Дан када су се куле близнакиње срушиле

ДОГАЂАЈИ који су се 11. септембра 2001. године одиграли у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији остаће неизбрисиво урезани у мислима милиона, ако не и милијарди становника ове планете. Где сте ви били када сте видели или чули вести о нападу на Светски трговински центар у Њујорку и на Пентагон у Вашингтону?

То невероватно брзо уништење толиких материјалних добара и, што је далеко важније, смрт толиког броја људи навело је човечанство да застане и размисли.

Шта смо из свега тога научили што се тиче наших приоритета и избора у животу? Како су кроз ове трагичне догађаје истакнуте неке боље стране наше човечности — самопожртвованост, саосећајност, истрајност и несебичност? Овај и наредни чланак покушаће да одговоре на ово друго питање.

Приче преживелих

Одмах после несреће у Њујорку, подземна железница је била затворена, тако да је на хиљаде људи из доњег Менхетна отишло пешице — а многи од њих су прешли Бруклински и Менхетнски мост. Они су могли јасно да виде управну зграду и фабрички комплекс који припадају светској централи Јеховиних сведока. Неки који су бежали од те катастрофе ишли су према тим зградама.

Алиша (десно), кћерка једне Сведокиње, била је међу првима који су стигли. Била је сва прљава од прашине и пепела. a Испричала је: „Док сам возом путовала на посао, видела сам како се Светски трговински центар дими. Када сам стигла на место катастрофе, свуда около на земљи је било стакла, и осетила сам топлоту. Људи су трчали на све стране, док је полиција настојала да евакуише тај  крај. Изгледало је као неко ратно поприште.

„Утрчала сам у оближњу зграду да бих се склонила. Тада сам чула експлозију кад је други авион ударио у јужну кулу. Призор је био неописив, и свуда је било црног дима. Рекли су нам да се удаљимо из те опасне зоне. Ставили су ме на један трајект који иде преко Ист Ривера до Бруклина. Када сам стигла на другу страну, подигла сам поглед и видела велики натпис: ’WATCHTOWER‘. Седиште религије моје мајке! Сместа сам отишла у управну зграду. Знала сам да сам на правом месту. Средила сам се, а онда сам позвала своје родитеље.“

Вендел (десно) је био портир у хотелу Мариот, који се налазио између две куле. Он је рекао: „Био сам на дужности у фоајеу када је дошло до прве експлозије. Видео сам како свуда около падају крхотине. Погледао сам преко улице и видео човека у пламену како лежи на земљи. Стргао сам са себе сако и кошуљу и потрчао ка њему не бих ли угасио ватру. Помогао ми је још један пролазник. На човеку је изгорела сва одећа, осим чарапа и ципела. Онда су притрчали ватрогасци и однели га да му се укаже помоћ.

„Мало касније назвао ме Брајант Гамбел, који на CBS-у ради за телевизијске  вести, да бих му из прве руке испричао шта се дешава. Тако је моја породица, која живи на Вирџинским острвима, видела све то на телевизији и знали су да сам жив.“

Доналд, снажан човек висок 195 центиметара који ради у Светском финансијском центру, био је на 31. спрату своје зграде, с погледом право на куле близнакиње и хотел Мариот. Он је рекао: „Био сам запрепашћен и уплашен оним што сам видео. Људи су падали и скакали кроз прозоре северне куле. Ухватила ме хистерија и истрчао сам из своје зграде што сам брже могао.“

Следеће искуство су имале једна мајка, стара нешто преко 60 година, и њене две кћерке, које имају нешто више од 40 година. Рут и њена сестра Џони биле су са својом мајком Џенис у једном хотелу близу кула близнакиња. Рут, која је медицинска сестра, прича: „Била сам у туш-кабини. Изненада су мама и сестра повикале да брзо изађем. Биле смо на 16. спрату, тако да су оне могле да виде крхотине како падају поред нашег прозора. Мама је у ствари видела тело неког човека како лети преко оближњег крова, као да је катапултиран однекуд.

„Брзо сам се обукла и кренуле смо низ степенице. Многи људи су вриштали. Изашле смо на улицу. Чуле смо експлозије и виделе варнице. Наредили су нам да трчимо на југ ка парку Батери, где се налазе трајекти за Стејтен Ајленд. Успут смо изгубили маму, која има хроничну астму. Хоће ли уопште остати жива у свом том диму, пепелу и прашини? Тражиле смо је пола сата, али узалуд. Међутим, у почетку се нисмо толико бринуле зато што смо знале да је веома сналажљива и сталожена.

„На крају су нас усмерили ка Бруклинском мосту и рекли да пређемо на другу страну. Како смо само одахнуле када смо стигле до бруклинске стране моста и виделе огроман натпис ’WATCHTOWER‘! Знале смо да смо на сигурном.

