Пронаћи свој дом

„Ма колико оно било скромно, ни једно место није као дом“ (Џон Хауард Пејн).

НАЈПРЕ је избио рат, рат који никада није престао. Затим је настала суша, суша која никада није попустила. Са сушом је дошла и глад. Људи су урадили оно што су једино могли — напустили су своје домове у потрази за водом, храном и послом.

Пристизали су у хиљадама на гранични прелаз. Међутим, током недавних година већ је примљено милион избеглица, и суседна земља не жели више да их прима. Гранична полиција с палицама у руци, водила је рачуна о томе да нико не пређе.

Један локални имиграциони службеник је грубо навео разлоге због чега зауставља навалу избеглица. „Они не плаћају порезе. Уништавају путеве. Обарају дрвеће. Потроше сву воду. Не, доста нам их је.“ a

Овакве трагичне сцене постају и сувише уобичајене. Људи који су напустили своја огњишта налазе да им је све теже и теже да пронађу свој нови дом. „Како се повећао број људи који траже заштиту, тако се повећало и одбијање држава да пруже заштиту“, стајало је објашњење у једном извештају Међународне амнестије.

Они срећници који успеју да дођу до избегличког логора могу пронаћи извесну меру безбедности, али то није ни близу као дом. А и услови у логору могу бити далеко од идеалних.

Живот у избегличким логорима

„[Код куће] можете умрети од метка, али овде [у избегличком логору] ваша деца ће умрети од глади“, жалио се један афрички избеглица. Као што је то овај очајни отац открио, многи логори доживљавају трајне несташице хране и воде, као и недостатак хигијене и одговарајућег крова над главом. Разлози су једноставни. Земље у развоју које изненада установе да су пренатрпане хиљадама избеглица, можда се већ боре с тим да прехране и сопствене грађане. Оне не могу пуно помоћи мноштвима која се изненада појаве на њиховом прагу. А богатије нације, суочене са сопственим проблемима, можда нерадо пружају помоћ многим избеглицама из других земаља.

Када је из једне афричке земље 1994. побегло више од два милиона људи, у избегличким логорима изграђеним у журби без сумње није било довољно воде и одговарајућих санитарија. Због тога је избила колера и убила на хиљаде људи пре него што је коначно стављена под контролу. Да ствари буду још горе, наоружани борци су се помешали с цивилним избеглицама и брзо су преузели контролу над расподелом хуманитарне помоћи. Овакав проблем није био јединствен. „Присуство наоружаних људи међу избегличком популацијом изложило је цивиле све већим опасностима. То их је учинило осетљивима на застрашивање, узнемиравање и присилно регрутовање“, стоји у извештају Уједињених нација.

Локално становништво можда такође трпи због великог прилива гладних избеглица. У подручју Великих језера (Африка), неки службеници су се жалили: „[Избеглице] су уништиле наше залихе хране, упропастиле су наша поља, нашу стоку,  наше националне паркове, изазвале глад и шириле заразне болести... [Оне] имају шта да једу од хуманитарне помоћи, а ми ништа немамо.“

Ипак, најтежи проблем је можда чињеница да многи импровизовани избеглички логори заврше као трајна насеља. На пример, у једној земљи на Блиском истоку, око 200 000 избеглица је сабијено у логор који је првобитно саграђен за четвртину од тог броја. „Немамо где да одемо“, објашњавао је огорчено један од њих. Ове напаћене избеглице суочавају се с великим тешкоћама око запослења у земљи која их је примила, а верује се да је чак 95 посто њих незапослено или без адекватног запослења. „Искрено речено, не знам како [они] састављају крај с крајем“, признао је један службеник задужен за избеглице.

Али ако су услови лоши у избегличким логорима, они су можда још гори за она расељена лица која не могу да напусте сопствену земљу.

Мизерија пресељења

Према Високом комесаријату Уједињених нација за избеглице, „величина и обим овог проблема, људска патња која га узрокује, као и његов утицај на међународни мир и безбедност, с правом представља интерно расељење питањем од великог међународног значаја“. Из неколико разлога, ови бескућници су обично рањивији од избеглица.

