Поглед у свет

Деструктивни нападачи

„Инвазивни ’странци‘ светску економију годишње коштају вероватно на стотине милијарди долара, а они исто тако шире болести и изазивају обимно еколошко уништавање“, стоји у новинама International Herald Tribune. Бројне биљке и животиње које су безопасне у свом домаћем окружењу преносе се, свесно или несвесно, на нова подручја. На пример, змије из једне врсте која живи на дрвећу и која је одомаћена у Аустралији и Индонезији, потпуно су уништиле шумске птице на Гуаму и шире се преко Пацифика — понекад тако што се крију у авионском простору за точкове. Алга из породице Caulerpa taxifolia и јужноамерички водени зумбул, појавили су се у другим екосистемима, уништавајући тамошњи поморски и водени живот на огромним пространствима. Трава за терене за голф, која је из Сједињених Држава увезена у Кину, сада неконтролисано расте, док кинеске дугороге бубе, пренесене у дрвеним палетама, уништавају северноамеричке шуме. У друге врсте које су се показале као деструктивне спадају и индијски мунгос, зебраста дагња, сомотско дрво, нилски гргеч, северноамеричка сива веверица, ходајући сом, и ружичасти вучји пуж, као и луди мрави.

 Козметика за децу

Козметичке фирме у Јапану нуде колекцију која је направљена специјално за децу, извештава The Japan Times. Пратећи талас козметичког лудила који је захватио ту земљу, девојчице масовно одлазе у робне куће да би купиле артикле као што су светлуцави кармин и провидна маскара, опонашајући своје омиљене певачке идоле. Раније су деца стављала кармин само у игри. Данас се све више деце шминка, и она желе да знају како се шминка може употребити да би се истакле или прикриле неке црте лица. Уредник једних дечјих новина је приметио: „Прошло је време оних који имају комплекс ниже вредности. Данашња деца су свеснија својих слабости у нижем узрасту него генерације пре њих.“ Међутим, једна фирма не следи тај тренд, и каже: „За јапанску културу није својствено да деца која иду у основну и средњу школу користе козметику. Због друштвеног морала, ми нећемо производити козметику (за њих).“

„Синдром деце коју дрмусају“

Дрмусање бебе за руке, ноге или рамена може изазвати озбиљне здравствене проблеме, извештавају мексичке новине El Universal. „Неки лекари сматрају да су многа деца која имају поремећаје у учењу жртве синдрома деце коју дрмусају.“ Према речима педијатра Хуана Хозеа Рамоса Суареза, „иако не постоје спољашњи знакови злостављања, ова траума може изазвати крварење у мозгу и оштећење мозга“. Он додаје да то такође доводи до губитка слуха, слепила, повреда кичме, парализа, грчева, па чак и смрти. То је због тога што је глава малог детета релативно тешка, док вратни мишићи нису толико јаки и не могу издржати притисак дрмусања. Истина, дечји плач може стварно иритирати. Али да би помогле старатељима, ове новине предлажу „три једноставна корака за која је потребно мање од минуте: (1) застаните, (2) седните, и (3) опустите се. Контролишите своје емоције уместо да свој гнев искалите на детету“. Затим се позабавите оним што тера бебу на плач — можда је треба нахранити или променити пелене — или урадите нешто што ће је смирити и забавити.

Да ли гондола одлази са сцене?

„Древни занат градитеља гондола у Венецији суочава се с лаганом смрћу“, кажу новине The Independent из Лондона. „У будућности ће гондоле правити аматери који не маре за традицију, материјале и умеће — што обележава историју једног од најзанимљивијих градова на свету.“ Уметности прављења тих чувених чамаца, за коју се зна да постоји од 11. века, прети опасност од изумирања, „зато што је прекинут стари систем преношења заната са оца на сина или с мајстора на шегрта“. За то су одговорни висока цена рада и чињеница да млади Венецијанци нису спремни да проведу 20 година у учењу тог заната. Зато изгледа да нико неће заменити садашњих неколико изузетних мајстора када они оду у пензију. Потребно је 500 сати рада да би се направила гондола, која се од других чамаца разликује по томе што је њена лева страна шира од десне, што се избалансира тежином гондолијера и његовог весла. Овај асиметричан дизајн омогућује гондолијеру да успешно плови и најужим каналима Венеције.