„Тамо су нас лепо примили и сместили. Дали су нам одећу, пошто смо имале само оно што је било на нама. Али где је била мама? Целу ноћ смо покушавале да је нађемо по болницама, али узалуд. Сутрадан, негде око пола дванаест пре подне, добиле смо поруку. Мама је била доле у фоајеу! Шта јој се десило?“

Мајка Џенис наставља причу: „Кад смо истрчале из хотела, била сам забринута за једну старију пријатељицу која није могла да изађе с нама. Хтела сам да се вратим и поведем је. Али било је сувише опасно. У свој тој гужви раздвојила сам се од својих кћерки. Међутим, нисам се превише бринула, пошто су оне иначе прибране а Рут је и медицинска сестра.

„Где год да сам погледала, људима је била потребна помоћ — посебно деци и  бебама. Гледала сам да помогнем што више људи. Отишла сам тамо где је била тријажа, где су жртве разврставане и збрињаване према тежини повреда. Помагала сам тако што сам прала руке и лице полицајцима и ватрогасцима, који су били гарави и прашњави. Остала сам до око три сата ујутро. Онда сам узела задњи трајект до Стејтен Ајленда. Мислила сам да су моје кћерке тамо потражиле заклон. Али нисам их нашла.

„Ујутро сам пробала да се укрцам на први трајект који је ишао назад за Менхетн, али нисам могла да уђем зато што нисам била међу спасиоцима. Онда сам видела једног полицајца коме сам помогла. Позвала сам га: ’Џоне! Морам назад на Менхетн.‘ Он је одговорио: ’Пођи за мном.‘

„Кад сам стигла на Менхетн, отишла сам ка хотелу Мариот. Можда сам још увек могла некако да помогнем мојој старијој пријатељици. Ма какви! Хотел је био у рушевинама. У том пословном делу града није било ни трага од живота. Ту су били само исцрпљени полицајци и ватрогасци, на чијим се лицима могла видети огромна туга.

„Кренула сам преко Бруклинског моста. Кад сам била при крају, видела сам познат натпис, ’WATCHTOWER‘. Можда ћу тамо наћи своје кћерке. И стварно, дошле су у фоаје да ме поздраве. Како смо се само изгрлиле и исплакале!

„За дивно чудо, нисам имала ниједан напад астме, и то упркос свом том диму, прашини и пепелу. Стално сам се молила јер сам хтела да помогнем људима, а не да будем на терет.“

„Овде нема где да слети!“

Рејчел, 24-годишњакиња, испричала је дописнику Пробудите се!: „Ишла сам кроз свој блок у доњем Менхетну када сам изнад себе чула авион. Било је тако бучно да сам погледала горе. Нисам могла да верујем — видела сам огроман млазни путнички авион који се очигледно спуштао. Питала сам се зашто лети тако ниско и тако брзо. Овде нема где да слети! Можда је пилот изгубио контролу. Онда сам чула једну жену како виче: ’Авион је ударио у зграду!‘ Огромна ватрена лопта се појавила на северној кули. Видела сам велику црну рупу на кули.

„Било је то нешто најужасније што сам видела у животу. Било је нестварно. Само сам стајала забезекнута. Мало касније још један авион је ударио у другу кулу, и на крају су се обе куле срушиле. Почела сам да хистеришем. Толико нисам могла да поднесем.“

„Ако морам да пливам, пливаћу“

Дениз, 16-годишњакиња, управо је стигла у своју школу поред зграде Америчке берзе, која се налази три блока јужно од Светског трговинског центра. „Било је нешто после 9 сати ујутро. Знала сам да се нешто десило, али нисам знала шта. Била сам на 11. спрату школе, на часу историје. Сви ученици су били престрашени. Наставница је ипак хтела да радимо тест. Ми смо хтели да идемо кући.

„Онда се зграда затресла кад је други авион ударио у јужну кулу. Али још увек нисмо знали шта се десило. Изненада сам чула преко наставничиног воки-токија: ’Два авиона су ударила у куле близнакиње!‘ Помислила сам: ’Није паметно да останемо у школи. Ово је терористички напад, а следећа ће бити Берза.‘ Зато смо изашли.

„Трчали смо до парка Батери. Окренула сам се да видим шта се дешава. Видела сам да јужна кула само што се није срушила. Онда сам помислила да ће се све високе зграде срушити као домине. Једва сам дисала, пошто су ми нос и грло били пуни пепела и прашине. Потрчала сам према Ист Риверу, мислећи: ’Ако морам да пливам, пливаћу.‘ Док сам бежала, молила сам се Јехови да ме спасе.

 „На крају су ме сместили у трајект за Њу Џерси. Мојој мами је требало више од пет сати да ме пронађе, али сам бар била жива и здрава!“

„Да ли је ово последњи дан мог живота?“

Јошуа, 28-годишњак који живи у Принстону, у Њу Џерсију, држао је час на 40. спрату северне куле. Он се сећа: „Изненада смо осетили као да је експлодирала бомба. Све се тресло и ја сам помислио: ’Ма не, ово је земљотрес.‘ Погледао сам напоље, и било је невероватно — дим и крхотине су ковитлале око зграде. Рекао сам присутнима: ’Оставите све. Идемо!‘

„Сјурили смо низ степениште, које се пунило димом, а из хидраната је прскала вода. Али није било панике. Стално сам се молио, тако да смо успели да изаберемо праве степенице, како не бисмо наишли на ватру.