Ниједна међународна организација се не брине за добробит расељених лица, а њихово очајно стање скоро да не привлачи никакву пажњу медија. Њихове државе, које су заглибиле у неком војном сукобу, можда нису спремне да их заштите или нису у стању да то учине. Породице се често раздвоје током бежања из опасних подручја. Углавном присиљени да путују пешке, нека расељена лица не преживе чак ни марш до неког безбеднијег места.

Многи од ових људи који су напустили своја огњишта траже уточиште у градовима, где су принуђени на бедне услове у страћарама или напуштеним зградама. Други се сакупљају у импровизованим логорима, на које се понекад изврше оружани напади. Обично је стопа смртности код њих већа него код било које друге групе људи у земљи.

Чак и добронамерна помоћ организована да би се ублажила патња ових расељених лица може бити попут бумеранга. Публикација The State of the World’s Refugees 2000, објашњава: „Током последње деценије 20. века, хуманитарне организације које су деловале у ратом опустошеним земљама, спасле су на хиљаде живота и много су учиниле да се ублажи људска патња. Међутим, једна од главних поука деценије била је  да у сукобима зараћене стране могу лако да изманипулишу хуманитарним акцијама, што може довести до тога да власти које су одговорне за кршење људских права ојачају своју позицију. Такође, помоћ у виду хране коју пружају хуманитарне организације може дати подстрек ратној економији, помажући да се рат подржи и продужи.“

Потрага за бољим начином живота

Поред избеглица и интерно расељених лица, постоји све већи талас економских избеглица. За то постоји неколико разлога. Јаз између богатих земаља света и сиромашних постаје све већи, а телевизијске емисије се свакодневно размећу приказујући богатство неких земаља и то људима који су најсиромашнији становници света. Путовање широм света је олакшано, а преко граница се може лако прећи. Грађански ратови као и етничка и религиозна дискриминација такође пружају снажну мотивацију људима да се преселе у богатије земље.

Међутим, иако неки мигранти — поготово они који већ имају рођаке у индустријализованим земљама — успеју да се преселе, други завршавају тако што униште свој живот. Они који падну у руке трговцима-криминалцима, суочавају се с посебном опасношћу. (Видите пропратне оквире.) Породица ће добро учинити ако пажљиво осмотри ове опасности пре него што мигрира из економских разлога.

Године 1996. један стари брод се преврнуо у Средоземном мору и удавило се 280 људи. Жртве су биле емигранти из Индије, Пакистана и Шри Ланке који су платили од 6 000 до 8 000 долара за свој пут до Европе. Пре бродолома они су већ седмицама били гладни, жедни и физички злостављани. Њихово „путовање у благостање“ претворило се у ноћну мору која се завршила трагедијом.

Практично сваки избеглица, расељено лице или илегални мигрант, има сопствену ноћну мору. Који год да су разлози због којих су ови људи напустили своја огњишта — било да је то рат, прогонство или сиромаштво — њихова патња намеће питање: да ли ће се овај проблем икада решити? Или, хоће ли талас избеглица и даље бити све већи?

[Фуснота]

 [Оквир⁄Слика на 8. страни]

Невоље илегалних миграната

Поред избеглица и расељених лица, широм света постоји негде између 15 и 30 милиона „илегалних миграната“. Већина њих су људи који се надају да ће побећи од сиромаштва — а можда и од предрасуда и прогонства — у богатије земље.

Пошто су могућности за легалну миграцију смањене током недавних година, нагло је изникла једна нова илегална трговина мигрантима. У ствари, трговање мигрантима је сада постао уносан посао за међународне организације криминалаца. Неки истраживачи рачунају да те организације стичу профит од 12 милијарди долара годишње, с веома малим ризиком по саме трговце. Пино Арлаки, заменик генералног секретара Уједињених нација, назвао је ово „најбрже растућим криминалним тржиштем на свету“.

Илегални мигранти практично немају никакву законску заштиту, а њихове пасоше трговци сигурно конфискују. Такви мигранти раде у фабрикама где су бедно плаћени, у домаћинствима, у рибарској индустрији или као земљорадници. Неки се од њих на крају баве проституцијом. Ако их власти ухвате, вероватно ће бити враћени у своју отаџбину, без пребијене паре. Ако се жале на своје тешке радне услове, могу бити претучени, сексуално злостављани или се њиховим породицама прети насиљем.

