Поглед у свет

Прљави новац

„Папирни новац врви од бактерија“, кажу канадске новине The Globe and Mail. Недавно истраживање у Сједињеним Државама показало је да су скоро све новчанице које су у оптицају заражене стрептококама, ентеробактером, псеудомонасом, као и другим клицама. Ове клице, каже The Globe, „могу бити опасне за пацијенте који имају ослабљен имунитет, као што су слабашни старији људи или људи који имају ХИВ-сиду“. На неким новчаницама се налазе још опасније бактерије. Истраживачи предлажу да је можда дошло време за дословно „прање новца“. У Јапану муштерије већ могу добити готовину из „чистих аутомата“, који „издају јене загрејане на 200 степени Целзијуса — довољно да се униште многе бактерија а да се не спали новац“. The Globe саветује да после руковања новцем „оперете руке“.

Мање соли за путеве

Природњачки часопис Terre sauvage извештава да се на путеве у Француској, да би се уклонили снег и лед, сваке зиме поспе између 400 000 и 1,4 милиона тона соли. „Сва та со узима одређени данак од природе који се открива мало по мало.“ Со којом се посипају путеви гомила се у земљишту и може загадити изворе пијаће воде, горње слојеве подземних вода, језера и рибњаке. Она убија крхке биљке на раздаљини од 50 метара од путева на које је бачена и оштећује врхове корења дрвећа. Када је корење дрвећа упије, спречава фотосинтезу. Ако јој је дрвеће непрестано изложено, оно слаби и умире. Животиње које привлаче путеви јер с њих могу да лижу со, често ударе возила или угину зато што за кратко време унесу много соли. Под неким условима, со може допринети и формирању опасног „црног“ леда. Возачи су на путевима који су прекривени снегом обично опрезни, али на путевима на којима нема снега многи ризикују, незнајући да се такав лед можда формирао. Стручњаци су препоручили: „Што мање соли, то боље.“

Крици сове откривају њено здравствено стање

Када шумске сове испусте крик, оне откривају какво је њихово здравствено стање, каже The Economist. „Стивен Редпат из Британског центра за екологију и хидрологију, и његове колеге, проучавали су 22 шумске сове у шуми Килдер на северу Енглеске.“ Истраживачи су „пуштали снимљене крике једног непознатог мужјака и мерили су колико је совама које су проучаване требало времена да одговоре на њега“. Совама које су у крвотоку имале више паразита требало је више времена да одговоре — док је онима с највише паразита требало дупло више времена у односу на оне које их немају. Сем тога, када су сове с више паразита испустиле крик, висина тона је била нижа него код здравих птица. „Нема сумње да их то одмах одаје“, каже The Economist.

Награде за читање детету

„Када [деца] виде да мајка и отац радо читају, она ће покушати да их опонашају“, каже пољски недељник Przyjaciółka. У времену када деца све више гледају ТВ, каже чланак, вредно је читати деци чак и ако имају само две године, скрећући им пажњу на слике и објашњавајући им их. Родитељи могу питати дете о ономе што су управо прочитали да би видели да ли је дете разумело. „И ако детету одједном постане досадно... пробајте да унесете живост у читање гестикулисањем и променама интонације.“ Родитељи су охрабрени да сазнају шта њихово дете воли и да причају с њим о томе. „Причајте о вашим омиљеним књигама из детињства и предложите неке занимљиве наслове... Немојте одустајати од тога да читате својој деци чак и када сама могу читати“, каже Przyjaciółka. „Понекад је ради охрабрења довољно прочитати првих неколико страна, а дете ће радо наставити.“

Оштећени пупољци чула укуса

Према процени специјалисте за ухо, грло и нос, Хирошија Томите, у Јапану сваке године више од 140 000 људи, укључујући више младих него икада раније, губи чуло укуса. Извештај из часописа The Daily Yomiuri каже да, иако овај поремећај могу изазвати лекови и здравствени проблеми, Томита верује да је око 30 посто случајева повезано са слабим уношењем цинка, који је неопходан минерал у траговима. „Цинк“, каже чланак, „игра главну улогу у стварању  нових ћелија пупољака чула укуса, а недостатак [цинка] постепено води до десензибилизације.“ Тај проблем постаје озбиљнији због хране без хранљивих састојака, прерађене хране и недостатка разноврсности у исхрани. Чланак објашњава да „адитиви као што је фосфат, кога има у многим врстама готове хране, исцрпљује телесне залихе цинка и омета његово уношење“. Онима који не осећају укус хране, Томита препоручује храну богату цинком. У то спадају остриге, ситна риба и џигерица. Разноврсна и здрава исхрана може обновити пупољке чула укуса, али ако се озбиљно стање не почне лечити за шест месеци, шансе за опоравак су мање, каже Томита.

