Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли хришћани треба да учествују у новогодишњим празницима?

Да ли хришћани треба да учествују у новогодишњим празницима?

Гледиште Библије

Да ли хришћани треба да учествују у новогодишњим празницима?

„ПОПОДНЕ уочи Нове године је необично мирно“, каже Фернандо, лекар из Бразила. „А онда око 11 сати увече пристиже читава река пацијената — једни имају ране од убода, други прострелне ране, ту су тинејџери повређени у саобраћајним несрећама и претучене жене. Готово увек један од узрока јесте алкохол.“

Узимајући ово у обзир, уопште не изненађује што је један бразилски журнал назвао први дан у години међународним даном мамурлука. Једна европска новинска агенција каже да је „Нова година за лаичке хедонисте“, додајући да је то „још једна рунда у вечитој борби човека против алкохола“.

Наравно, не прославља свако Нову годину у тешком опијању и насиљу. У ствари, многе вежу драге успомене за тај празник. „Као деца једва смо чекали Нову годину“, каже Фернандо цитиран на почетку. „Увек смо се пуно играли и било је много хране и пића. У поноћ би се сви загрлили, пољубили и једно другом рекли: ’Срећна Нова година!‘“

Слично томе и данас многи сматрају да не претерују с новогодишњим празницима. Међутим, за хришћане је добро да истраже порекло и значење овог популарног славља. Да ли се новогодишњи празници косе с библијским учењима?

Чињенице из прошлости

Новогодишњи празници нису ништа ново. Древни натписи указују да су се одржавали још у трећем миленијуму пре н. е., и то у Вавилону. То славље, које се одржавало средином марта, представљало је прекретницу. „Тада је бог Мардук одређивао судбину земље за наредну годину“, каже The World Book Encyclopedia. Прослава Нове године у Вавилону трајала је 11 дана и укључивала је приношење жртава, процесије и обреде плодности.

И код Римљана је једно време година започињала у марту. Али је 46. пре н. е. цар Јулије Цезар одредио да она започне првог јануара. Тај дан је већ био посвећен Јанусу, богу почетака и сада би такође означавао и први дан римске године. Датум јесте био промењен, али је карневалска атмосфера остала иста. Првог јануара, људи су се „препуштали раскалашности“, каже Cyclopedia од Маклинтока и Стронга „и разним облицима паганског празноверја“.

Чак и данас су обичаји пуни празноверја део новогодишњих празника. Примера ради, у неким подручјима Јужне Америке многи Нову годину дочекују стојећи на десној нози. Други дувају у трубе и пале петарде. У Чешкој је обичај да се уочи Нове године једе супа од сочива, док је у Словачкој обичај да људи испод столњака стављају новац или рибљу крљушт. Овакви обичаји, осмишљени да заштите од несреће и загарантују благостање, јесу само продужетак древног веровања да је прелазак у нову годину време за одређивање судбине.

Библијско гледиште

Библија подсећа хришћане да ’ходе пристојно, не у теревенкама и пијанкама‘ a (Римљанима 13:12-14; Галатима 5:19-21; 1. Петрова 4:3). Будући да су новогодишњи празници често окарактерисани баш оним претеривањима која Библија осуђује, хришћани не учествују у њима. То не значи да су хришћани људи који се не знају веселити. Управо супротно, они знају да Библија увек изнова говори обожаваоцима правог Бога да се радују и то из многих разлога (Поновљени закони 26:10, 11; Псалам 32:11; Пословице 5:15-19; Проповедник 3:22; 12:1). Библија такође потврђује да су храна и пиће често пропраћени весељем (Псалам 104:14б, 15; Проповедник 9:7а).

Међутим, као што смо видели, новогодишњи празници вуку корен из паганских обичаја. Криво обожавање је нечисто и одвратно у очима Јехове Бога и хришћани одбацују обичаје који имају такво порекло (Поновљени закони 18:9-12; Језекиљ 22:3, 4). Апостол Павле је написао: „Шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама? Надаље, у чему се слажу Христ и Велијал?“ С добрим разлогом, Павле је додао: „Не дотичите оно што је нечисто“ (2. Коринћанима 6:14-17а).

Хришћани такође схватају да учествовање у празноверним обичајима не гарантује срећу и благостање — посебно што учествовање у таквим прославама може довести до Божјег неодобравања (Проповедник 9:11; Исаија 65:11, 12NW). Надаље, Библија саветује хришћане да буду умерени и да показују самоконтролу у свом понашању (1. Тимотеју 3:2, 11). Јасно је да би за некога ко се издаје да живи по Христовим учењима било неприкладно да има удела у слављу које је обележено развратом.

Без обзира колико раскошни и привлачни могу бити новогодишњи празници, Библија нам каже да ’не дотичемо оно што је нечисто‘ и да се ’очистимо од сваке прљавштине тела и духа‘. Онима који то прихвате, Јехова срдачно гарантује: „Ја ћу вас примити... Бићу вам отац, а ви ћете ми бити синови и кћери“ (2. Коринћанима 6:17б–7:1). Заиста, он обећава бескрајне благослове и благостање онима који су му лојални (Псалам 37:18, 28; Откривење 21:3, 4, 7).

[Фуснота]

a Павлово помињање ’теревенки и пијанки‘ можда указује на оно што се дешавало током новогодишњих празника, будући да су они били популарни у првом веку у Риму.