„Док сам јурио низ степенице, мислио сам: ’Да ли је ово последњи дан мог живота?‘ Стално сам се молио Јехови, и осетио сам неки чудан мир. Никада нисам доживео такав унутрашњи спокој. Никада нећу заборавити тај тренутак.

„Кад смо коначно изашли из зграде, полиција је све удаљавала одатле. Погледао сам на куле и видео да су обе зграде биле пробијене. Било је нестварно.

„Онда сам чуо неки језив звук — необјашњиву тишину као да је на хиљаде људи зауставило дах. Изгледало је као да се читав Њујорк скаменио. После тога је почело вриштање. Јужна кула се рушила! Према нама се ковитлао талас дима, пепела и прашине. Изгледало је попут специјалних ефеката на неком филму. Али ово је било стварно. Кад нас је облак стигао, једва смо дисали.

„Успео сам да стигнем до Менхетнског моста, и тамо сам се окренуо и видео како се руши северна кула са огромном телевизијском антеном. Док сам прелазио мост, стално сам се молио да стигнем до Бетела, светске централе Јеховиних сведока. У животу нисам био толико срећан што видим то место. А ту на зиду фабрике био је велики натпис који на хиљаде људи могу да виде сваког дана, наиме: ’Читајте Божју Реч, Библију, свакодневно‘! Мислио сам: ’Још само мало. Издржи.‘

„Размишљајући о тим догађајима, постао сам и те како свестан да стварно треба да имам исправне приоритете у животу — оно што је на првом месту мора и да буде на првом месту.“

„Видела сам како људи скачу из куле“

Џесика, 22-годишњакиња, видела је шта се догађа кад је изашла из станице подземне железнице у центру града. „Погледала сам горе и видела како падају пепео, крхотине и разни комади метала. Људи су чекали пред јавним телефонским говорницама док их је све више хватала хистерија због одуговлачења других. Молила сам се да останем прибрана. Онда је уследила још једна експлозија. С неба су падали комади челика и стакла. Чула сам како људи вичу: ’Још један авион!‘

„Погледала сам горе, и било је страшно — људи су скакали с горњих спратова одакле су куљали дим и пламен. Један призор ми је још пред очима — један човек и жена. Неко време су се држали за прозор. Онда су морали да се пусте, и тако су падали и падали и падали. Призор је био неподношљив.

„На крају сам стигла до Бруклинског моста, изула сам своје неудобне ципеле и потрчала на бруклинску страну реке. Ушла сам у управну зграду Јеховиних сведока, и тамо су ми одмах помогли да се смирим.

„Те вечери сам код куће прочитала серију чланака из Пробудите се! од 22. августа 2001. ’Победити посттрауматски стрес‘. Те информације су ми биле очајнички потребне!“

Енормност ове катастрофе навела је људе да помогну како год су могли. У следећем чланку се говори о том делу ове приче.

[Фуснота]

 [Дијаграм/Слике на странама 8, 9]

(За комплетан текст, види публикацију)

 УНИШТЕНО

1 СЕВЕРНА КУЛА 1 Светски трговински центар

2 ЈУЖНА КУЛА 2 Светски трговински центар

3 ХОТЕЛ МАРИОТ 3 Светски трговински центар

7 7 СВЕТСКИ ТРГОВИНСКИ ЦЕНТАР

ТЕШКО ОШТЕЋЕНО

4 4 СВЕТСКИ ТРГОВИНСКИ ЦЕНТАР

5 5 СВЕТСКИ ТРГОВИНСКИ ЦЕНТАР

Л ПРВА ЗГРАДА ЛИБЕРТИ

Н НЕМАЧКА БАНКА Улица Либерти бр. 130

6 ЗГРАДА ЦАРИНЕ САД 6 Светски трговински центар

С Ј СЕВЕРНИ И ЈУЖНИ МОСТ ЗА ПЕШАКЕ

ДЕЛИМИЧНО ОШТЕЋЕНО

2Ф 2 СВЕТСКИ ФИНАНСИЈСКИ ЦЕНТАР

3Ф 3 СВЕТСКИ ФИНАНСИЈСКИ ЦЕНТАР

З ЗИМСКИ ПАРК

[Извор]

На дан 4. октобра 2001., 3D карта доњег Менхетна Urban Data Solutions, Inc.

[Слике]

Горе: најпре се срушила јужна кула

Изнад: неки су потражили склониште у зградама Јеховиних сведока

Десно: на месту катастрофе неуморно је радило на стотине ватрогасаца и спасилачких екипа

[Извори]

AP Photo/Jerry Torrens

Andrea Booher/FEMA News Photo

[Извор слике на 3. страни]

AP Photo/Marty Lederhandler

[Извор слике на 4. страни]

AP Photo/Suzanne Plunkett