Шта то радимо с нашом храном?

МЕЊАТИ структуру хране није ништа ново. У ствари, човек је генерацијама вешто мењао састав хране. Пажљиве технике узгајања довеле су до многих нових врста житарица, стоке и оваца. Заиста, представник Управе за храну и лекове САД навео је да су „дословно све намирнице које купите измењене традиционалним начином узгајања“.

Узгајање није једини начин мењања хране. Прехрамбена индустрија је развила многе процесе обраде и прераде хране, било да је у питању побољшање укуса односно боје или стандардизација и њено очување. Људи су навикли да једу храну која је на овај или онај начин измењена.

Међутим, све већи број потрошача је узнемирен због оног што се сада чини с нашом храном. Зашто? Неки се плаше да савремена технологија која се сада користи угрожава безбедност наше хране. Да ли је та узнемиреност оправдана? Осмотримо три подручја забринутости. a

Хормони и антибиотици

У неким местима се од 1950-их стављају мале дозе антибиотика у храну за живину, свиње и другу стоку. Намера је да се смањи ризик од болести, нарочито тамо где су  животиње у непосредном контакту. У неким земљама се сточној храни додају и хормони како би се убрзао раст животиња. Каже се да хормони и антибиотици штите животиње од инфекција и чине товљење продуктивнијим од чега и потрошач има користи јер плаћа нижу цену.

До сада звучи добро. Али, да ли месо животиња храњених овим адитивима носи било какав ризик по потрошача? Један извештај Економског и социјалног одбора Европске заједнице изнео је закључак да постоји могућност да бактерије преживе антибиотике и да се пренесу на потрошача. „Неке од тих бактерија као што су салмонела и кампилобактерија могу путем ланца исхране бити директан узрок озбиљних обољења код људи“, открио је овај извештај. Надаље, шта ако у том ланцу исхране не остану само бактерије већ и остаци антибиотика? Страхује се да би клице које изазивају обољења код људи могле постепено развити отпорност према антибиотицима.

А шта је с месом животиња којима су давани хормони? Проф. др Хајнрих Карг из Минхена коментарише: „Сви стручњаци се слажу да месо животиња којима су давани хормони није штетно по здравље, под условом да су те супстанце даване према упутству.“ Међутим, новине Die Woche извештавају да „у току протеклих 15 година истраживачи нису могли да усагласе једно заједничко гледиште“ о томе да ли је такво месо безбедно. У Француској је на питање коришћења меса које садржи хормоне гласно одговорено: ’Не! Хормоне не треба користити!‘ Очигледно да ова полемика никако није близу решења.

Зрачење намирница

Након што су у Шведској 1916. године извршена испитивања у вези са зрачењем хране, најмање 39 земаља су одобриле излагање намирница као што су кромпир, кукуруз, воће и месо ниском нивоу зрачења. Зашто се то ради? Каже се да зрачење убија већину бактерија, инсеката и паразита и тако код потрошача смањује ризик оболевања преко хране. Такође продужава рок трајања самог производа.

Наравно, стручњаци кажу да би било идеално да намирнице које једемо буду чисте и свеже. Али ко има времена да редовно припрема свежу храну? Према часопису Test, особа у просеку потроши „десет минута за доручак и петнаест минута за ручак и вечеру“. Није ни чудо што многи потрошачи више воле готову храну и храну која има дуг рок трајања. Али да ли је храна изложена зрачењу безбедна?

Светска здравствена организација је 1999. објавила студију коју је спровела једна међународна група стручњака. Они су се сложили да је озрачена храна „безбедна и да садржи адекватне хранљиве састојке“. Заступници зрачења упоређују зрачење намирница са стерилизовањем завоја — што се такође врши зрачењем — или проласком пртљага кроз електронски скенер на аеродрому. Међутим, критичари инсистирају на мишљењу да зрачење смањује хранљиву вредност намирница и можда носи неке скривене опасности.

 Генетски модификована храна

Некада су генетичари могли ген ДНК једног организма пребацити у ДНК другог организма у оквиру истих врста. Међутим, данас генетичари могу много више. На пример, постоје јагоде и парадајз који су модификовани једним геном рибе који их је учинио мање осетљивима на ниске температуре.