Пиратство у порасту

„Пиратство напредује боље него икада“, извештавају француске новине Valeurs Actuelles. У задње две године број пиратских напада се више него удвостручио. Ситуација је посебно опасна у југоисточној Азији, где се због економске кризе најсиромашнији окрећу криминалу. Али пиратство је у порасту и на обалама Африке и Јужне Америке. Према речима Едуара Берлеа, представника Главног одбора француских бродовласника, „године 1998. губици су износили 16 милијарди долара. Неки бродови потпуно нестану, заједно с товаром. Они буду отети и сакривени, а затим се поново појаве у осумњиченим лукама под заставом земље у којој могу имати извесне олакшице“. Пирати, који користе брзе чамце и савремену опрему за комуникацију, веома су наоружани и све су насилнији.

Младе пијанице

„Млади у Европи опијају се у све нижем узрасту и све чешће“, извештавају немачке новине Süddeutsche Zeitung. Недавно је министрима здравља земаља Европске уније скренута пажња на овај алармантни тренд. Колико је озбиљан тај проблем? Једна студија из 1998. године показала је да, на пример, у неким земљама између 40 и 50 посто 15-годишњих дечака редовно пију пиво, док у Енглеској, Шкотској и Велсу девојчице тог узраста надмашују дечаке у конзумирању вина и алкохолних пића. У Данској, Финској и Великој Британији више од половине 15-годишњака било је потпуно пијано више пута. Сваке године алкохол је такође одговоран за смрт неколико хиљада особа између 15 и 29 година у земљама Уније. Савет министара је препоручио едукацију што се тиче алкохола, како би млади знали које су последице опијања.

Смртни случајеви због пушења — корисни за економију?

„Службеници компаније Филип Морис у Чешкој Републици дистрибуишу једну економску анализу у којој се закључује да... прерана смрт пушача доприноси смањењу медицинских издатака“, каже The Wall Street Journal. „У том извештају, који је наложио овај произвођач цигарета... сабирају се ’позитивни учинци‘ пушења на национални приход, у шта спадају приходи од пореза на промет и других пореза на цигарете и ’уштеда од здравствене неге због ране смртности‘.“ Овај чланак додаје: „Упоређујући трошкове и користи, извештај закључује да је држава у 1999. години од пушења имала нето доходак од 5,82 билиона круна (147,1 милион долара).“ Брзо је уследио протест на овај извештај. „Дуванске компаније су порицале да цигарете убијају људе. Сада се хвале тиме“, написала је једна новинарка. Економиста Кенет Варнер је рекао: „Има ли још нека компанија која би се хвалила да зарађује новац за државну благајну тако што убија своје муштерије? Не пада ми на памет ниједна.“ Компанија Филип Морис је следеће недеље објавила извињење. „Свесни смо да ово није била само ужасна грешка, већ нешто потпуно неисправно“, рекао је потпредседник Стивен С. Париш. „Није довољно само рећи да је то било тотално неумесно.“

Помоћи деци да не буду толики материјалисти

Деца су „сан трговаца“, пошто чак и док су мала постају „необуздани потрошачи“, извештавају канадске новине Globe and Mail, „и ништа не успева да заустави тај тренд“. Међутим, тим професора с Медицинског факултета на Универзитету Станфорд, сматра да је изнашао решење: шестомесечни наставни план који има циљ да деци помогне и да смање гледање телевизије и да буду избирљивија у погледу онога што гледају. На крају школске године, деца која су учествовала у овом програму имала су много мању жељу да од својих родитеља траже нове играчке. Према новинама Globe, „просечно дете годишње види 40 000 реклама, у односу на 20 000 годишње у 1970-им“.