Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поглед у свет

Поглед у свет

Поглед у свет

Најгоре светске убице

„Гледано на светском нивоу, болести проузроковане вирусима, бактеријама и паразитима још увек су водећи узрок смрти“, наводи Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung. Од само три болести — сиде, маларије и туберкулозе — „сваке године се инфицира неколико стотина милиона људи, од којих скоро 10 милиона умре“. Ове новине објашњавају: „Све до средине 20. века чак су и многи стручњаци били убеђени да заразне болести више неће бити толико значајне. Међутим, избијањем сиде, болести лудих крава и недавно слинавке и шапа, постало је и сувише јасно да је претња од заразних клица за човека и животињу [још увек] горка реалност... У различитим местима широм света, веома опасни вируси и бактерије јављају се потпуно неочекивано.“ Премда је често узрок сама природа микроорганизама, такође и начин живота људи и њихово понашање поспешују избијање и ширење ових агенаса који изазивају обољења.

Религиозна пљачка

„Упркос све јачем законодавству, крађа религиозних предмета и трговина њима у Европи не опада“, коментаришу француске католичке новине La Croix. Украдени предмети су крстови, намештај, златни и сребрни тањири, скулптуре, слике, па чак и олтари. Према Међународном савету музеја, недавних година је у Чешкој украдено између 30 000 и 40 000 предмета, а у Италији преко 88 000. Француска, која има 87 катедрала, такође је велика мета за лопове. Између 1907. и 1996. у верским институцијама у Француској украдено је око 2 000 предмета који су сматрани „историјским споменицима“, а враћено је мање од 10 посто. Овакву пљачку је тешко контролисати, посебно што су цркве приступачне и често имају лоше обезбеђење.

Опасан ниво воде у Лондону

У Лондону се „буше рупе да би се извукла вода која прети да прогута [град]“, извештава The Economist. Горња граница подземне воде је сада 40 метара испод Трафалгар сквера. Почетком прошлог века, када је индустрија извлачила милионе галона воде, горња граница подземне воде је испод тог сквера била око 93 метра. Годишње расте око 3 метра и то може бити катастрофално по лондонски подземни железнички систем, његове километрима дуге подземне електричне инсталације и темеље многих зграда. Предвиђа се да ће бити потребно да се избуши око 50 рупа. „Завод за очување животне средине процењује да се испод Лондона тренутно дневно пумпа око [50 милиона литара воде]“, наводи овај часопис, али се за десет година тај број мора удвостручити уколико се жели стабилизовати ситуација.

„Нисмо ништа посебно“

„Доживели смо понижење као никада пре“, наводи New Scientist. „Док себи честитамо на значајном открићу распореда људског генома, сам геном нам поручује да ипак нисмо ништа посебно. Испада да имамо само пет пута више гена од неке бактерије, за трећину више од црва и двапут више од муве.“ Поред тога, „око 40 посто наших гена су слични генима ваљкастог црва, 60 посто су слични генима воћне мушице а 90 посто су слични генима миша“. Знање о људском геному такође мења наше гледиште о расама, каже овај часопис. Две особе могу бити сличног изгледа и бити исте расе, али генетски се могу много више разликовати него две особе из веома различитих етничких група. Луиђи Кавали-Сфорца са Универзитета Станфорд каже: „Разлике између људи исте расе толико су велике да је бесмислено размишљати о различитим расама — чак и о томе да оне постоје.“

