Религиозно прогонство у Грузији — докле?

ОД БЛАГОГ ПРИМОРЈА Црног мора до леденог Кавказа, простире се земља природних лепота — Грузија. Густе шуме, брзаци и бујне долине украшавају ову планинску земљу која се једним делом пружа у Европу, а другим у Азију. Престоница Грузије, Тбилиси, јесте ужурбани град који представља комбинацију савремених грађевина и древних архитектонских споменика. Али највеће благо Грузије су њени људи који су познати по чврстим породичним везама и топлом гостопримству.

Народ Грузије је током историје био тлачен. Њихову земљу су нападали Римљани, Персијанци, Византијци, Арапи, Турци, Монголи, Руси и други. Тбилиси је према једном извештају рушен 29 пута! a Па ипак, Грузини су сачували не само љубав према животу, уметности, песми и игри већ и углед толерантног друштва.

Нажалост, ово се више не може рећи за све људе у Грузији. Једна мала група Грузина је у последње две године нарушила углед своје земље тиме што је нападала и још увек напада стотине својих суграђана. Банде разјарених нападача туку недужне мушкарце, жене и децу, као и старије особе и инвалиде. Мочугама на којима су закуцани ексери и гвозденим шипкама они ударају своје жртве и разбијају им главу, наносе им модрице по целом телу и раздеротине по лицу. Зашто су ови безопасни грузински становници тако жестоко тучени? Зато што су Јеховини сведоци — хришћанска заједница која је на тлу Грузије постојала и пре него што се већина ових нападача родила.

 Од осуђивања до даљњих напада

Иако је у Грузији загарантована слобода вероисповести, литература Јеховиних сведока је често конфискована. Априла 1999. цариници су рекли да ће пустити литературу само уз дозволу патријарха, поглавара Грузијске православне цркве. b Следећег месеца је поново поменута православна црква — овог пута на Грузијском окружном суду Исани-Самгори. Тамо је Гурам Шарадзе, скупштински посланик и вођа политичког покрета „Грузија изнад свега!“ подигао оптужбу тражећи да се пониште правна средства која користе Јеховини сведоци. Оптужио је Сведоке да раде против државе и да су опасни. Ко је подржао Шарадзеове тврдње? Уз оптужбе је било приложено и писмо секретара патријарха католикоса целе Грузије.

Дана 20. маја 1999, Грузија је усвојила Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и тако се обавезала да ће испуњавати чланове ове конвенције. Члан 10. каже: „Свако има право на слободу изражавања. Ово право треба да обухвата слободу мишљења и примања и пружања информација и идеја без мешања јавних власти, без обзира на државне границе.“ Да ли је ово право одвратило противнике Сведока од њиховог настојања да забране њихову литературу? Никако!

Дана 21. јуна 1999, Савет патријараха целе Грузије је у писму шефу царинске контроле инсистирајући навео да се „забрани дистрибуција стране религиозне литературе“. Поред тога, Ђорђи Андрианзе, један званични заступник Грузијске православне цркве изјавио је да су Јеховини сведоци опасни и да их треба забранити. Ове осуде су наишле на одазив. Верски фанатици, који су у прошлости спаљивали литературу Јеховиних сведока, сада су се осећали сигурно да могу нападати Јеховине сведоке и проћи некажњено. Зато су у недељу 17. октобра 1999. поново напали.

Напад руље пролази некажњено

Те недеље је у Тбилисију око 120 Јеховиних сведока — мушкараца, жена и деце — присуствовало једном верском скупу. Изненада су православни свештеник коме је скинуто право свештенства, Василиј Мкалавишвили, и 200 његових следбеника упали на место састанка. c Окружили су Сведоке и ударали их дрвеним тољагама и гвозденим крстовима. Четири нападача су зграбила једног Сведока за руке и врат. Снажно су му савили главу надоле и почели да је брију док се руља злурадо радовала над његовим понижењем. Кад је помахнитала руља најзад отишла, 16 Сведока је затражило лекарску интервенцију. Један човек је имао три поломљена ребра. Једна 40-годишња Сведокиња по имену Пати, касније је испричала: „Почели су да вичу на мене, а један од њих ме ударио свом својом снагом. Ударао ме је по лицу, преко очију. Покушала сам да заштитим лице рукама. Крв ми је цурила низ прсте.“ Кад је овај грубијан завршио с Пати, она није могла да види на лево око. И данас је њено око оштећено због овог напада.

