Поглед у свет

Здравствени картон — укључити и навике гледања телевизије?

Једна група педијатара из Шпаније препоручује да у здравствени картон детета треба укључити и његове навике гледања телевизије. Према шпанским новинама Diario Médico, лекари мисле да треба да знају колико сати дневно дете које је пацијент гледа ТВ, као и какве емисије гледа и с ким. Зашто? Зато што је једно истраживање које су спровели педијатри открило да гледање ТВ-а води до седелачког начина живота, појачане агресивности, жеље да се купују ствари, слабијег успеха у школи и могућности да се постане ТВ-зависник. Извештај каже да „педијатри препоручују да родитељи не стављају телевизор у дечју собу нити на место где [деца] сама могу бирати програме. Штавише, треба избегавати да се током оброка гледа телевизија, и родитељи треба да ограниче дететово гледање телевизије на мање од два сата дневно, мада би било најбоље да то износи мање од једног сата“.

Пораст кинеског становништва

„Број становника у Кини је порастао на 1,26 милијарди људи и они живе дуже, образованији су и све више њих живи у градовима“, кажу abcNEWS.com. Према речима Џуја Џисхина, директора Националног бироа за статистику, број становника је од 1990. порастао за 132,2 милиона. Нижа стопа раста од 1,07 посто годишње приписује се кинеској политици контроле рађања која је уведена још крајем 1970-их, а која подразумева рађање једног детета по породици. Међутим, званичници су забринути због тога што је једно истраживање из 1999. открило да се на сваких 100 девојчица роди 117 дечака, што је можда последица селективног абортуса девојчица. „Социолози се плаше да ће неуравнотежена стопа прираста довести до несташице невести, што ће поспешити проституцију, киднаповање и продају жена за удају“, каже овај извештај.

„Подземно благо“

Истраживачи које је водио бразилски хидрогеолог Ералдо Кампос, завршили су седмогодишњи пројекат уцртавања у карте највећег резервоара подземних вода у Јужној Америци. Гварани Аквифер, који се налази испод делова Бразила, Уругваја, Парагваја и Аргентине, заузима подручје површине од око 1,2 милиона квадратних километара и процењује се да садржи 40 000 кубних километара воде. Према извештају Установе за глобалну околину, „данашње резерве биле би довољне да 3 500 година снабдевају цело становништво Бразила“. Ово „подземно благо“ могло би се у будућности искористити и за борбу против стварања пустиња и, због температуре воде, као могући извор енергије. Истраживачи се надају да ће тиме што су овај резервоар уцртали у карте, подручја која га допуњују водом заштитити од загађења пестицидима и ђубривом.

Рак коже све учесталији

Према шпанској новинској агенцији El Pais Digital, дошло је до драстичног пораста меланома, најозбиљнијег тумора коже. До средине 20. века, од 1 500 људи једна особа је оболевала од меланома. Али до 2000. године, овај број се драстично променио и од 75 људи један оболева од меланома, углавном због тога што је препланулост сада у моди. На конгресу Европског друштва за медицинску онкологију, професор Џ. Кирквуд је изјавио да се 40 посто тумора меланома може приписати генетским факторима, док се осталих 60 посто може приписати претераној изложености сунцу. Највише су погођене жене између 23 и 50 година. Кирквуд је објаснио да мутације у ћелијама пигмента коже, које настају током детињства и адолесценције, може покренути соларна радијација, иако се рак може појавити тек много година касније. „Кожа памти соларну радијацију коју је примила“, запазио је Кирквуд.

Шећер претварају у пластику

Научници с бразилског Института за технолошка истраживања открили су нове врсте бактерија које су способне да шећер претварају у пластику. Раније откривене врсте вариле су и претварале шећер само након што је он био разбијен на мање молекуле, али „велики потенцијал ових [новооткривених бактерија] лежи у њиховој способности да директно прерађују шећер“, каже инжењер Карлос Росел. Када се преједу, ове бактерије користе вишак шећера  да направе веома мала зрна биоразградљиве пластике, коју научници одвајају помоћу разређивача. Новине O Estado de S. Paulo кажу да се, према речима истраживача, „од три килограма шећера може добити килограм пластике“.