Бизнис у виду порнографије

„Порнографија је уноснији бизнис него професионални фудбал, кошарка и бејзбол заједно. У Америци људи годишње дају више пара на порнографију него на биоскопске карте, чак и на све представе заједно“, наводи The New York Times Magazine. „Порнографија је бизнис који у Сједињеним Државама годишње вреди од 10 до 14 милијарди долара, а додајте ту и порнографске мреже и плати-па-гледај филмове на кабловској и сателитској телевизији, Web-сајтове на Интернету, филмове у хотелским собама, фоно-секс, секс-играчке и... часописе.“ Затим овај чланак додаје: „С приходом од 10 милијарди долара, порнографија више није неки споредни тренд, као што је рецимо бродвејска позоришна индустрија од 600 милиона долара — порнографија је главни тренд.“ Примера ради, Холивуд је прошле године презентовао 400 нових филмова, а порнографска индустрија је избацила 11 000 видео-касета „за одрасле“. Међутим, само ће неколицина Американаца признати да их гледа. „Не постоји бизнис као што је порнографија бизнис“, каже Times. „Порнографија је представа коју нико не гледа, али која на чудесан начин никада не престаје да се даје.“

Ватикан смањује свој радио-пренос

„Радио Ватикан је пристао да смањи своју излазну снагу због страха од могућих последица по здравље које проузрокују моћни радио-преносници.“ Овако извештава часопис New Scientist. Време преношења радио-таласа средње дужине би се преполовило, а снага сигнала би се смањила. Свакодневно се врше емитовања на 60 језика широм света и на веома различитим фреквенцијама. Када је саграђена пре 50 година, њене 33 антене су биле смештене на релативно ненасељеном подручју ван Рима. Данас у тој околини живи око 100 000 људи и постоје страхови да су ти високонапонски предајници узрок леукемије код мештана. Та станица нема прекоморску релејну станицу која би појачавала сигнале. Када је 1998. Италија поставила нова мерила што се тиче радијације, позвала је и Ватикан да смањи снагу својих станица. Иако је порицао било какву опасност по здравље и навео да Италија нема никакву власт над њим будући да је он друга држава, Ватикан је сада одлучио да смањи своју преносну моћ као „израз добре воље“, навео је New Scientist.

Вода из флаше против воде из чесме

„Флаширана вода је толико популарна да постоји преко 700 врста ове воде широм света“, извештава The New York Times. Па ипак, „у многим случајевима једина разлика између скупе флаширане воде и воде из чесме је амбалажа“. Као што је указао и Светски фонд за природу (WWF), „у многим земљама флаширана вода можда није ни безбеднија ни здравија од воде из чесме иако је и до 1 000 пута скупља“. Коришћење воде из чесме штеди новац али и доприноси очувању околине, будући да се за производњу флаша годишње употреби 1,5 милиона тона пластике, где се „у току процеса обраде ослобађају токсичне хемикалије а приликом уништавања флаша могу се ослободити гасови који доприносе измени климе“. Према др Бикшаму Гуђи, председнику Међународног програма о слаткој води под покровитељством WWF, „у Европи и Сједињеним Државама постоји више стандарда за воду из чесме него што их има у индустрији флаширане воде“.

Древна Александрија уцртана у карту

После пет година ископавања и подводних истраживања, древна Александрија је најзад комплетно уцртана у карту. Та карта показује где су се налазиле фараонове палате и где су била бродоградилишта и храмови. Француски археолог Франк Годио и његов тим користили су цртеже темељене на извештајима ронилаца као и електронска истраживања о потопљеном граду, и били су изненађени резултатима. „Након првих електронских истраживања те луке, схватили смо да је топографија древних александријских четврти била потпуно другачија од оног што се претпостављало“, рекао је Годио.

„Верујете ли у анђеле?“

На горње питање, постављено више од 500 становника Квибека, 66 посто испитаника је одговорило потврдно. Као што је извештено у канадском Le Journal de Montréal, један истраживач приписује ово распрострањено веровање у натприродно не само римокатолицизму већ и јаком будистичком утицају у тој провинцији. Међутим, социолог Мартин Жофра је изненађен да је само једна трећина испитаника признала да верује у Ђавола. „Оно што узнемирује“, наводи он, „јесте позитивизам. Верујемо у анђеле али не и у ђавола. Одбацујемо негативно.“