Подршка и саосећање с многих страна

ДОБРОВОЉЦИ су дошли из других делова Сједињених Држава, а исто тако из других земаља. Један од њих је био Том (горња слика), 29-годишњак, ватрогасац из Отаве, у Канади. Он је за Пробудите се! рекао: „На телевизији сам видео шта се десило и желео сам да пружим моралну подршку својим колегама ватрогасцима у Њујорку. Одвезао сам се у петак, а у суботу сам отишао на место катастрофе да бих понудио своју помоћ. Ставили су ме у такозвану ’кофа‘ бригаду, која је рашчишћавала рушевине с кофама.

„Полако смо пребирали по рушевинама, лопату по лопату, тражећи нешто што би нам указало на идентитет погинулих ватрогасаца. Пронашао сам један Халиган, који се користи за отварање закључаних врата, и спојнице једног ватрогасног црева. Био је то мукотрпан посао. Око 50 добровољаца је два сата пунило само један кипер.

„У понедељак 17. септембра, извукли смо тела неких ватрогасаца који су претходног уторка утрчали у зграду. Никада нећу заборавити тај призор — сви спасиоци су престали да раде, скинули своје капе и шешире и стајали — из поштовања према нашим погинулим колегама.

„Док сам стајао и посматрао тај призор на месту несреће, био сам потресен чињеницом колико је данас живот несигуран. То ме је навело да размишљам о свом животу, послу и о својој породици. Без обзира на ризике, мој посао је веома користан — имам прилику да помажем људима и да чак спасавам животе.“

Сведоци пружају практичну помоћ

У прва два дана после катастрофе, око 70 људи је потражило склониште у светској централи Јеховиних сведока. Неки који су остали без својих хотелских соба и пртљага добили су смештај и одећу. Добили су и оброке. Што је још важније, добили су емоционалну подршку од искусних хришћанских старешина.

Јеховини сведоци су такође послали потребну опрему за хитне ситуације и храну спасиоцима који су радили на месту несреће. Такође су обезбедили превоз за ватрогасну службу како би ватрогасци стигли до рушевина. Рикардо (десно горе), 39-годишњи Сведок који ради као комунални радник, заједно са стотинама других био је укључен у уклањање на тоне шута сваког дана. Он је за Пробудите се! рекао: „Призори су били веома потресни, посебно за ватрогасце који су тражили своје погинуле другове. Видео сам како  извлаче једног ватрогасца који је био жив. Један други је погинуо када је на њега пало једно тело. Многи ватрогасци су плакали. Ни ја више нисам могао да издржим и заплакао сам. Тог дана они су били најхрабрији.“

’Време и непредвиђени догађаји‘

У несрећи је изгинуло на хиљаде људи. Међу њима је најмање 14 Сведока, који су се задесили на месту трагедије или у близини. Џојс Камингс, 65-годишњакиња, пореклом с Тринидада, имала је заказано код једног зубара близу Светског трговинског центра. Нажалост, било је то у време несреће. Изгледа да ју је захватио облак дима, тако да је хитно одвезена у једну оближњу болницу. Тамо нису могли да је спасу. Она је само једна од многих оних који морају да сносе последице ’времена и непредвиђених догађаја‘ (Проповедник 9:11, NW). Она је била позната као веома реван јеванђелизатор.

Калвин Даусон (видите оквир) је радио за једну посредничку фирму на 84. спрату јужне куле. Био је у својој канцеларији и добро је видео северну кулу одмах након што је авион ударио у њу. Његов послодавац, који је био ван канцеларије, назвао га је да би сазнао шта се десило. Он је рекао: „Калвин је покушавао да ми објасни шта види. Рекао је: ’Људи скачу!‘ Рекао сам му да бежи одатле и да каже другима да беже из канцеларије.“ Калвин није успео. Тај послодавац је наставио: „Калвин је био диван човек и сви смо га ценили, чак и они који нису наклоњени духовним стварима. Дивили смо се његовој доброти и човечности.“

Још један Сведок који је настрадао био је Џејмс Амато (доња слика на претходној страни), отац четворо деце и капетан у ватрогасној служби Њујорка. Они који су га знали рекли су да је био тако храбар да је био у стању да „уђе у запаљену зграду из које би људи бежали напоље“. Џејмс је  постхумно унапређен у начелника ватрогасне бригаде.

Још један Сведок ватрогасац, који је имао седам година искуства, био је Џорџ Дипаскале. Имао је жену Мелису и двогодишњу кћеркицу Џорџију Роуз. Био је старешина у једној скупштини Јеховиних сведока на Стејтен Ајленду и био је на десетом спрату јужне куле када се она срушила. Он је такође дао свој живот покушавајући да спасе друге.