Исхрана богата мастима затупљује ум

„Исхрана богата мастима може закрчити ваш мозак баш као и ваше коронарне артерије“, каже часопис New Scientist. Да би схватили које утицаје исхрана богата мастима има на мозак, истраживачи из Канаде су „пацове старе месец дана држали на храни богатој мастима, било да је реч о животињској или биљној масти, све док пацови нису напунили четири месеца“. Другој експерименталној групи давана је храна сиромашна мастима. И једној и другој групи је онда задато да уче. Какви су били резултати? Пацови храњени с много масти „постигли су много мање од мршавих пацова“. Истраживач Гордон Винокјур је рекао: „Исхрана богата мастима умањује способности у готово сваком погледу. Невероватно је колико су ове животиње лошије.“ Према овом извештају, истраживачи мисле да „масти спречавају мозак [да] узима глукозу, можда тако што ометају деловање инсулина, који помаже да се регулише ниво шећера у крви“.

Мучење на продају

„Све је више фирми које продају справе за мучење“, каже један чланак у немачким новинама Südwest Presse. Према организацији за људска права Амнести интернешенел, овој језивој трговини наводно се придружило 150 компанија широм света, међу којима су и 30 из Немачке и 97 из Сједињених Држава. Њихова роба укључује не само окове за ноге и назубљене лисице за палчеве, већ и направе с високим напоном за електрошокове. Каже се да једна компанија из Сједињених Држава нуди опасаче с даљинским управљањем који кроз тело жртве могу послати електрошокове напона и до 50 000 волти. Мучитељи воле овакве високотехнолошке направе, јер на жртвама једва да остављају било какве трагове.

Пауци у снегу

Проучавајући пауке крабе, немачки истраживач Петер Јегер са Универзитета у Мајнцу, „пронашао је 50 нових подврста које живе у снегу и леду Хималаја, на надморским висинама и до 3 800 метара“, наводе новине The Asian Age. „Премда могу порасти и до четири центиметра, џиновски пауци крабе не представљају ама баш никакву опасност по људе.“ Они се скривају у пукотинама стена или под кором дрвета и хране се инсектима које лако могу да пронађу захваљујући свом осетљивом слуху. Како то да се ови пауци не смрзну током зиме? За разлику од својих рођака из топлијих крајева, хималајске врсте су опремљене „биолошким антифризом“, каже Јегер. „Они у својим телесним течностима складиште висококонцентроване алкохоле и то им омогућава да преживе температуре испод тачке смрзавања.“

Намирисати болести

Један тест чула мириса помаже да се рано успостави дијагноза болести као што су Паркинсонова или Алцхајмерова болест, извештава немачки научни часопис natur & kosmos. Све слабије чуло мириса појављује се у раном стадијуму Паркинсонове болести и један је од најуобичајенијих симптома. Захваљујући раду професора Герда Кобала, сада је развијен један практичан метод откривања степена оштећења пацијентовог чула мириса. Док се очигледнији симптоми Паркинсонове болести, као што су подрхтавање и укрућеност мишића појављују у каснијем стадијуму, дисфункција чула мириса се захваљујући новоразвијеном тесту за мирисање може открити месецима или чак годинама раније. То отвара пут за лечење које може успорити напредак ове тренутно неизлечиве болести.

Бацање хране

Јапанске новине Mainichi Daily News кажу да се „на свадбама и другим екстравагантним забавама баци невероватна количина хране“. Једно владино истраживање о бацању хране открило је да домаћинства, у просеку, баце 7,7 посто хране, трговци који раде с храном 1,1, а ресторани баце 5,1 посто неприпремљене хране. Међутим, новине коментаришу да се на „раскошним забавама са столовима постављеним за госте баци 15,7 посто прехрамбених артикала“, а скоро 24 посто хране која се припреми за свадбе „бива или неупотребљено или бачено“. Једино произвођачи хране „готово ништа не бацају“.