У потрази за делфинима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С НОВОГ ЗЕЛАНДА

 „ТО ЈЕ једино створење које воли човека ради самог човека“, написао је грчки есејист Плутарх. На кога је мислио? Мислио је на делфина, веома сродног китовима.

The World Book Encyclopedia наводи да „многи научници сматрају да делфини спадају међу најинтелигентније животиње, заједно са шимпанзама и псима“. Међутим, као што је и Плутарх то приметио, делфини не воле људе само зато што их људи хране. Управо супротно, изгледа да многи од њих једноставно уживају у нашем друштву. „Иако човек није потребан делфину“, запажа књига Mysteries of the Deep, „делфин је знатижељан и врло вероватно ужива гледајући наше лудорије колико и ми уживамо гледајући његове.“ Од 32 врсте морских делфина, 4 живе у водама Новог Зеланда: обичан делфин, кљунасти делфин, мрки делфин и најмањи делфин на свету — Хекторов делфин. a

Делфина има пуно у Заливу са острвима, прелепој приморској области Новог Зеланда. Једва чекамо да стигнемо, тако да крећемо чамцем из града званог Расел. Наш водич нам каже да поред кљунастих и обичних делфина, можемо видети и друге делфинове рођаке — кита убицу и црне делфине. Водич нам предлаже да, уколико желимо да их пронађемо, потражимо или млаз воде који делфини испуштају из носа или њихова леђна пераја. „Понекад“, запажа она, „они први нађу нас!“

У води с делфинима

Убрзо се пред нама појављују тамне велике силуете кљунастих делфина — дугачких и до 4 метра — а њихово леђно пераје ко од шале сече таласе. Док се играју, бесплатно се возе под притиском који ствара прамац. Чамац се зауставља и водич и ја се пажљиво спуштамо у дубоку, зелену воду где нам дивљи делфини допуштају да пливамо с њима.

Око себе видим леђна пераја те не знам куда прво да гледам, а онда дубоко удахнем и бојажљиво у чуду зурим у сиве обрисе који се мичу испод мене. Један делфин израња и испитивачки ме гледа, а затим се лагано окреће показујући ми свој бели трбух. Иако се држе на прописној даљини, њихово сонарно звиждукање се јасно чује. На изглед незаинтересовани за моје покушаје  имитирања њихових звукова, делфини нестају и поново се виде како круже.

Риболов и игра

По повратку у чамац настављамо да пратимо делфине до једног завученог залива. Тамо видимо толико делфина да их не можемо избројити — скачу и прскају посвуда! У ствари, они лове рибу. Њихов јеловник се углавном састоји од лигњи, риба и љускара. Чак посматрамо и нешто што изгледа као час из риболова. Мајка је ошамутила једну рибицу својим сонаром, а младунче покушава да је ухвати пљескањем свог репа. Чини се да ће му бити потребно још часова да научи како се лови риба!

Велики део дана делфини проводе у игри и дружењу. Један клизи кроз воду и поносно показује морску траву на свом леђном перају. Водич нам објашњава да је морска трава омиљена играчка за делфине. Они ће је стављати на пераје или њушку и од јутра до сутра играти се с њом. Кад се један засити, други ће је покупити и онда је његов ред.

’Звучне слике‘

Да би могли много прецизније „видети“ своје подводно окружење, они се користе ехолокацијом, то јест сонаром, системом који функционише на бази фреквенције сличној код ултразвука. Делфини испуштају звуке, а „слике“ које тако добијају омогућују им да утврде где је храна и други занимљиви предмети — укључујући и нас. Они међусобно комуницирају користећи високе звиждукаве гласове — који се преносе десет пута већом фреквенцијом и четири и по пута брже од људског говора. Уместо да користе језик онако како ми то знамо, они стварају ’звучне слике‘.

Јасно је да има још пуно тога да се учи о делфинима. Можда ћемо их једног дана у потпуности разумети — на који начин размишљају и шта мисле о нама. Испуњени дивљењем и љубављу, препуштамо делфинима овај прекрасан осамљени залив с магличастим литицама и белим пешчаним плажама. Сада ова створења у нама буде посебна осећања дивљења и веће страхопоштовање према њиховом Створитељу (Откривење 4:11).

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слика на странама 18, 19]

Одгајање младунчета

Делфини нису рибе већ сисари. Зато се мали делфин храни млеком своје мајке. Мајка негује своје младунче више од три године, и за то време га учи свему што треба да зна како би преживело. Примера ради, учиће га како да користи ехолокацију, то јест сонарни систем, укључујући и карактеристичне „знакове“ којима се завршава свака „реченица“. Такође ће га учити како да лови, да нађе супружника и да се дружи с осталим делфинима.

Приликом рођења, младунчету се прво појављује реп, док остали део остаје пресавијен у мајци. На новорођенчету се могу видети попречне линије које показују где је било пресавијено у материци. Младунче ће сисати у покрету тако што све време остаје близу мајке и користи се њеним хидродинамичким пливањем.

[Извор]

© Jeffrey L. Rotman/CORBIS

[Мапа на 19. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОВИ ЗЕЛАНД

Залив с острвима

[Слика на 17. страни]

Кљунасти делфин

[Извор]

© Jeff Rotman

[Слика на 17. страни]

Хекторов делфин

[Извор]

Photo by Zoe Battersby

[Слика на 18. страни]

Мрки делфин

[Извор]

Mark Jones

[Слика на 18. страни]

Обични делфини

[Извор]

© R.E. Barber/Visuals Unlimited