Брак треба да буде трајна веза

СУДЕЋИ по завршетку многих филмова, брак је један привлачан циљ. Често се деси да човек и жена напокон буду заједно, венчају се и живе „срећно до краја живота“. На филмовима је ту обично крај приче.

У стварности, венчање није крај већ почетак једног новог заједничког живота. И као што стоји у Проповеднику 7:8, надамо се да ће ’крај ствари бити бољи него почетак‘ (ДК).

Трајна веза

Потребна је далековидост. Брак мора имати чврсте темеље да би трајао и да би доносио задовољство. Иначе стрес након венчања може бити већи него стрес пре венчања. Хришћанин не може ући у брак размишљајући: ’Ако не иде, увек могу да се разведем.‘ Брак треба сматрати трајном везом.

Исус је објаснио да брак треба да буде трајан када је одговорио на питање у вези с тим да ли је исправно развести се. Он је рекао: „Зар нисте читали да их је онај који их је створио од почетка начинио као мушко и женско и рече: ’Зато ће човек оставити свог оца и мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело‘? Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио у јарам, нека ниједан човек не раставља“ (Матеј 19:4-6).

После венчања

С правом се каже да је у животу једног хришћанина или хришћанке брак по важности одмах иза предања Богу. Предање веже особу уз Створитеља заувек, а крштењем се то јавно показује. Брак је јавна објава да ћемо бити одани тој другој особи — и то заувек. Незамисливо је да се неко преда Богу или да склопи брак а да то не буде потпуно безусловно. Према томе, добро је да они који размишљају о браку пажљиво испитају веровања, циљеве, ставове и карактер свог потенцијалног брачног друга.

Важно је да особа, док се припрема за венчање, буде љубазна, обзирна и спремна на сарадњу. Те особине су још важније после венчања да би брак био успешан. Младенци су заљубљени, али после венчања треба задржати на уму да у свакодневном животу љубав „не тражи сопствене  користи“. Када се љубав из године у годину негује, она „никад не затаји“ (1. Коринћанима 13:5, 8). Уз постојану љубав, лакше ће се показивати и особине као што су дуготрпљивост, љубазност, доброта, благост и самоконтрола — које представљају плод Божјег духа. Ове особине су неопходне за успешан брак (Галатима 5:22, 23).

Тежи део брака јесте у томе да се и даље показују такве особине након венчања. Међутим, тајна успеха у показивању тих добрих особина гласи: волите особу с којом сте се венчали, и будите спремни да се жртвујете.

Исус је рекао да се највећа заповест за људе састоји у томе да воле Јехову, и да је друга заповест по важности следећа: „Воли свог ближњег као самога себе“ (Матеј 22:39). За онога ко је у браку, најближи ближњи је његов брачни партнер, јер ништа на свету не може сјединити две особе као брак.

 Међутим, физичко сједињење само по себи није гаранција да ће постојати и емоционална хармонија. Сједињење два тела није увек и сједињење два ума. Да би сексуално сједињење донело максимум задовољства, мора постојати и оно друго — сједињење осећања и циљева. У већини случајева, жртвовање за другу страну је цена коју треба платити да би брак био успешан. Ко треба да прави такве жртве? Муж? Жена?

Исказујте љубав и част

Божја Реч заповеда: „Предњачите у показивању части један другоме“ (Римљанима 12:10). Ако сте у могућности, жртвујте се и пре него што брачни друг то затражи од вас. Коначно, оно што добијемо након што више пута затражимо већ је изгубило део своје вредности. Уместо тога, оба партнера у браку треба да негују навику да преузимају иницијативу у исказивању части другоме.

На пример, мужевима се заповеда да женама ’додељују част као слабијем, женском суду, да њихове молитве не наиђу на препреку‘ (1. Петрова 3:7). Ако муж не би додељивао част својој жени, то би се неповољно одразило чак и на његове молитве Богу. Међутим, шта значи исказивати част својој жени? То значи да муж треба увек да је уважава, да слуша њено мишљење, да јој допушта да углавном она прва бира у разним стварима. А жена може исказивати част мужу на исти тај начин, напрежући се да као помоћница сарађује с њим (Постање 21:12; Пословице 31:10-31).

