Пређи на садржај

Пређи на садржај

Енглеска црква — подељена кућа

Енглеска црква — подељена кућа

Енглеска црква — подељена кућа

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

У КАНТЕРБЕРИЈУ је 1998, у близини тамошње 900 година старе катедрале, одржана Тринаеста ламбетска конференција Енглеске цркве. Обраћајући се окупљенима, бискуп Вилијам Е. Свинг је упутио једну оштру примедбу: „Религија мора престати да ствара проблем и мора почети да пружа решење. Мира међу народима никада неће бити ако га не буде међу религијама.“

Подела која постоји међу религијама врло је уочљива, као и подела између парохијана и свештеника исте религије. Један бискуп је одбио да присуствује конференцији, која се од 1948. одржава сваке десете године, зато што су биле присутне жене бискупи. Неки који су присуствовали нису желели да учествују у библијској дискусији с тим женама.

Док је на конференцији из 1988. дневним редом доминирало питање заређења жена, главно питање о коме се расправљало 1998. било је хомосексуалност. Бискупи су на крају одлучили да је хомосексуалност „против писма“. Шта је довело до такве одлуке?

Један разлог је тај што англиканци желе да ојачају везе с Римокатоличком црквом. Схватили су да њихова црква не може очекивати да се успостави дијалог између две религије ако наставе да унапређују „струју свештеника хомосексуалаца“. Још један јак разлог за овакву одлуку можда је био страх од ислама. Да се усвојила резолуција којом се свештеницима хомосексуалцима гледа кроз прсте, то би, како су се бискупи из Африке изразили, у исламским земљама било „самоубиство еванђеља“.

The Sunday Telegraph је известио о још једном питању које је на конференцији створило раскол: „У деловима Африке, кључно мисионарско питање јесте полигамија.“ Осврћући се на дилему с којом се англиканци суочавају у Африци, један бискуп је запазио: „Шта ће англикански бискупи урадити ако неко Цркви да велики прилог, али има више од једне жене?“ Бележећи предвидиви исход те дебате, лондонски The Times је известио: „Англикански бискупи неће потезати питање полигамије.“

Англикански бискупи су први пут расправљали о односу са исламом. „У Нигерији постоји дубоко укорењена мржња између хришћана и муслимана“, известио је један бискуп из Кадуне у Нигерији, тврдећи да је у религиозним сукобима у тој земљи више од 10 000 људи изгубило живот. Речено је да се свети рат у Африци може избећи једино ако се о исламу сазна нешто више.

Шта очекује 70 милиона људи широм света који су, према једној оспораваној тврдњи, чланови Англиканске цркве? a Ситуација није охрабрујућа, јер је The Times известио: „Конференција је запрепастила многе посматраче и учеснике, јер је на моменте више личила на скуп неке политичке партије него на молитвени скуп једне хришћанске цркве.“

Не изненађује што је The Sunday Times закључио да су ’састанак карактерисали огорченост и осећање злобе‘.

[Фуснота]

a Овај број од 70 милиона „звучи импресивно“, каже The Times, али „оно што се ретко спомиње јесте да од тог броја, 26 милиона припада Енглеској цркви. Овде [у Британији] данас само милион људи иде у цркву, док су остали само номинални англиканци.“

[Слика на 24. страни]

Катедрала у Кантерберију, стара 900 година