Шта нам доноси будућност?

ЧОВЕК је само део целокупне слике света. Сва створења на земљи имају своје место у складу са улогом коју им је Бог доделио. Многе ствари делимо с бићима око нас — изнад свега и само чудо живота. Због тога многи једноставно осећају огроман губитак када неки облик живота нестане.

Научник Ентони Ч. Џенетс, пишући за часопис Consequences, навео је: „Многи ће се сложити да као друштво носимо етичку одговорност да заштитимо станишта на нашој планети и да се понашамо као одговорни управитељи њених биолошких богатстава за садашњу и будућу добробит људске врсте. Да би се то остварило треба да ценимо вредност биодиверзитета — како онога што он пружа свету природе тако и начине на које га можемо користити — и да и даље осећамо преданост његовом очувању.“

Шта се све чини?

Заиста, светска забринутост због губитка живих ресурса окупила је представнике влада и других агенција да саставе једну конвенцију о биолошкој разноврсности. Овај опсежан споразум признаје да је очување биодиверзитета заједничка брига свих људи.

Као даљњи корак у разумевању биодиверзитета, биолози, еколози и други научници широм света прогласили су 2001-2. годину Међународном годином за посматрање биодиверзитета (IBOY). Дајана Вол, биолог с Државног универзитета Колорадо, која је и председница IBOY-а, наводи: „Истраживање биодиверзитета пружиће  многе користи откривањем нових гена и хемикалија који ће моћи да се користе за лекове, побољшање усева или за обнављање загађене земље.“ Она даље каже: „Што је још важније сазнање о томе где се налазе нове врсте, која је њихова улога у очувању здравих екосистема и како се могу сачувати од виталног су значаја за доношење одлука темељених на информацијама о земљишту, рекама и морима.“

Ствари треба мењати из темеља

Иако је донекле постигнут хвале вредан напредак, такви напори су углавном више усмерени на симптоме него на узроке. На том нивоу, како тврде истраживачи, човек нема много времена будући да је време луксуз. У свом разматрању онога што је назвала „потенцијално смањење биодиверзитета“, Рут Патрик с Академије природних наука у Филаделфији (САД) закључила је да је „суштина у времену... Оштра и хитна акција је од примарне важности“. Да би се тај правац ка истребљењу променио, треба да постоји хитна промена начина на који се човек опходи према овој планети и живим бићима на њој. Потребно је више од контролисања учињене штете. „Проблеми очувања биолошке разноврсности стога не могу да се одвоје од већих проблема социјалног... развоја“, објављује Светски институт за заштиту ресурса.

За постизање таквог циља биће потребно ни мање ни више него променити људско друштво из темеља. Књига Caring for the Earth признаје да одговорно управљање изискује постојање „вредности, привреде и друштава другачијих од већине оних који данас постоје“.

Библија јасно показује да људи једноставно нису способни да спроведу такве промене. Јеремија 10:23 каже: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Пословице 20:24). Ова истина је током историје заиста потврђена, а последице човековог одбацивања овог начела довеле су нас право до ’критичних времена с којима се тешко излази на крај‘, о којима се говори у 2. Тимотеју 3:1-5. Ови стихови нам такође показују да су и погрешна размишљања људи довела до критичних времена. Зато, све док се људи не промене, сва решења проблема с којима се суочавамо у најбољу руку само су привремена.

Реномирани светски научник др Џејн Гудал приметила је у једном интервјуу да је уништавање станишта „често повезано с економском похлепом и материјализмом развијеног света“. А ботаничар Питер Рејвен, бивши секретар америчке Националне академије наука, упозорио је да „незнање, равнодушност, сиромаштво и похлепа стварају испреплетене проблеме који прете да до краја погоршају стање на Земљи“. Отуда су неки ставови које треба променити себичност, похлепа, незнање, кратковидост и егоцентричност.

Коначна заштита биодиверзитета

Разумљиво је да је Створитељ невероватно разноврсних животних облика живо заинтересован за будућност свог стварства. Библија каже да ће Бог ускоро предузети акцију и ’уништити они који уништавају земљу‘ (Откривење 11:18).

Да ли ће Бог повратити животне облике који су изумрли због човековог разарања земље? Уколико Створитељ жели да се изумрле врсте поново појаве на земљи, он их сигурно може опет створити у будућности. Исто се може применити и на изумрлу вегетацију. Али, будући да нам о томе Библија ништа не говори, не би било мудро спекулисати.

Оно што Божја владавина засигурава јесте благослов за сва жива бића на земљи. „Нек се радује земља“, каже псалмиста. „Нек попљеска море и све што је у њему. Нека слави поље и све што је у њему и нек покликују сва дрвета шумска“ (Псалам 96:11, 12).