Божја Реч каже: „Мужеви треба да воле своје жене као своја тела. Ко воли своју жену воли самог себе, јер нико никада није омрзнуо своје тело; него га храни и негује, као и Христ скупштину.“ Колику је љубав Исус имао према својим следбеницима? Био је спреман да умре за њих. Библија такође каже: „Нека и сваки поједини од вас [мужева] тако воли своју жену као самог себе“ (Ефешанима 5:28-33). А женама Божја Реч каже да „воле своје мужеве... да буду подложне својим мужевима, тако да се о Божјој речи не би говорило погрдно“ (Титу 2:4, 5).

Оставите места за грешке

Пошто су сви људи несавршени од самог рођења, они ће правити грешке (Римљанима 3:23; 5:12; 1. Јованова 1:8-10). Али уместо да величате грешке, држите се библијског савета: „Пре свега, имајте жарку љубав један према другоме, јер љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8). Мање грешке је најбоље заборавити, прећи преко њих. То можемо урадити и с крупнијим грешкама. У Колошанима 3:12-14 стоји: „Обуците се у самилосну нежну наклоност, љубазност, понизност, благост и дуготрпљивост. Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога. Баш као што је Јехова драговољно опростио вама, тако чините и ви. А поред свега тога, обуците се у љубав, јер је она савршена веза јединства.“

Колико често треба да опраштамо уобичајене грешке и мане свом брачном другу? Петар је питао Исуса: „’Господе, колико пута може мој брат да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?‘ Исус му рече: ’Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута‘“ (Матеј 18:21, 22). Пошто је Исус ово рекао у вези с онима који нису у браку, колико је више опраштања потребно између брачних партнера!

Иако брак као институција у задњим годинама доживљава многе нападе, он ће на крају ипак преживети зато што га је основао Бог, а све што он одреди је ’веома добро‘ (1. Мојсијева 1:31, ДК). Брак неће постати старомодан. Он може бити успешан, посебно у случају оних који поштују и слушају Божје заповести. Међутим, изазов се састоји у следећем: хоће ли се две особе држати обећања које су дале на дан венчања, наиме да ће волети и пазити једно друго? То стварно може бити тешко и мораћете да се снажно борите да бисте на крају успели. Али крајњи исход је вредан сваког труда!

[Оквир на 10. страни]

РАЗВОД И РАЗДВАЈАЊЕ

Бог, као Оснивач брака, уредио је брак тако да то буде трајна заједница. Међутим, да ли постоји библијски разлог да се неко разведе од свог брачног друга — и разлог који допушта некоме да поново ступи у брак? Исус је говорио о тој ствари када је рекао: „Кажем вам, ко се разведе од своје жене, осим због блуда, и ожени се другом, чини прељубу“ (Матеј 19:9). Сексуално неверство брачног друга једини је темељ за развод који допушта недужном брачном другу да поново ступи у брак.

Поред тога, речи које су у Библији записане у 1. Коринћанима 7:10-16, показују да је дозвољено и раздвајање, премда се брачни другови охрабрују да остану заједно. Неки покушавају све што могу не би ли спасли свој брак, али затим закључе да немају избора него да се раздвоје. Који су прихватљиви библијски разлози за такав корак?

Неко намерно не издржава породицу. Када се ожени, муж прихвата одговорност да се стара о својој жени и деци. Човек који намерно не обезбеђује основне материјалне ствари за живот „одрекао се вере и гори је од онога без вере“ (1. Тимотеју 5:8). У том случају је раздвајање могуће.

Још један разлог је екстремно физичко злостављање. Према томе, ако муж често физички злоставља своју жену, жртва може да се раздвоји (Галатима 5:19-21; Титу 1:7). ’Јехова мрзи онога ко воли насиље‘ (Псалам 11:5).

Даљни разлог за раздвајање јесте апсолутно угрожавање духовности верника — угрожавање његовог односа с Богом. Када верник због противљења свог брачног друга, у шта можда спада и физичко ограничавање, никако не може да се ангажује у чистом обожавању и због тога је у опасности његова духовност, у том случају неки верници установе да је неопходно да се раздвоје a (Матеј 22:37; Дела апостолска 5:27-32).

Међутим, ако се неко у таквим околностима разведе, не би био слободан да уђе у нови брак. Према Библији, једини оправдани разлог за развод, и за нови брак јесте прељуба или „блуд“ (Матеј 5:32).

[Фуснота]

[Слика на 9. страни]

На брак треба гледати као на трајну везу

[Слика на 10. страни]

Исус је рекао да треба да опростимо „седамдесет и седам пута“