Групе криминалаца често намаме потенцијалне мигранте тако што им обећавају добро плаћене послове. Због тога, нека сиромашна породица би могла да заложи сву своју имовину само да би послала једног члана у Европу или у Сједињене Државе. Ако мигрант не може да плати своје трошкове, од њега ће се очекивати да одради дуг, који може да износи чак и 40 000 долара. ’Нови живот‘ који му је био обећан претвара се више у неку врсту ропског рада.

[Слика]

Илегалне избеглице у Шпанији

 [Оквир⁄Слика на 9. страни]

Уништена невиност

Сирина породица је живела у брдима југоисточне Азије где су њени родитељи обрађивали своја пиринчана поља. Једног дана једна жена је рекла њеним родитељима да би могла за Сири да нађе један добро плаћен посао у граду. Њену понуду од 2 000 долара — што је велика свота за планинске пољопривреднике — било је тешко одбити. Међутим, ускоро се Сири нашла у ропству једне јавне куће. Власници су јој рекли да ако жели да заради своју слободу, мора да им врати 8 000 долара. Сири је тада имала 15 година.

Било је немогуће да Сири отплати тај дуг. Уз батине и сексуално злостављање била је присиљена на сарадњу. Докле год може бити од користи, неће бити слободна. Сурова реалност је да многе такве проститутке буду ослобођене — али само да би се вратиле у своја села и умрле од сиде.

Слична трговина цвета и у другим деловима света. Према једном извештају из 1999. који има наслов International Trafficking in Women to the United States (Међународна трговина женама у Сједињеним Државама), процењује се да се годишње тргује са 700 000 до 2 000 000 жена и деце, од којих су многи намењени за проституцију. Неки су можда преварени, други су једноставно отети, али су практично сви присиљени да раде против своје воље. Једна тинејџерка из Источне Европе која је била избављена из канџи банде која се бави проституцијом, рекла је о својим заробљивачима: „Никада нисам помислила да је тако нешто могуће. Ти људи су животиње.“

Неке несрећне жртве су чак покупљене из избегличких логора, где обећања о послу и великом новцу у Европи или Сједињеним Државама могу бити неодољива. Потрага за бољим животом је безброј жена одвела у сексуално ропство.

[Оквир⁄Слике на 10. страни]

Прорачунајте трошак пре него што се преселите из економских разлога

Имајући у виду многе банде криминалаца које су укључене у трговину мигрантима и тешкоће да се легално имигрира у развијене земље света, мужеви и очеви треба пажљиво да осмотре следећа питања пре него што донесу одлуку.

1. Да ли је наша економска ситуација тако очајна да неко из породице или цела породица мора да се пресели у земљу где су веће плате?

2. Колико је потребно да се задужимо да би финансирали пут, и како ће се тај дуг отплатити?

3. Да ли се исплати раздвојити се од породице због економских предности које се можда покажу као нереалне? Многи илегални мигранти утврде да је практично немогуће добити стално запослење у развијеним земљама.

4. Да ли треба да верујем у приче о великим платама и социјалној помоћи? Библија каже да „луд све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке“ (Пословице 14:15).

5. Каква је гаранција да нећемо пасти у руке неке организације криминалаца?

6. Ако је једна таква група криминалаца организовала путовање, да ли разумем да моја жена — или моја ћерка — може бити присиљена да ради као проститутка?

7. Да ли схватам да чак и ако уђем у земљу као илегални имигрант нећу моћи да добијем стално запослење и да могу да ме врате у отаџбину и да изгубим сав новац који сам уложио у путовање?

8. Да ли желим да осмотрим могућност да постанем илегални имигрант или да прибегнем непоштеним радњама како бих добио дозволу за улазак у неку богатију земљу? (Матеј 22:21; Јеврејима 13:18).

[Дијаграм/Мапа на странама 8, 9]

(За комплетан текст, види публикацију)

Кретање избеглица и радника миграната

Подручја с великом популацијом избеглица и расељених лица

→ Главно кретање радника миграната

[Извори]

Извори: The State of the World’s Refugees; The Global Migration Crisis; and World Refugee Survey 1999.

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 7. страни]

Избеглица чека да се поново настани

[Извор]

UN PHOTO 186226/M. Grafman