Како помоћи женама које туку мужеви

ШТА се може учинити да би се пружила помоћ женама које су жртве насиља? Као прво, човек мора схватити кроз шта оне пролазе. Често повреда није само физичке природе. Обично су укључене вербалне претње и понижавање тако да се жртва осећа безвредно и беспомоћно.

Погледајте пример Роксане, чија је прича поменута у уводном чланку. Понекад њен муж као оружје користи речи. „Назива ме понижавајућим именима“, поверава се Роксана. „Он каже: ’Ни школу ниси завршила. Како би одгајала децу без мене? Лења си, никаква мајка. Мислиш да би ти власти дале децу ако би ме оставила?‘“

Роксанин муж чува своје господарство тако што има чврсту контролу над новцем. Не дозвољава јој да користи кола, и током дана је позива телефоном да би проверио шта ради. Уколико изрази оно што се њој свиђа, он се разбесни. Зато је Роксана научила да никада не износи своје мишљење.

Као што се може видети, злостављање брачног друга јесте сложена тема. Да бисте били подршка, саосећајно слушајте. Запамтите да је жртви прилично тешко да прича о оном што јој се дешава. Ваш циљ треба да буде да ојачате жртву док се са ситуацијом бори темпом који њој одговара.

Неке жене које туку мужеви можда могу затражити помоћ од надлежних органа. Понекад неки преломан тренутак — као што је интервенција полиције — може насилног мушкарца навести да увиди озбиљност свог поступања.  Међутим, мора се признати да се сваки подстрек на промену угаси када све прође.

Да ли жена треба да напусти мужа који је туче? Библија не прихвата олако брачно раздвајање. Истовремено не обавезује жену да остане с мужем који је туче и који угрожава њено здравље, а можда и сам живот. Апостол Павле који је био хришћанин написао је: „Ако ипак оде, нека остане неудата или нека се помири са својим мужем“ (1. Коринћанима 7:10-16). Пошто Библија не забрањује раздвајање у екстремним околностима, оно што жена учини је њена лична одлука (Галатима 6:5). Нико не треба да наговара жену да напусти свог мужа, али нико не треба ни да је убеђује да остане с насилним мужем уколико јој је угрожено здравље, живот и духовност.

Има ли наде за насилне мушкарце?

Злостављање брачног друга је дрско кршење библијских начела. У Ефешанима 4:29, 31 читамо: „Никаква трула реч да не излази из ваших уста... Свака злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор нека се уклони од вас заједно са свом злоћом.“

Ниједан супруг који тврди да је Христов следбеник не може заиста рећи да воли своју супругу уколико је злоставља. Уколико малтретира своју жену, од какве су вредности сва његова остала дела? „Особа која задаје ударце“ не квалификује се за посебне предности у хришћанској скупштини (1. Тимотеју 3:3; 1. Коринћанима 13:1-3). Заиста, свако ко се изјашњава као хришћанин, а онда стално и непокајнички попушта изливима беса може бити искључен из хришћанске скупштине (Галатима 5:19-21; 2. Јованова 9, 10).

Могу ли се насилни мушкарци променити? Неки се мењају. Међутим, насилан мушкарац се обично неће променити уколико: (1) не призна да је његово понашање неприкладно, (2) не жели да се промени и (3) не затражи помоћ. Јеховини сведоци су увидели да Библија може пуно допринети да се човек промени. Многе зантересоване особе које с њима проучавају Библију развијају снажну жељу да угоде Богу. Што се тиче Јехове Бога, ти нови студенти Библије сазнају да ’Његова душа мрзи оног ко воли насиље‘ (Псалам 11:5). Наравно, промена код насилног мушкарца не значи само да више не туче своју жену. То такође изискује стварање потпуно новог става према супрузи.