 Овај срамни напад, који је приказан на телевизији, навео је председника Едварда Шеварнадзеа да се огласи. Сутрадан је изјавио: „Осуђујем овај догађај и сматрам да службе за очување реда и мира треба да покрену кривични поступак.“ Будући да се на видео-снимку види вођа ове руље као и други нападачи, било би стварно једноставно осудити их. Па ипак, и после две године, нико од нападача није осуђен.

Охрабрени јер пролазе некажњено

Није чудо што је нереаговање власти — световних и црквених — нападачима јасно ставило до знања да ће се насиље толерисати. Охрабрени тиме, они су се још више разјарили и пљачкали, тукли и шутирали Јеховине сведоке — у приватним кућама, на улици и на местима обожавања. Између октобра 1999. и августа 2001, било је више од 80 документованих напада на Јеховине сведоке при чему је преко 1 000 особа било повређено. Чак и поред тога, 9. фебруара 2001, градски тужилац у Тбилисију је рекао репортерима да је истрага случаја Василија Мкалавишвилија „још увек у току“. Нажалост, у време писања овог чланка, грузијске власти су и даље допуштале противницима Јеховиних сведока злочине из мржње. (Видите оквир „Напади руље се настављају“.)

Која је улога полиције? Вести и видео-снимци откривају да полиција не само што је одобравала ове нападе на Јеховине сведоке већ је и учествовала у њима! Примера ради, 8. септембра 2000, у граду Зугдиди, једна група полицајаца упала је с палицама на један миран конгрес од 700 Јеховиних сведока. Очевици су известили да су  маскирани полицајци „утрли пут у уништење“, тиме што су претукли 50 Сведока. „Било је да ти срце пукне“, рекао је власник конгресног објекта, док се присећао израза ужаса на дечјим лицима док су им изнад глава испаљивани маневарски противоклопни пројектили. Полиција је грунула на ово место и сравнила га са земљом. Па ипак, све до данас пролазе некажњено.

Због тога што овај подли догађај није једини (видите оквир „Учествовање полиције“), 7. маја 2001. Комитет Уједињених нација за борбу против мучења је с правом изразио своју забринутост због „понављаних случајева мучења и другог окрутног, нехуманог односно деградирајућег поступања односно кажњавања у Грузији које су починили чланови службе за очување реда и мира; као и због сталног пропуштања да се у сваком погледу спроведу брзе, непристране и комплетне истраге о бројним тврдњама о мучењу“. d Заиста, ниједна од преко 400 тужби које су Јеховини сведоци поднели полицији није довела до осуде познатих злочинаца! Отуда је грузијски јавни бранилац, то јест омбудсман, ког је изабрала скупштина, прокоментарисао: „Људска права крше баш они којима природа њиховог посла налаже да штите та права. За њих су људска права само парче папира.“

Одлука врховног суда ствара забуну

Као да незаконити напади руље и полиције нису били довољни,  Грузијски врховни суд је недавно изнео одлуку која је створила забуну о правима Јеховиних сведока.

Осмотримо неке информације које стоје иза тога. Политичар Гурам Шардзе је покренуо парницу у којој тражи поништење законских средстава Јеховиних сведока. Његова тужба је одбачена 29. фебруара 2000. Међутим, Шарадзе је уложио жалбу и добио. За узврат, Јеховини сведоци су се обратили врховном суду. Дана 22. фебруара 2001, врховни суд је донео одлуку против Сведока, углавном о законским формалностима. Врховни суд је расуђивао да се у уставу конкретно наводи да религије треба да буду регистроване у оквиру јавног права у складу с једним још непостојећим законом који детаљно износи информације о регистрацији верских заједница. Суд је одлучио да пошто овај закон још не постоји, Јеховини сведоци не могу бити регистровани у било ком алтернативном облику. Међутим, око  15 других заједница које подржавају верске активности законски су регистроване у Грузији.

У једном интервјуу за телевизију, грузијски министар правде, Микхеил Сакашвили, рекао је о овој одлуци врховног суда: „Гледано из правног угла, ова одлука је веома нејасна. Мислим да то и није једна од успешнијих страница у аналима врховног суда.“ Зураб Адеишвили, вршилац дужности председника скупштинског правног одбора Грузије, рекао је за новинску агенцију Кестон да је „веома забринут“ због ове одлуке зато што она „храбри екстремне снаге у нашој [Грузијској православној] цркви да угњетавају мањинске религиозне групе“. Нажалост, Адеишвилијева забринутост се показала оправданом. Неколико дана после доношења одлуке, поново је букнуло насиље против Јеховиних сведока. У току 2001. године, Сведоке је нападала руља, полиција и православни свештеници и то — 27. фебруара, 5. марта, 6. марта, 27. марта, 1. априла, 7. априла, 29. априла, 30. априла, 7. маја, 20. маја, 8. јуна, 17. јуна, 11. јула и 12. августа, 28. септембра и 30. септембра. Овај списак је све дужи.

