Поглед у свет

Антивирусни чај

Прелиминарне лабораторијске студије показују да „разноврсни комерцијални чајеви онеспособљују или убијају вирусе“, износи Ројтерсова служба за информације о здрављу. Неколико врста зеленог и црног чаја, затим обичног и леденог чаја, тестирано је на животињском ткиву које је инфицирано вирусима као што су херпес симплекс 1 и 2 и T1 (бактеријски) вирус. Према истраживачу др Милтону Шифенбауеру са Универзитета Пејс у Њујорку, „ледени чај или обичан топао чај за само неколико минута уништава или онеспособљује вирус [херпеса]“. Слични резултати су постигнути и код вируса T1. Иако још увек није јасно како чај омета опстанак ових вируса, истраживачи су открили да је чак и знатно разређен чај још увек био делотворан. Црни чај има већи антивирусни ефекат од зеленог.

 Бројчаником до дуга

Аустралијски млади „чак и са 18 година банкротирају због страховито великих рачуна мобилних телефона“, износе новине The Sunday Telegraph. Под утицајем агресивног рекламирања и због лаког приступа кредитима, неки млади су нагомилали рачуне од хиљаде долара. Коментаришући о том све већем тренду код младих, аустралијски министар слободне трговине, Џон Воткинс је рекао: „Неки млади одлазе из школе у дуговима и то по лошим кредитним стопама. То је стварно трагичан старт у животу.“ Те новине наводе предлоге како да се младима помогне да не упадну у замку дугова: провери да ли у потпуности схваташ колико ће те позив стајати. Размисли о коришћењу припејд картице тако да не можеш направити рачун. Покушај да користиш телефон када је јефтинија тарифа како би смањио трошкове.

Скривене опасности у Француској

Процењује се да се у Француској под земљом налази око 1,3 милиона тона смртоносних направа из Првог и Другог светског рата, извештава Le Figaro. Некадашња линија фронта је пуна старих бомби и хемијских пројектила који још увек представљају претњу по људе и околину. Пошто су сада многе бивше ненастањене парцеле земље настањене или су претворене у индустријске зоне, групе за уклањање бомби примају на хиљаде позива сваке године. Па ипак се деси на стотине несрећа, а између 1945. и 1985. погинуло је преко 600 стручњака који су били на дужности. Специјалисти кажу да ће по садашњој брзини рада бити потребно 700 година да би се уклонио сав тај арсенал!

Вода за туристе?

„Многа светска одмаралишта остају без воде док се боре да изађу на крај с немилосрдним таласом туриста који увек желе све више базена и игралишта за голф“, извештава лондонски The Guardian. „Питање је крупно и глобално“, каже Триша Барнет из Туристичког концерна. „Некад ћете видети [афричко] село са само једном чесмом, док сваки хотел у свакој соби има чесме и тушеве.“ Једна светска организација за заштиту прорачунава да туриста у Шпанији потроши 880 литара воде дневно, док мештанин потроши само 250 литара. За једно игралиште за голф на ком има 18 рупа, може бити потребно толико воде колико и једном граду од 10 000 становника. Организација уједињених нација за исхрану и пољопривреду процењује да би се с водом коју 100 туриста потроше за 55 дана узгајило довољно пиринча да се 15 година прехрани 100 сељака.

Опасности од пушења

„Сваки осми случај смрти од рака плућа код непушача проузрокован је пасивним пушењем“, изјављује Наохито Јамагучи с јапанског Националног института за истраживања о раку. Научници су своја открића темељили на студији од 52 000 људи који су умрли од рака плућа. Поред тога, „дугогодишња истраживања показују да су отровни угљен-моноксид и карциногени елементи јачи у диму код пасивног пушења него када га пушачи директно увлаче“, наводе новине Asahi Shimbun. Године 1999, једна владина студија у Јапану која је обухватала 14 000 људи открила је да је 35 посто људи на послу или у школи било изложено диму пушача, а у кући је то било 28 посто. „Пушачи треба да знају да наносе штету непушачима до те мере да треба уложити савестан напор да се ове две групе раздвоје“, каже Јамагучи.

Савремена трговина робљем

Данас је „према последњем истраживању једног британског академика, ропство у свету уобичајеније него било када у људској историји“, извештава лондонски The Independent. Професор социологије Кевин Бејлз с Универзитета Сари у Роухамптону „израчунао је да сада 27 милиона људи живе као робови, што је више него некада у Римском царству или у зениту прекоокеанске трговине робљем“, наводе ове новине. Иако се данашње методе робовања можда разликују од оних пре 150 година, „неки људи користећи насиље или претњу насиљем контролишу [милионе људи] који не добијају ни пребијене паре“, каже Бејлз. Најуобичајенији облик данашњег ропства је уговорно ропство где за одређену цену организоване банде припремају одлазак у другу земљу обећавајући веома плаћен посао. Међутим, када буду прокријумчарени у дотичну земљу, радници бивају експлоатисани јер су принуђени да отплате своје дугове радећи просте послове.

Вежбање може ублажити депресију

„Физичко вежбање може у неким случајевима депресије бити делотворније него стандардно лечење лековима“, наводи The Harvard Mental Health Letter, коментаришући о истраживању обављеном на Медицинском факултету Универзитета Дјук у Сједињеним Државама. Четири месеца је на три групе од по 50 особа које болују од озбиљније депресије примењивана различита терапија. Једној групи су давани антидепресиви, друга група је само радила вежбе, а на трећој групи је примењивано обоје. Након четири месеца, од 60 до 70 посто свих пацијената у све три групе „више није било клинички депресивно“, навео је Health Letter. Међутим, у наредном шестомесечном периоду, пацијенти који су имали терапију која је подразумевала физичко вежбање „били су у бољој емоционалној и физичкој форми; код њих је стопа поновног пада у депресију износила само осам процената“. Код оних који су узимали лекове та стопа је била 38 посто, а 31 посто код оних који су и вежбали и узимали лекове.

Да ли се опорављају корали с Јамајке?

Изгледа да се на северној обали Јамајке поново појављују морски јежеви, наводи један чланак у новинама The Dallas Morning News. Поред тога, „научници су открили да многи млади корали, укључујући и издржљиве врсте и врсте које стварају гребене, напредују заједно с морским јежевима“. Гребени се боре још од кад су 1983. и 1984. изумрли морски јежеви звани Diadema antillarum. Неке врсте морских јежева контролишу раст морске траве, која ако се не зауставља може опустошити коралне гребене. Међутим, „нове студије показују да се Diadema враћа, а можда и корали“, извештавају горе поменуте новине. Биолог на пољу морског живота, Ненси Нолтон, каже да је „тај опоравак најбоља вест с карипских коралних гребена у току задњих деценија“.

Морска створења отрована пластичним куглицама

„Морска створења широм света бивају отрована сићушним пластичним куглицама које пливају по океану“, извештава часопис New Scientist. Хемијске компаније преносе бродовима полимер у облику куглица до произвођача широм света који их топе и онда обликују у пластичне производе. Међутим, фабрике или градска канализација избаце у море хиљаде тона тих куглица, а такође испадну с бродова или се намерно бацају у море. Истраживачи с Токијског универзитета за пољопривреду и технологију открили су да те куглице садрже велике концентрације токсичних хемикалија из морске воде — хемикалија које уништавају отпорност животиња, њихову плодност и хормонски систем. Птице, рибе и морске корњаче једу куглице мислећи да су јајашца или нека друга храна, тако да постоје забрињавајуће последице по проширени ланац исхране.