Док мушкарац стиче спознање о Богу, он учи да на своју жену не гледа као на слушкињу већ као на „помоћника“, и не као на мање вредну већ као на ’часну‘ особу (Постање 2:18; 1. Петрова 3:7). Такође учи да буде саосећајан и да слуша гледиште своје жене (Постање 21:12; Проповедник 4:1). Програм проучавања Библије који нуде Јеховини сведоци помогао је многим паровима. У хришћанској породици нема места за деспотизам, тиранију нити насиље (Ефешанима 5:25, 28, 29).

„Божја реч је жива и има моћ“ (Јеврејима 4:12). Зато мудрост из Библије може помоћи паровима да анализирају проблеме с којима се суочавају и може им улити храброст да се позабаве њима. И више од тога, Библија садржи сигурну и утешну наду у свет без насиља кад Јеховин небески Краљ завлада над целим послушним човечанством. Библија каже: „Он [ће] избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Од преваре и насиља искупиће душе њихове“ (Псалам 72:12, 14).

[Истакнути текст на 12. страни]

У хришћанској породици нема места за деспотизам, тиранију нити насиље

 [Оквир на 8. страни]

Исправљање погрешних схватања

• Жене које туку мужеви саме су одговорне за понашање својих мужева.

Многи насилни мужеви поричу да су одговорни за своје поступке, тврдећи да су их жене испровоцирале. Чак и неки породични пријатељи могу помислити како је дотична супруга тешка жена тако да није ни чудо што њен супруг ту и тамо изгуби контролу над собом. Али то значи кривити жртву, а оправдавати нападача. Жене које туку мужеви стварно се веома труде да умире своје мужеве. Сем тога, никада није оправдано тући свог партнера ни под каквим околностима. Књига The Batterer — A Psychological Profile наводи: „Мушкарци које суд пошаље на лечење зато што су напали своје жене окорели су у насиљу. Они га користе као издувни вентил за свој бес или депресију, као начин преузимања контроле и решавања сукоба, као нешто што смањује напетост... Често чак не могу ни да увиде шта су то урадили нити да озбиљно схвате проблем.“

• Алкохол наводи мушкарца да туче своју жену.

Истина је да су неки мушкарци кад попију насилнији. Али да ли је разумно кривити алкохол? „Кад се насилан мушкарац напије то му пружа повод да нешто, а не себе, криви за своје понашање“, пише К. Џ. Вилсон у својој књизи When Violence Begins at Home. Она даље каже: „Изгледа да је људима у нашем друштву насиље у породици схватљивије када га почини особа која пије. Злостављана жена избегава да свог мужа сматра неким злостављачем већ уместо тога гледа га као тешког пијаницу, то јест алкохоличара.“ Такво размишљање, наводи Вилсонова, може жени дати лажну наду да ће „насиље престати ако [њен] муж престане да пије“.

Многи истраживачи сада сматрају да су алкохолизам и батинање жене два различита проблема. На крају крајева, већина мушкараца који имају проблема с пићем или дрогом не туку своје супруге. Писци дела When Men Batter Women запажају: „Батинање се наставља јер је мушкарац успешан у контролисању, понижавању и потчињавању тучене жене... Алкохол и дрога су део животног стила насилног мушкарца. Али било би погрешно претпостављати да алкохол или дрога проузрокују овакво насиље.“

• Насилан мушкарац је насилан према свима.

Често је он пријатно друштво за друге. Али његова личност је попут ’доктора Џекила и мистер Хајда‘. Баш зато породични пријатељи не могу поверовати у приче о мужевљевој насилности. Међутим, истина је да онај ко туче своју жену изабира бруталност као начин да господари над њом.

• Жене немају ништа против таквог малтретирања.

Ова идеја вероватно потиче из неразумевања колико је безнадежна ситуација жене која нема куд. Жена коју муж туче можда има пријатеље који ће је примити на недељу или две, али шта ће радити после тога? Пронаћи посао и плаћати станарину и уједно бринути о деци звучи застрашујуће. Можда и закон забрањује бежање с децом. Неке су покушале да побегну, али су милом или силом биле ухваћене и враћене. Пријатељи који то не могу разумети можда погрешно сматрају да те жене немају ништа против таквог малтретирања.