиниоцима. На другом крају налази се пак мушкарац који је окорео у батинању своје жене. Његово злостављање траје и има мало, ако и уопште, знакова кајања.

Међутим, то што постоје различити типови мушкараца који туку своје жене не значи да неки видови малтретирања нису опасни. Заиста, било која врста телесног злостављања може нанети повреду — чак и смрт. Стога, чињеница да је насиље неког мушкарца мање учестало или мање интензивно од насиља другог не значи да је оно оправдано. Једноставно не постоји „оправдано“ батинање. Међутим, који чиниоци могу мушкарца навести да физички злоставља жену за коју се заклео да ће је пазити до краја живота?

Односи у породици

Није никакво чудо што је приличан број насилних мушкараца одгајан у насилним породицама. „Већина мушкараца који туку своје жене одрасла је на породичним ’ратиштима‘“, пише Мајкл Греч који је више од две деценије провео истражујући злостављање супружника. „Још док су бебе и мала деца, они расту у непријатељском окружењу где је емоционално и физичко насиље ’нормално‘.“ Према једном стручњаку, мушкарац који је одрастао у таквом окружењу „може у врло раном узрасту усвојити очев презир према женама. Такав дечак учи да мушкарац увек мора жену држати под контролом и да би ту контролу постигао треба да je застрашује, повређује и понижава.  Истовремено учи да је опонашање оца сигуран начин да задобије његово признање“.

Библија јасно показује да понашање родитеља може имати значајан утицај на дете, било у добром или у лошем смеру (Пословице 22:6; Колошанима 3:21). Наравно, породична атмосфера није изговор да мушкарац туче жену, али то може бити помоћ да би се објаснило где је посејано семе насилне нарави.

Утицај културе

У неким земљама је прихватљиво, чак и нормално, да се жена туче. „Право мушкарца да туче или физички застрашује своју жену дубоко је укорењено уверење у многим друштвима“, наводи један извештај Уједињених нација.

Чак и у земљама где такво злостављање није прихватљиво, многи усвајају насилан образац понашања. Шокантно је то колико неки мушкарци неразумно размишљају на ту тему. Како афрички Weekly Mail and Guardian наводи, једна студија извршена на полуострву Кеп установила је да је већина мушкараца који су тврдили да не злостављају своју супругу сматрала да је ударити жену прихватљиво и да такво понашање није насилно понашање.

Очигледно да такво искривљено гледиште често започиње у детињству. У Британији је, примера ради, једна студија показала да 75 посто дечака од 11 и 12 година мисли да је прихватљиво да мушкарац, уколико је испровоциран, удари жену.

Нема оправдања за ударце

Горе наведени чиниоци могу помоћи да се објасни зашто неки злостављају свог  брачног друга, али то никако није и оправдање. Једноставно речено, у Божјим очима је велики грех ако неко туче свог брачног друга. У његовој Речи Библији читамо: „Мужеви треба да воле своје жене као своја тела. Ко воли своју жену воли самог себе, јер нико никада није омрзнуо своје тело; него га храни и негује, као и Христ скупштину“ (Ефешанима 5:28, 29).

Библија је још давно прорекла да ће у ’последње дане‘ овог система ствари многи бити ’злостављачи‘ који ’немају природну наклоност‘ и ’бесни‘ (2. Тимотеју 3:1-3, The New English Bible). Бројни случајеви злостављања брачног друга једноставно су још један показатељ да живимо баш у оном времену о ком говори ово пророчанство. Али шта се може учинити да би се помогло жртвама физичког злостављања? Има ли наде да се особе које туку свог брачног друга промене?

[Истакнути текст на 5. страни]

„Мушкарац који удари своју жену није ништа мањи криминалац од мушкарца који удари неког странца“(Кад мушкарци туку жене).

[Оквир на 6. страни]

МАЧИЗАМ — Светски проблем

Латинска Америка је многим језицима, укључујући и српски, подарила реч „мачизам“. Она указује на агресивни мушки понос и подразумева погрдно мишљење о женама. Али мачизам никако није ограничен само на Латинску Америку, као што указују наредни извештаји.

Египат. Једна тромесечна студија из Александрије указује да је насиље у породици главни узрок повреда жена. Оно је узрок 27,9 посто свих посета жена локалним центрима за пружање помоћи (Résumé 5 of the Fourth World Conference on Women).

Тајланд. У највећем предграђу Бангкока, 50 посто удатих жена редовно добија батине (Pacific Institute for Women’s Health).

Хонгконг. „Број жена које кажу да су добиле батина од свог партнера скочио је прошле године за више од 40 посто“ (South China Morning Post, 21. јули 2000).

Јапан. Број жена које траже помоћ скочио је са 4 843 у 1995. на 6 340 у 1998. „Око трећину жена је затражило склониште због насилничког понашања својих мужева“ (The Japan Times, 10. септембар 2000).

Британија. „Сваких шест секунди у неком дому у Британији дође до силовања, удараца или убода.“ Према извештају Скотланд Јарда „полиција сваког дана прими 1 300 позива од жртава насиља у породици — што је више од 570 000 годишње. Од тога су 81 посто жене које су напали мушкарци“ (The Times, 25. октобар 2000).

Перу. Седамдесет посто свих криминалних дела пријављених полицији односи се на жене које су претукли њихови мужеви (Pacific Institute for Women’s Health).

Русија. „У току једне године, 14 500 Рускиња убили су њихови мужеви у породичном насиљу, а даљњих 56 400 је било обогаљено или тешко повређено“ (The Guardian).

Кина. „То је нови проблем. У рапидном је порасту, посебно у урбаним срединама“, каже професор Чен Јијун, директор Центра за породице „Јинлун“. „Комшилук више нема тако велики утицај који би ограничио породично насиље“ (The Guardian).

Никарагва. „Насиље над женама у Никарагви је у великом успону. Једно истраживање је навело да је само прошле године 52 посто Никарагванки претрпело неки облик насиља од стране својих мужева“ (BBC News).

[Оквир на 7. страни]

Фактори ризика

Студија коју је водио Ричард Џ. Џелс с Универзитета Род Ајланд у САД, наводи следеће факторе ризика за физичко и емоционално злостављање у породичном окружењу:

1. Мушкарац је и раније био уплетен у породично насиље.

2. Нема посао.

3. Барем једном годишње се дрогира.

4. Када је живео с родитељима видео је како отац удара мајку.

5. Пар је невенчан; живе заједно.

6. Уколико је муж запослен, има малу плату.

7. Није завршио средњу школу.

8. Има између 18 и 30 година.

9. Један родитељ или оба родитеља су у кући насилни према деци.

10. Плата је нижа од минималних примања.

11. Муж и жена су различитог културног порекла.

[Слика на 7. страни]

Насиље у породици може озбиљно утицати на децу