У току тог новог таласа прогонства, врховни суд је предузео један необичан корак и јавно објаснио своју одлуку, наводећи: „Нажалост, јавност је погрешно протумачила то што је врховни суд поништио регистрацију Заједнице Јеховиних сведока... Када је поништена судска регистрација оптужене стране, као једног законског ентитета у оквиру приватног права, њихово право на слободу мисли, савести и вероисповести није било ни директно нити индиректно нарушено или ограничено. Њихова слобода да размењују своја веровања, било сами или заједно с другима, било јавно или приватно није била ограничена... Судска одлука није ограничила право оптужених да примају и дистрибуишу своје идеје и  информације. То није забранило њихово право да у миру одржавају састанке.“

Хиљаде Грузина изјашњава се против прогонства

Премда изгледа да је ова изјава врховног суда слабо утицала на нападе руље, охрабрујуће је запазити да је хиљаде становника Грузије већ осудило текуће прогонство. Осмог јануара 2001, Јеховини сведоци су покренули једну петицију у којој се тражи заштита од напада руље и покретање кривичног поступка против учесника насилних напада на грузинске грађане. У року од две недеље, петицију је потписало 133 375 одраслих особа из свих крајева Грузије. Узимајући у обзир да у Грузији има само 15 000 Јеховиних сведока, огромна већина потписника су вероватно чланови Грузијске православне цркве. Али, 22. јануара 2001, петиција је нестала. Шта се десило?

Тог дана је у канцеларији грузијског јавног браниоца, Нане Девдариани, одржана конференција за штампу да би се петиција и формално објавила. Изненада су током конференције Василиј Мкалавишвили и још десеторица упали у канцеларију и покупили 14 свезака које су сачињавале петицију. Једна представница Кавкаског института за мир и демократију покушала је да заштити петицију, али су нападачи насрнули на њу. Док је Мкалавишвили обасипао грдње, његови следбеници су зграбили од организатора 12 од укупно 14 свезака и отишли. Један страни дипломата који је све ово посматрао узвикнуо је: „Ово је просто невероватно!“ На срећу, 6. фебруара је петиција поново била код Сведока и 13. фебруара 2001. уручена председнику Грузије.

„Сви поступци узнемиравања... биће кривично гоњени“

Јеховини сведоци у Грузији и широм света рачунају да ће грузијски председник предузети нешто у складу с овом петицијом. На крају крајева, председник Шеварнадзе је у прошлости стално осуђивао прогањање Јеховиних сведока. Примера ради, 18. октобра 1999, председник је нападе на Јеховине сведоке описао као „погроме“ који су „неподношљиви“. Дана 20. октобра 2000, председник Шеварнадзе је једном члану Водећег тела Јеховиних сведока написао: „Даћемо све од себе да искоренимо насиље.“ Затим је додао: „Дозволите ми да вас уверим да ће грузијска власт бити чврсто посвећена заштити људских права и слободе савести.“ Поново је 2. новембра 2000. у једном писму Комисији за европску безбедност и сарадњу, председник Шеварнадзе изјавио: „То питање [статуса мањинских религија у Грузији] такође је у средишту озбиљне забринутости у нашем народу и влади.“ Комисији је дао следеће засигурање: „Сви поступци узнемиравања и физичког насиља биће кривично гоњени, а злочинци ће се позвати на одговорност пред законом.“

Забринути посматрачи из Европе и других делова света надају се да ће се одлучне речи председника Шеварнадзеа ускоро и обистинити. До тада, Јеховини сведоци широм света устрајно се моле за своје сувернике у Грузији док тамошњи храбри Сведоци и даље служе Јехови упркос жестоком прогонству (Псалам 109:3, 4; Пословице 15:29).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 24. страни]

„Сви поступци узнемиравања биће кривично гоњени, а злочинци ће бити позвани на одговорност пред законом“ (председник Грузије, Едвард Шеварнадзе, 2. новембар 2000)

[Истакнути текст на 24. страни]

„Надамо се да ће се ова ствар [насиље над верским мањинама] решити и да ће све религиозне групе у Грузији уживати неограничену слободу изражавања својих религиозних веровања“ (Давид Соумбадзе, виши саветник грузијске амбасаде у Вашингтону, САД, 3. јул 2001)

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

НАПАДИ РУЉЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ

Неуспех грузијских власти да осуде нападаче Јеховиних сведока изложио је Сведоке даљњем прогонству.