Већ је изнесено пуно тога за генетски модификовану храну и против ње. b Њени поборници кажу да се ова врста биотехнологије може боље предвидети и контролисати него традиционалне методе узгајања биља, да ће она повећати приносе и смањити глад у свету. Али да ли је генетски модификована храна безбедна за јело?

Један тим научника, представника академија из Енглеске и Сједињених Држава, као и из Бразила, Кине, Индије, Мексика и других земаља у развоју припремио је извештај на ову тему. Извештај је објављен јула 2000. и навео је следеће: „До сада је узгајано преко 30 милиона хектара трансгенских генетски модификованих усева и није утврђен ниједан случај здравственог проблема код људи који је конкретно везан за конзумирање трансгенских усева или њихових производа.“ На неким подручјима се генетски модификована храна сматра безбедном колико и конвенционална храна.

Међутим, на другим местима постоји велика неизвесност. У Аустрији, Британији и Француској неки на генетски модификовану храну гледају с подозрењем. Један холандски политичар је о генетски модификованој храни рекао следеће: „Постоје неке врсте хране које једноставно не волимо.“ Критичари овакве хране такође указују на етичка питања и могуће опасности по околину.

Неки научници сматрају да је ово тек почетак генетски модификоване хране и да се мора извршити још провера о могућим ризицима по потрошаче. Примера ради, Британско лекарско удружење сматра да генетски инжењеринг обећава велике користи за становништво. Међутим, оно наводи да постојање неких подручја забринутости — као што је питање алергијских реакција на генетски модификовану храну — значи да су „потребна даљња истраживања“.

Правити уравнотежене изборе

У неким земљама је чак 80 посто намирница прерађено. Често се користе адитиви да би се појачали или стандардизовали укус и боја и да би се продужио рок трајања. У ствари, једно реферално дело запажа да „многи савремени производи као што су нискокалоричне намирнице, грицкалице и готова јела не би били могући без адитива“. Такође је вероватно да ове намирнице имају и генетски модификоване састојке.

Пољопривреда широм света годинама користи поступке које многи сматрају  штетнима. Коришћење отровних пестицида је само један пример. Штавише, прехрамбена индустрија је једно време користила адитиве који су код неких потрошача можда изазивали алергијске реакције. Да ли су нове технологије прераде хране опасније него ови поступци? У томе се чак ни стручњаци не могу сложити. У ствари, с обе стране ове дискусије износе се убедљиви научни извештаји који изгледа да још више разједињују мишљења.

Због тога што сматрају да је немогуће избећи високу технологију у обради хране или зато што мисле да су друге ствари важније, многи су решили да се не брину око овога. Други су међутим прилично забринути. Шта можете учинити уколико ви и ваша породица нисте сигурни да ли да једете прерађену храну коју је савремена технологија сувише закомпликовала? Ту су неки практични кораци које можете предузети, а о којима ће бити речи у наредном чланку. Међутим, можда је мудро прво проверити да ли имамо уравнотежен поглед на ово питање.

Безбедност хране је попут здравља. Тренутно нема начина за постизање савршенства. Према немачком часопису natur & kosmos, чак и код људи за које се зна да изузетно воде рачуна о избору и припремању хране, исхрана увек значи компромисе. Оно што је корисно за једног човека може бити штетно за другога. Зар онда није мудро да развијамо уравнотежен став и да избегавамо крајности?

Наравно, Библија не каже коју одлуку да донесемо што се тиче данашње високотехнолошке хране. Али нас учи коју особину да развијамо која ће бити од помоћи у овој ствари. Филипљанима 4:5 кажу: „Нека ваша разумност буде позната свим људима.“ Разумност нам може помоћи да доносимо уравнотежене одлуке и избегавамо крајности. Она нас може спречити да другима диктирамо шта треба или шта не треба да раде у погледу ове ствари. И може нас чувати бесмислених, раздорних расправа с онима који о овој теми имају другачије мишљење.

Међутим, мора се признати да многе опасности везане за храну нису толико контроверзне. Које су неке од њих и које мере предострожности можете предузети?

[Фусноте]

[Слика на 4. страни]

Да ли је потрошач погођен тиме што се стоци дају хормони и антибиотици?

[Слика на 6. страни]

Мудро је прочитати произвођачку спецификацију на намирницама

[Слика на 7. страни]

Корисно је редовно куповати свежу храну