Свет којем сви припадају

„Пошто су избеглице глобални проблем, потрага за решењима такође мора бити глобална“ (Џил Лешер, професор међународних односа).

МЛАДИ брачни пар је кренуо на пут под окриљем ноћи. Забринут за своју безбедност, муж није губио време, без обзира чак и на њихово мало дете. Он је чуо да је бескрупулозни диктатор те земље планирао убитачан напад на њихов град. Након тешког пута од преко сто педесет километара, породица је коначно прешла преко границе на сигурно место.

Ова скромна породица је касније постала позната широм света. Дете се звало Исус, а његови родитељи су били Марија и Јосиф. Ове избеглице нису напустиле своју земљу у потрази за материјалним богатством. Уместо тога, њихова ситуација је била таква да им је живот био угрожен. Штавише, мета напада је било њихово дете!

Попут многих других избеглица, Јосиф и његова породица су се на крају вратили у своју родну земљу када се политичка ситуација побољшала. Али то што су на време побегли без сумње је помогло да се спасе живот њиховог малог детета (Матеј 2:13-16). Египат, земља у коју су отишли, у прошлости је прихватала и политичке и економске избеглице. Много векова раније, Исусови праочеви нашли су уточиште у Египту када је земљу Ханан опустошила глад (Постање 45:9-11).

Безбедни али не и задовољни

Примери из Библије и из свакодневног живота сведоче о томе да прелазак у неку другу земљу може значити живот или смрт. Ипак, још увек је тешко искуство за било коју породицу да напусти свој дом. Можда је дом скроман, али он вероватно представља дугогодишње улагање времена и новца. Он такође може бити породично наслеђе које породицу повезује с њиховом културом и њиховом земљом. Осим тога, избеглице могу са собом понети само нешто мало личних ствари, ако је то уопште могуће. Стога, избеглице су на тај начин гурнуте у сиромаштво, без обзира на њихове претходне околности.

Првобитни осећај олакшања након што се безбедно стигне може брзо да нестане уколико будућност не нуди ништа више осим живљења у избегличком логору. Што дуже трају избеглички услови, то постају тежи, нарочито ако не постоји интеграција с локалним становништвом. Избеглице, попут свих других људи, желе негде да пусте трајне корене. Избеглички логор тешко да се може назвати идеалним местом за одгој породице. Хоће ли коначно доћи време када ће свако имати свој дом?

Да ли је одговор у репатријацији?

Током 1990-их, око девет милиона људи који су напустили своја огњишта коначно се вратило у своје домове. За неке од тих људи то је била радост, и горљиво су почели поново да изграђују свој живот. Међутим, други су морали да се помире са судбином. Они су се вратили само зато што је њихова ситуација постала неподношљива у земљи у којој су затражили азил. Проблеми које су доживели у изгнанству били су тако велики да су одлучили да ће им бити боље код куће, упркос неизвесности с којом ће се несумњиво суочити.

 Чак и под најбољим околностима, репатријација носи са собом тешкоће јер то значи још једном се у потпуности преселити. „Свако пресељење је пропраћено губитком средстава за живот, као што су земља, запослење, кућа и стока“, објашњава The State of the World’s Refugees 1997-98. „И свако пресељење означава почетак тешког процеса обнове.“ Једна студија о репатрираним избеглицама из централне Африке извештава о томе да „за избеглице које су примале помоћ док су биле у изгнанству, повратак може бити тежи од самог изгнанства“.

Међутим, још више забрињава ситуација милиона избеглица које су биле присиљене да се врате у своју домовину. Какви их услови очекују? „Повратници ће можда морати да се боре за опстанак у окружењу где закон једва да је на снази, где влада разбојништво и насилни криминал, где демобилисани војници вребају цивилне становнике и где већина становника поседује лако наоружање“, каже извештај Уједињених нација. На крају крајева, такво непријатељско окружење не задовољава чак ни основне потребе ових пресељеника.

Изградити свет у коме је свако безбедан

Присилна репатријација, или репатријација против воље људи, никада неће решити проблеме избеглица ако се не реше основни узроци тих проблема. Гђа Садако Огата, бивши високи комесар Уједињених нација за избеглице, рекла је 1999: „Догађаји током ове деценије — а свакако и прошлогодишњи — веома јасно показују да се питања везана за избеглице не могу осматрати без упућивања на безбедност.“

Један већи недостатак безбедности утиче на милионе људи широм света. Кофи Анан, генерални секретар Уједињених нација објашњава: „У неким деловима света, државе су пропале услед грађанских ратова и локалних сукоба, лишавајући своје грађане било какве делотворне заштите. На другим местима људска безбедност је била угрожена од стране влада које су одбиле да делују за опште добро, које прогоне своје противнике и кажњавају недужне чланове мањинских група.“

Ратови, прогонства и етничко насиље — основни узроци несигурности које је Кофи Анан описао — обично имају своје корене у мржњи, предрасудама и неправди. Ова зла се неће лако искоренити. Да ли то значи да ће се проблем избеглица неизбежно погоршати?

Ако би ствари биле препуштене људима, тада би се то сигурно и десило. Али у Библији, Бог обећава да ће ’до краја земље ратове прекинути‘ (Псалам 46:10). Преко свог пророка Исаије, он на сличан начин описује време када ће људи „куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести... Неће они узалудно радити нити ће децу пропалу гледати, јер ће то род благословен бити од Јехове, и с њима ће деца бити њихова“ (Исаија 65:21-23). Такви  услови ће заиста укинути проблем избеглица. Да ли је могуће остварити такве услове?

„Пошто ратови почињу у уму људи, у уму људи морају да се изграде и утврђења мира“, стоји у уводу повеље Организације Уједињених нација за просвету, науку и културу. Наш Створитељ добро зна да је неопходна промена у размишљању. Исти овај пророк објашњава зашто ће свако на Земљи једног дана живети у безбедности: „Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9).

Јеховини сведоци су већ открили да се спознањем Јехове могу савладати предрасуде и мржња. У њиховом међународном проповедничком делу, они желе да унапређују библијске вредности које буде љубав уместо мржње, чак и у ратом разореним земљама. Они такође избеглицама нуде сваку врсту расположиве помоћи.

С друге стране, они схватају да се комплетно решење проблема избеглица налази у рукама Божјег наименованог Краља, Исуса Христа. Он сигурно разуме како лако могу мржња и насиље уништити животе људи. Библија нас уверава да ће он по правди судити униженима (Исаија 11:1-5, NW). Под његовом небеском влашћу, Божја воља ће се вршити на земљи као што се и на небу врши (Матеј 6:9, 10). Када тај дан дође, нико више никада неће постати избеглица. Свако ће имати свој дом.

[Оквир на 12. страни]

Шта је потребно да би се решио проблем избеглица?

„Удовољити потребама расељених лица широм света — како избеглица тако и интерно расељених лица — много је компликованије него да се једноставно пружи краткорочна безбедност и помоћ. То би значило усредсредити се на прогонство, насиље и сукобе који у првом реду доводе до расељења. Треба признати људска права свих мушкараца, жена и деце да би уживали у миру, безбедности и достојанству, а да при томе не морају бежати из својих домова“ (The State of the World’s Refugees 2000).

[Оквир⁄Слике на 13. страни]

Какво решење нуди Божје Краљевство?

„Дело правде мир ће бити и плод правде покој и безбедност вечна. У стану ће мира мој народ седети у становима безбедним, и заклонима тихим“ (Исаија 32:16-18).