У Сједињеним Државама ничу џамије као печурке

Указујући на све већи број муслиманског становништва, „број џамија се у Сједињеним Државама за шест година повећао за око 25 посто и сада их има више од 1 200“, каже The New York Times. Џон Еспосито, директор Центра за муслиманско-хришћанско разумевање при Универзитету Џорџтаун, верује да тренутан број муслиманског становништва износи „од око четири до шест милиона“. Према недавном извештају једног новијег истраживања које су финансирале четири Америчке исламске организације, овај број може бити и већи. Како год било, „због наставка имиграције и због тога што је већина муслиманских породица релативно велика“, пораст ће се наставити, коментарише Еспосито. „У року од неколико деценија ислам ће по величини постати друга религија у Америци.“ Times каже да џамије посећују „углавном мушкарци“. Истраживање је такође показало да се „обожаваоци етнички разликују: трећина их је из јужне Азије, 30 посто су Афро-Американци, а 25 посто Арапи.“

Болесни домови

„Домови у Мелбурну [Аустралија] који су стари мање од годину дана, имају и до 20 пута више испарљивих органских супстанци (VOCs) у односу на безбедну границу коју је препоручио Национални савет за здравствена и медицинска истраживања“, каже New Scientist. Једна од тих хемикалија је и формалдехид „који проузрокује иритацију коже и можда рак“. Формалдехид доспева у ваздух из грађевинских материјала као што је паркет и из намештаја. Извештај објашњава да нови теписи испуштају стирен за који се сумња да је још један од изазивача рака, „док фарбе и растварачи испуштају разне отровне супстанце. Хемикалије највероватније не представљају озбиљну претњу по здравље већине људи. Али могу довести до главобоља и могу лоше утицати на малу групу јако осетљивих особа“.

Водећи произвођач млека у свету

Индија је сада први произвођач млека у свету, каже часопис The Hindustan Times. „Еколошки оријентисан Институт за посматрање света [Вашингтон] похвалио је млечну револуцију у Индији“, каже извештај из тог часописа. „Од 1994. млеко је постало водећи пољопривредни производ у Индији, а 1997. та земља је дошла испред Сједињених Држава и преузела место највећег светског произвођача млека.“ Председник Института за посматрање света, Лестер Браун, цитиран је када каже: „Изванредно је што је то постигнуто тако што за исхрану стоке нису коришћене житарице, већ нуспроизводи пољопривредних производа и остаци од усева. Индија је успела да повећа снабдевање протеинима а да житарице нису биле ускраћиване људима и даване за исхрану стоке.“

Олакшано трошење

Напредна технологија је за многе Канађане куповину претворила у 24-часовну, 7-дневну националну разоноду, извештавају новине Calgary Herald. „Потрошачи могу непрестано да купују путем Интернета, теле-шопова, наруџбеница из каталога или помоћу тренутне куповине кредитном картицом.“ Картице с високим износом одобреног кредита подстичу људе да превише троше. Неке кредитне картице нуде додатне стимулансе. Лари Вуд, професор финансија на универзитету у Калгарију, рекао је: „Људи ће имати готовину да купе неку ствар, али ће трошак пребацити на своју кредитну картицу како би добили награде или поене, мислећи да ће на крају месеца готовином отплатити ту ствар. Затим потроше готовину и онда и на кредитној картици имају дуг.“ Међутим, Вуд верује да проблем иде још дубље. Он мисли да ће потрошачи, у покушају да одрже животни стандард, радије отићи у дуг него смањити потрошњу. Према једној анкети Канадске статистике из 1999, дуг Канађана на кредитним картицама износи више од 14 милијарди канадских долара.