Шта учинити да храна буде безбеднија?

ДА ЛИ је узимање хране опасно? Неки подаци би вас могли навести да тако закључите. Према Светској здравственој организацији (СЗО), сваке године се око 130 милиона људи у европским земљама на подручју СЗО зарази преко хране. Само у Уједињеном Краљевству је 1998. забележено преко 100 000 случајева тровања храном — што је довело до око 200 смртних случајева. Процењује се да се у Сједињеним Државама сваке године због хране разболи око 76 милиона људи, од чега  325 000 бива смештено у болнице, а 5 000 умре.

На светском нивоу је теже доћи до тачних процена. Међутим, СЗО извештава да је 1998. око 2,2 милиона људи умрло услед дијареје — од тога су 1,8 милиона била деца. Тај извештај бележи: „У великом броју ових случајева узрок је био загађење хране и воде.“

Ове бројке можда звуче шокантно. Али да ли због статистичких података треба да подигнете панику у вези с безбедношћу ваше хране? Вероватно не. Осмотрите и други пример. Болести изазване храном у Аустралији сваке године погађају око 4,2 милиона људи — а то је око 11 500 сваки дан! Ово сада може звучати прилично много. Али погледајте то из једног другог угла. Аустралијанци узимају око 20 милијарди оброка годишње, од тога мање од једне педесетине процента доведе до болести. Другим речима ризик укључен у сваки оброк је веома мали.

Па ипак, тај ризик је стваран и отрежњујући. Који су узроци болести пренесених храном и шта се може учинити да би се ризик смањио?

Узроци болести пренесених храном

Невероватно велики број болести може се пренети храном — преко 200 њих, наводи  журнал Emerging Infectious Diseases. Али, кривци за све те болести нису толико бројни. Према оном што наводи др Ијан Свадлин, службеник за давање информација о намирницама при Међународној служби за посредовање информација о намирницама, око 90 посто свих случајева болести пренесених храном проузроковали су микроорганизми којих „вероватно има мање од 24“ врсте. Како ти агенси који изазивају различита обољења — као што су вируси, бактерије, паразити, отрови и тако даље — пронађу свој пут до хране?

Др Свадлин наводи пет најуобичајенијих начина како се храна зарази: „Коришћење загађених свежих намирница; заражени/болесни људи припремају оброке; неадекватно складиштење заједно с припремањем хране неколико сати пре конзумирања; загађење хране током припремања; недовољно кување или подгрејавање хране.“ Колико год овај списак може изгледати мрачан, ипак је ту и једна позитивна ствар. Већина болести које се преносе храном може се лако спречити. Да бисте видели шта можете учинити како бисте били сигурни да је оно што једете безбедно, видите оквир на 8. и 9. страни.

Правити уравнотежене изборе

С обзиром на разне ризике и бриге око хране, неки су решили да издвоје време за куповину, припремање и конзумирање свеже хране. Уколико вам се то допада, онда потражите продавнице или пијаце у вашем крају где се продаје свежа, непрерађена роба. Један водич за потрошаче објашњава: „Многи потрошачи траже контакт с произвођачима — било на пијацама које раде једном недељно [где се продаје свежа храна] или на местима где се храна производи — како би купили веома свежу робу и да би видели како она настаје и одакле потиче.“  Ово може бити од помоћи када купујете месне производе.

Слично томе, можда је најбоље куповати локалне производе у сезони, будући да су тада најздравији. Међутим, уколико се одлучите за овако нешто, знајте да нећете имати тако велики избор воћа и поврћа током целе године.

Да ли треба да пређете на биолошки чисту храну? То је лична одлука. Биолошки чиста храна има многе одушевљене заговорнике, од којих су неки несумњиво мотивисани сумњом у нове технологије које се користе у прехрамбеној индустрији. Али, не мисле сви да биолошко узгајање нуди безбеднију храну.

Без обзира какву храну волите, пажљиво испитајте оно што купујете. „Што се тиче хране“, жали се један стручњак цитиран у недељним новинама Die Zeit, „потрошач гледа само цену.“ Добро је што сте економични, али погледајте и листу састојака. Процењује се да када купује храну, половина потрошача у западним земљама не прочита произвођачку спецификацију на етикетама. Истина, у неким земљама етикете нису комплетне. Али уколико желите безбедне намирнице, онда учините све што можете да бисте испитали састојке.

Шта год да одлучите у вези с храном коју једете, вероватно ће бити потребно да повремено попустите и да се прилагодите реалном стању земље у којој живите. За многе је данас једноставно немогуће — или је прескупо, или одузима превише времена или је сувише проблематично — да једу храну која је проверено безбедна у сваком погледу.

Да ли вам се ово чини као мрачна слика данашњег света? Једноставно, то је реалност. Међутим, добра вест је да ће се ствари ускоро променити набоље.

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

Кораци које можете предузети

◼ Оперите храну. Обавезно пре припреме сваког оброка оперите руке топлом водом и сапуном. Увек их перите после употребе купатила, кад одржавате хигијену ваше бебе односно детета (као што је промена пелене или издувавање носа), или када мазите неку животињу, укључујући и своје кућне љубимце. После припреме сваког оброка оперите све посуђе, даске за сечење и радне површине топлом водом у којој је детерџент — нарочито ако је у питању било сирово живинско или друго месо, или морски плодови. „Оперите воће и поврће у млакој води“, предлаже часопис Test како бисте се отарасили инсеката и остатака пестицида. Храну ћете у многим случајевима најбоље очистити ако је огулите, ољуштите и прокувате. Код зелене салате и купуса баците спољашње листове.

◼ Добро скувајте. Уколико је температура хране чак и кратко време преко 71 степен Целзијуса, скоро све бактерије, вируси и паразити биће убијени. Живину треба кувати чак и на вишој температури од 82 степена Целзијуса. Подгрејана храна треба достићи температуру од 74 степена Целзијуса или треба бити врућа и да се пуши. Немојте јести живинско место које је унутра још увек црвено, јаја код којих није добро кувано жуманце или беланце, или рибу која је још увек прозирна и не може се лако кидати виљушком.

◼ Држите намирнице одвојено. Држите морске плодове и свеже живинско и друго месо увек одвојено — док сте у куповини, док их одлажете и припремате. Не допустите да сок из њих цури с једног на друго или на друге намирнице. Надаље, никада немојте спремљену храну стављати на тањир на ком је било свеже рибље, живинско или друго месо, уколико тањир није добро опран топлом водом и детерџентом.

◼ Правилно складиштите и замрзавајте храну. Фрижидер може спречити развој опасних бактерија, али температура треба да буде 4 степена Целзијуса. У замрзивачу треба да буде –17 степени Целзијуса. Кварљиву храну баците у року од два сата. Уколико пре обедовања храна стоји, покријте све тањире како бисте их заштитили од мува.

◼ Пазите кад једете ван куће. Према једној процени, од око 60 до 80 посто случајева тровања храном у неким развијеним земљама било је због хране која је припремљена и купљена ван куће. Проверите да ли ресторан у који идете удовољава законским хигијенским нормама. Наручите добро печено односно кувано месо. Ако носите готову храну коју сте купили, обавезно је поједите у року од два сата након куповине. Уколико прође више времена, подгрејте је на температури од 75 степена Целзијуса.

◼ Баците сумњиву храну. Уколико нисте сигурни да ли је нека храна добра или се покварила, сигурније је да је баците. Тачно је да није мудро бацати добру храну. Али ипак, скупље вас може коштати уколико се због покварене хране разболите.

[Извор]

— У великој мери темељено на публикацији Food Safety Tips, од Већа технолошки безбедне хране из Сједињених Држава.