Од наших читалаца

Изгнанство у Сибир Желим да вам дубоко захвалим за причу Фјодора Каљина из серије чланака „Религија у Русији — шта јој предстоји?“ (22. април 2001). Било је дирљиво читати о депортовању његове породице у Сибир и о томе како су остали верни и радосни и у најтежим околностима. Имала сам предност да пре неколико година посетим браћу у Молдавији и никада нећу заборавити њихове приче о депортовању у Сибир. Њихово поверење у Јехову и њихова вера охрабрили су ме да и сама останем верна.

Г. Ф., Шведска

Глува и слепа Хвала вам за чланак о Џенис Адамс, „Пронашла сам сигурност иако сам и глува и слепа“ (22. април 2001). Нисам ни сањала да би ме неко ко је глув и слеп могао толико охрабрити. Мој муж и ја пролазимо кроз многе проблеме, како физичке тако и емоционалне. Чланци попут ових обнављају нам веру како бисмо могли да истрајемо све до краја.

П. Г., Сједињене Државе

Оно што имамо често узимамо здраво за готово, можда пропуштајући хришћански састанак због најобичније главобоље. Али иако је Џенис имала разлога да остане код куће — као што су депресија и злостављање које је доживела — ослонила се на Јехову да јој да неопходну снагу како би водила духовно активан живот.

К. Д., Италија

Имам одлично здравље тако да се моје искуство разликује од Џенисиног. Често сам у депресији због кињења које сам доживела у основној школи. Плачем и плачем и осећам се стварно грозно. Сухришћани ме храбре, а родитељи ми пружају подршку. И поред тога, од срца вам захваљујем за причу Џенисе Адамс. Охрабрила ме је.

М. Т., Јапан

Баке и деде Хвала вам за чланак „Млади питају... Зашто је добро да боље упознам баку и деду?“ (22. април 2001). Моја бака и ја имамо врло посебан однос. Када су се моји родитељи разводили, била сам пуна питања и суза. Бака је увек била уз мене. Водила ме је у проповедање и тако усађивала у мене љубав према служби. Следила сам њене кораке и пре четири године постала сам пуновремени јеванђелизатор. Чак и након што је оболела од Алцхајмерове болести и није знала ко сам, очи су јој блистале када сам јој читала стихове о Рају. Септембра 2000. заспала је смртним сном. Много вам хвала зато што младе учите колико су важне баке и деде.

К. Р., Сједињене Државе

Моји родитељи су разведени већ десет година. Због самонаметнутог осећања лојалности својој мајци, прекинула сам односе са очевом родбином. Али кад сам прочитала ове чланке, схватила сам колико је важно и корисно да имам добар однос с баком и дедом и са очеве стране. Због тих чланака сада имам неке на Библији темељене предлоге за развијање тог односа.

Г. В., Сједињене Државе

Иако моје баке и деде нису хришћани, с њима имам добар однос. Осим њих, и у скупштини имам једну „баку“ — једну хришћанску сестру која има близу 70 година. Када имам неки проблем, она ми чита Библију и храбри ме. Понекад ме једноставно држи за руку или ме загрли. Каткад не изгледа да између нас постоји разлика у годинама.

М. К., Јапан