На пример, 22. јануара 2001, у области Тбилисија званој Сванетис Убани, бивши православни свештеник Василиј Мкалавишвили и његова руља напали су један верски скуп од 70 Сведока. Нападачи су ударали, шутирали и нападали дрвеним и металним крстовима. Један нападач је великим дрвеним крстом замахнуо тако јако изнад главе једног Сведока да је пукла попречна греда. Неки Сведоци су одвлачени у мрачну просторију где их је тукло неколико нападача. Старији Сведоци су терани да трче кроз шибу и притом су били ударани песницама и крстовима. Двојица одраслих мушкараца су јурила једног 14-годишњака да би беспомоћног дечака изударала и ишутирала. Један 30-годишњи нападач је кренуо на једног 12-годишњака и ударио га по глави огромном грузијском Библијом. У међувремену је један Сведок истрчао из куће да позове полицију, али је био ухваћен. Руља је чекићем ударала по његовом лицу све док му се уста нису напунила крвљу и док није почео да повраћа. Најзад се немилосрдна руља разишла. Нападачи су прошли некажњено.

Поново су 30. априла 2001. Мкалавишвилијеви следбеници провалили на религиозни састанак исте скупштине Јеховиних сведока. Нападачи су извукли Сведоке напоље и тукли их палицама са закованим ексерима. Закивци су раздерали десно раме, леву руку, лево стопало и леви образ Сведоку по имену Тамаз. Поред тога, Тамаз је имао пет копчи на глави због једне дубоке ране. Руља је такође испреметала кућу у којој је одржан састанак, разлупавши намештај, електричне уређаје и све прозоре. Затим су запалили литературу Јеховиних сведока у великој логорској ватри. Дана 7. јуна 2001, Одељење за посматрање људских права је званично затражило информације од грузијског министра унутрашњих послова, Каке Таргамадзе и главног тужиоца Грузије, Гија Мепаришвили, о корацима предузетим у кривичном гоњењу починилаца овог и других недавних напада. До сада ни против једног починиоца није покренут кривични поступак.

[Оквир на 21. страни]

УЧЕСТВОВАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ

Дана 16. септембра 2000, полиција у граду Марнеули је поставила барикаде на путеве да би спречила пролазак 19 аутобуса у којима су били Јеховини сведоци који су ишли на конгрес. На једној барикади су нападачи бацали каменице на аутобусе и једног путника погодили у главу. Неколико Сведока је извучено из аутобуса и претучено, док су други путници били опљачкани. Истовремено је полиција пропустила аутобусе пуне Мкалавишвилијевих следбеника који су се намерачили да униште место одржавања конгреса. Руља је запалила тону и по религиозне литературе. И полиција је тукла Сведоке.

Кавкаска новинска агенција је известила да ће Министарство унутрашњих послова испитати овај напад и предузети „потребне мере“. Иследници имају чврсте основе да оптуже нападаче. Грузијски устав, члан 25. гарантује право свих људи на јавна окупљања. Међутим, нико од нападача није гоњен. Пет месеци после овог напада, новинска служба Кестон је известила да је адвокат Гурама Шарадзе, вође политичког покрета „Грузија изнад свега!“, признао да је Шарадзе утицао на власти у Марнеули и Зугдиди да спрече одржавање два конгреса Јеховиних сведока.

[Оквир на 21. страни]

ГРУЗИЈСКИ УСТАВ ГАРАНТУЈЕ ЗАШТИТУ

Грузијски устав од 24. августа 1995, гарантује слободу вероисповести и заштиту од бруталних напада, као што показују и следећи изводи:

Члан 17. — (1) Част и достојанство неке особе су неповредиви. (2) Мучење, нехумано, брутално и понижавајуће поступање су недопустиви.

Члан 19. — (1) Свако има право слободе говора, мисли, савести, вероисповести и веровања. (2) Забрањено је прогоњење некога због његовог размишљања, веровања или религије.

Члан 24. — (1) Свако има право да слободно прима и шири информације, да износи и шири своје мишљење усмено, у писаној или некој другој форми.

