Поглед у свет

Џемпери за пингвине

Добровољци широм света направили су више од 1 000 џемпера и послали их у Тасманију (Аустралија). Ко ће их носити? Патуљасти пингвини — мале птице које теже око један килограм и живе на подручју које је погођено честим изливањем нафте. „Када чисте своје перје“, објашњава канадски часопис National Post, „они гутају отровно уље које се лепи за њихово перје. Добровољци навлаче џемпере на нафтом умрљане птице да би их спречили да гутају нафту [пре] него што буду очишћене.“ Осим тога, извештава часопис Post, џемпери помажу у томе да се пингвини угреју. Џо Касл, портпаролка Труста тасманијске заштите природе, каже да су се џемпери такође користили за морске птице на северној хемисфери али је тај модел „био редизајниран за мале пингвине на јужној хемисфери“.

 Контроверза око сркања

Сркати или не сркати, питање је сад — у најмању руку за муштерије у популарним јапанским ресторанима где се служи супа с резанцима. Многи средовечни и старији Јапанци мисле да дуги резанци заиста имају бољи укус ако се срчу заједно са супом, и то док је она још увек врућа. Они сматрају да је гласно сркање нормална ствар и да је то начин да се покаже да човек заиста ужива у свом оброку. Али новија генерација Јапанаца има другачије гледиште што се тиче правила понашања везаног за резанце. Часопис The Japan Times извештава: „Млађи Јапанци воде више рачуна о томе да им супа не кане на свилене кравате и [модну] одећу. Одгајани према западњачким манирима и хранећи се западњачком храном, већа је вероватноћа да ће се разљутити када они око њих срчу.“ Ово питање око сркања постало је део јаза између јапанских генерација, што је довело до тога да се неки старији људи осећају непријатно када је реч о нарушавању тишине приликом једења резанаца у јавности. Стављајући се на страну старије генерације, једне угледне јапанске новине су се жалиле: „Заиста ће бити чудан осећај тишине када више нико не буде сркао.“

Опасности од алкохола

„Током недавних година због алкохола су се алармантно повећали случајеви повреде, инвалидитета и смрти код младих у Европи“, извештава британски здравствени часопис The Lancet. У Европи, где је потрошња алкохола највећа на свету, он годишње убије 55 000 младих. Када су ученике упитали за њихове навике у пијењу, једна трећина анкетираних у Британији, Гренланду, Данској, Ирској и Финској, признала је да су били пијани најмање трипут током претходног месеца. Према једној анкети спроведеној међу 100 000 ученика узраста од 15 до 16 година у 30 европских земаља, највећи пораст у потрошњи алкохола код младих био је у Литванији, Пољској, Словачкој Републици и Словенији. Као што је извештено у лондонском часопису Independent, Британски краљевски медицински колеџ упозорава да „поодмакли стадијум цирозе јетре, који се традиционално налази код мушкараца-тешких пијаница у њиховим 40-им и 50-им, сада је дијагностикован“ код жена током њихових раних 20-их година. Овај колеџ је „идентификовао алкохол као један од најскупљих јавних здравствених проблема Британије“.

Прећи Тихи океан у чамцу на весла

Без помоћи једара или мотора, један усамљеник весла преко Тихог океана у малом, делимично прекривеном чамцу. Британац, Џим Шекдар, кренуо је са обала Перуа у јуну 2000, извештава часопис из Лиме El Comercio. Овај морепловац жељан авантуре понео је са собом преносиви десалинатор за воду, радио, четири сателитска комуникациона система и једну соларну плочу која је све то напајала енергијом. У марту 2001, након девет месеци и након пређених 15 000 километара, овај човек кога су неки назвали „лудим морнарем“ крочио је на тло Аустралије. Током свог путовања он је преживео десет напада ајкула и за длаку је избегао судар с нафтним танкером. Али пред последњим изазовом нашао се последњег дана када су му таласи преврнули чамац те је морао да преплива задњих 100 метара да би стигао у загрљај своје породице која га је чекала.