То су само двојица од стотина ватрогасаца, полицајаца и других спасилаца који су изгубили живот док су херојски покушавали да спасу људе. Нема тих речи које би описале неустрашивост ових спасилаца. Градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани рекао је касније једној групи унапређених ватрогасаца: „Сви ми се дивимо вашој спремности да се одважно суочите с најтежим ситуацијама... И не постоји... бољи пример храбрости него што је пример ватрогасне службе Њујорка.“

Пружање утехе

У данима након трагедије, око 900 000 Јеховиних сведока у Сједињеним Државама одлучно су кренули да пруже утеху ожалошћенима у целој земљи. Љубав према ближњем покренула их је да теше уцвељене (Матеј 22:39). Они су у својој служби такође настојали да укажу на једину истинску наду за ојађено човечанство (2. Петрова 3:13).

Сведоци су били саосећајни док су се обраћали људима. Они су имали намеру да пруже утеху из Писма и да опонашају Христа, који је крепио људе и рекао: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе. Јер је мој јарам благ и мој терет је лак“ (Матеј 11:28-30).

Групе старешина из локалних скупштина Јеховиних сведока на Менхетну добиле су дозволу да оду на место несреће како би разговарали са спасиоцима и тешили их. Реакција је била веома позитивна. Ти проповедници су коментарисали: „Тим људима су очи биле пуне суза док смо им читали стихове из Библије.“ Спасиоци су се одмарали на једном чамцу у луци. „Изгледали су тако изгубљено, погнутих глава, и једноставно нису могли да поднесу оно што су видели. Сели смо поред њих и читали им стихове из Библије. Рекли су нам да су веома захвални што смо дошли, јер им је таква утеха и те како била потребна.“

Људи с којима су Јеховини сведоци контактирали након несреће често су хтели да узму нешто за читање, тако да им је дато на хиљаде бесплатних примерака брошура. Међу њима су биле брошуре Кад неко кога волите умре, Хоће ли икада бити свет без рата?, и Да ли Бог заиста брине за нас? Исто тако, посебну пажњу су обраћали на уводне чланке у два издања Пробудите се!: „Ново лице тероризма“ (22. мај 2001) и „Победити посттрауматски стрес“ (22. август 2001). Сведоци су многим људима објаснили и библијску наду у ускрсење (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15). На милионе људи је имало прилику да чује ту утешну поруку.

Ово треба да нас наведе на размишљање

Трагедије као што је ова која се десила у Њујорку требало би све нас да наведу да размишљамо о томе шта радимо са својим животом. Да ли живимо само за себичне циљеве, или настојимо да допринесемо срећи других? Пророк Михеј је рекао: „Показало ти се... што Јехова од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе, и да смерно пред Богом својим ходиш“ (Михеј 6:8). Смерност треба да нас покрене да отворимо Божју Реч да бисмо тамо пронашли праву наду за мртве и да бисмо сазнали шта ће Бог ускоро урадити да би на овој планети обновио рајско стање. Ако бисте желели да сазнате нешто више о библијским обећањима, подстичемо вас да контактирате с Јеховиним сведоцима у вашем крају (Исаија 65:17, 21-25; Откривење 21:1-4).

[Оквир⁄Слике на 11. страни]

ТАТЈАНИНА МОЛИТВА

Удовица Калвина Даусона, Лена, испричала је за Пробудите се! како се њена седмогодишња кћерка молила неколико дана након што је сазнала да њен отац неће доћи кући. Лена се помолила, а онда је Татјана питала: „Мама, могу ли и ја да се помолим?“ Мајка је рекла да може. Татјана се молила: „Јехова, наш небески Оче, желимо да ти захвалимо на овој храни и на овом дану. И молимо те да твој дух буде са мном и с мамом, тако да будемо јаке. И молимо те да твој дух буде с татом, тако да он буде јак када се врати. И када се врати, да буде леп, јак, срећан и здрав, и опет ћемо га видети. У име Исуса... а, и немој заборавити да даш снаге и мами. Амин.“

Лена није баш била сигурна да је Татјана разумела, па је рекла: „Тања, ово је било дивно. Али, мила, зар не знаш да се тата неће вратити?“ Преко Татјаниног лица је прелетео израз шока. „Неће?“, рекла је. „Не“, рекла је мајка. „Мислила сам да сам ти то рекла. Мислила сам да разумеш да се тата неће вратити.“ Татјана је рекла: „Али много пута си ми рекла да ће се вратити у новом свету!“ Лена је коначно схватила шта је њена кћерка мислила, па је рекла: „Извини, Татјана. Погрешно сам те разумела. Мислила сам да кажеш да ће се тата вратити сутра.“ Лена је приметила: „Било ми је драго што је нови свет за њу толико стваран.“