Члан 25. — (1) Свако осим чланова оружаних снага, полиције и службе безбедности има право да држи јавне скупове без оружја без обзира да ли на затвореном или на отвореном, и то без претходно тражене дозволе.

[Оквир на 22. страни]

СВЕТ ГЛЕДА

Како међународна заједница гледа на неуспех Грузије да заустави прогоњење Јеховиних сведока?

Владе Сједињених Држава и Велике Британије су у заједничкој изјави навеле: „Састанак Јеховиних сведока је прекинут, велики број људи је насилнички малтретиран а другима је било онемогућено присуствовање састанцима. Амбасаде Сједињених Америчких Држава и Велике Британије веома су узнемирене овим и другим недавним озбиљним прекршајима над онима који у Грузији користе своје право верске слободе... Позивамо владу Грузије да испита ове догађаје и пажљиво засигура уважавање религиозних права свих људи.“

Предводница делегације Комитета парламентарне сарадње Европске уније и Грузије, Урсула Шлајхер је навела: „Желим да изразим своју забринутост у име делегације европског парламента у вези с последњим догађањима у низу насилничких напада на новинаре, активисте људских права и Јеховине сведоке... Такво поступање сматрам срамним нападом на основна људска права на која се Грузија обавезала потписујући Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.“

Америчка комисија за европску безбедност и сарадњу написала је писмо председнику Шеварнадзеу у вези с нападима на Јеховине сведоке: „Последњи догађаји су заиста узнемиравајући и распирују страхове да ситуација у Грузији измиче контроли. Уколико се ништа не учини, они који позивају на насиље над верским мањинама биће охрабрени да наставе с дивљањем. Надамо се да ћете ви, као поглавар државе, поставити пример јавности и грузијским службеницима и послати две јасне поруке: недопустиво је било какво насиље над припадницима других религија, без обзира на лични став према тим религијама; и, особе које учествују у таквом насиљу — посебно полицајци који потпомажу или активно учествују у тим срамним акцијама — биће законски гоњени до највише могуће мере.“ Ово писмо је потписало седам чланова америчког конгреса.

Копредседавајући Комисије за европску безбедност и сарадњу, амерички конгресмен Кристофер Х. Смит је навео: „Зашто Грузија не подржава слободу вероисповести и људских права као што је рекла да хоће?... Спаљивање литературе је потпуно супротно Хелсиншком споразуму и неке од нас из Комисије подсећа на спаљивање књига током нацистичке ере.“

Привремени извршни директор Одељења за посматрање људских права у Европи и централној Азији написао је следеће : „Одељење за посматрање људских права је веома забринуто због могућег даљњег насиља, с обзиром на досије неуспеха грузијске владе да осуди починиоце насиља против верских мањина. Подстичемо вас да одмах зауставите те нападе и да спроведете правду над онима који су одговорни за њих.“

Свет гледа. Да ли ће Грузија испунити своје међународне обавезе? У питању је углед саме Грузије.

[Оквир на 23. страни]

ЖАЛБА ЕВРОПСКОМ СУДУ

Јеховини сведоци су 29. јуна 2001, уложили жалбу Европском суду за људска права у ком су уложили приговор због текуће неактивности грузијских служби за очување реда и мира. Неколико дана касније, 2. јула 2001, Европски суд се огласио. Судски писар је написао да председник судског већа мисли да овом случају „треба дати приоритет“.

[Мапа на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

РУСИЈА

ГРУЗИЈА

ЦРНО МОРЕ

ТУРСКА

[Слика на 18. страни]

13. МАЈ 2001. — Породица Шамо је остала без своје куће када је један пироман запалио њихову кућу

[Слика на 18. страни]

17. ЈУН 2001. — Ђорђи Багишвили је био насилно нападнут док је присуствовао састанку Јеховиних сведока

[Слика на 19. страни]

11. ЈУЛ 2001. — Давид Саларидзе је ударан тољагом по глави, по леђима и ребрима кад је нападнут за време састанка Јеховиних сведока

[Слика на 23. страни]

28. ЈУН 2000. — Пиромани су уништили складиште литературе Јеховиних сведока у Тбилисију

[Слика на 23. страни]

16. АВГУСТ 2000. — У судници у Гидани-Надзаладви, један следбеник Василија Мкалавишвилија напао је Ворена Шуфелта, Јеховиног сведока из Канаде

[Извор слике на 24. страни]

AP Photo/Shakh Aivazov