Добар приступ лекара убрзава опоравак

„Лекар који је пријатељски наклоњен, који охрабрује своје пацијенте, заиста постиже боље резултате“, стоји у лондонском часопису The Times. Након анализе 25 студија које се баве тим питањем, истраживачи са универзитета Јорк, Ексетер и Лидс, у Енглеској, закључили су: „Лекари који су покушавали да остваре срдачан и пријатељски однос са својим пацијентима, и који су их уверавали да ће им ускоро бити боље, постигли су бољи успех од лекара чији су савети били равнодушни, формални и несигурни.“ У Шведској је једна студија показала да су се пацијенти „брже опорављали и да су били задовољнији када их је лечио лекар који их је уверавао да ће им бити боље, подстицао их да постављају питања и који је проводио неколико минута с њима“.

Вредност редовног вежбања

Многи људи покушавају да спрече гојазност, срчана обољења и друге здравствене проблеме који настају услед седелачког начина живота у канцеларији, тако што с времена на време напорно вежбају. Међутим, једна скорашња студија показује да је често умерено вежбање боље за побољшање метаболизма него што су то ретки тренинзи, извештава немачки часопис Süddeutsche Zeitung. Холандски истраживач др Клас Вестертерп изучавао је потрошњу енергије минут по минут код 30 добровољаца. Резултати су показали да уместо да особа покушава да „избалансира етапе неактивности с наступима екстремне активности“, делотворније је у свакодневни живот укључити повећану физичку активност. Овај извештај предлаже: „Што је чешће могуће, наизменично седите и стојте уз умерену активност као што су шетња или вожња бицикла.“

Брзи француски возови

Године 1867. путовање возом од Париза према југу до Марсеја трајало је више од 16 сати. Током 1960-их још увек је требало седам и по сати. Али у јуну 2001, Француска национална железница је почела да користи нову супербрзу железницу између та два града. Сада путници могу путовати брзином од преко 300 километара на сат и могу прећи раздаљину од 740 километара за само три сата. Дуж једне деонице пруге од 250 километара јужно од Лиона, возови прелазе преко више од 500 мостова, прођу више од 17 километара преко велелепних надвожњака и пројуре кроз један скоро 8 километара дугачак тунел. Ако је потребно, онда може и до „20 возова на сваких сат времена да крене у оба правца и то под оптималним безбедносним условима“, коментарише француски дневник Le Monde. То значи један воз на свака три минута.

Деца под стресом

„Детињство више није класичан период игре на отвореном, доколице и мира, као што је то било годинама раније“, извештавају новине El Universal из града Мексика. Истраживања су показала да се данас 10-годишње дете мора борити с нивоом стреса какав је имао 25-годишњак током 1950-их. Велики део овог стреса настаје услед школских часова и других активности за које се родитељи надају да ће помоћи њиховом детету да оно има бољу будућност. Али додатни терет „утиче на његово здравље, његов одмор и на сами његов развој“, запажају те новине. Овај извештај предлаже да родитељи треба изнова да процене ангажованост своје деце како би деца могла провести више времена код куће. Али уместо да ништа не раде, или да се прилепе уз ТВ или компјутер после школе, „циљ је да деца изађу и да се играју са осталом децом, да трче, возе бицикл, да слажу слагалице или да цртају“.

Загревање мора утиче на животињски свет

Током једне недавне посете удаљеном острву Херд које се налази 4 600 километара југозападно од Аустралије, научници су открили драстичне промене у локалној популацији биљака и животиња. „Порасле су популације краљевских пингвина, крзнатих фока и корморана, а на подручјима која су некада била прекривена глечерима сада буја вегетација“, извештава часопис West Australian. Биолог Ерик Велер је рекао да се 1957. на том острву знало за само три пара краљевских пингвина способних за размножавање. „Сада“, запажа он, „имамо их више од 25 000.“ Велер је рекао да се површинска температура мора повећала за око три четвртине степена Целзијуса у протеклих 50 година. Он је додао: „Иако то није много, ипак је довољно да допринесе оваквим променама које видимо.“ Велер спекулише да би клима на острву на крају могла да буде и сувише топла да би неке биљке и животиње тамо и опстале.