Туризам — светска индустрија

Од дописника Пробудите се! с Бахамских острва

КАДА сте себи задњи пут рекли: ’Треба ми одмор?‘ Можда сте осећали да једноставно морате побећи од свакодневних стресова. Да ли сте икада ишли на одмор на неко удаљено место? Размислите о следећем: пре само нешто више од једног века, већина људи на земљи није редовно ишла на одмор. Поред тога, већина је цео живот провела у кругу од неколико стотина километара од свог места рођења. Путовања у далека места ради ужитка или образовања била су привилегија веома мале групе авантуриста или богатих људи. Али данас, стотине хиљада људи прође уздуж и попреко своју земљу па чак и свет. Како је дошло до ове промене?

Милиони људи су после индустријске револуције били укључени у производњу робе и пружање услуга. Тако су оствариване веће зараде и на крају расположиви приход. Даљњи индустријски скок је такође довео до усавршавања машина које су преузеле велики део радно интензивног посла. Због тога су многи имали више слободног времена. Због поменутих фактора, средином ’90-их година 20. века, појавила су се приступачнија средства масовног транспорта и то је отворило границе за туризам. Затим, нова средства масовне комуникације стимулисала су жељу за путовањем уносећи слике удаљених места у куће људи широм света.

То је довело до наглог ширења светске индустрије туризма. Светска туристичка организација (СТО) предвиђа да ће до 2020. број људи који путују по свету порасти са 613 милиона колико их је било 1997. године на 1,6 милијарди, и тренутно без изгледа на успоравање. Овај пораст у потражњи пропраћен је одговарајућим порастом послова, одмаралишта и земаља које туристима нуде своје објекте.

Многе земље се укључују на тржиште туризма

Туризам је у савршеним околностима уређење у коме све укључене стране имају користи. Корисник бежи од своје уобичајене рутине и мажен је, забављан, односно поучаван. Али шта добија онај ко пружа услуге? Међународни туризам је расположиви извор девиза. Већини земаља требају девизе да би платиле робу и услуге које морају да увезу.

У ствари, један извештај СТО је навео: „Међународни туризам доноси највећу зараду на свету и он је важан чинилац у платном билансу многих земаља. Девизни примици од међународног туризма 1996. износили су 423 милијарде долара, надмашујући тако извоз нафтних производа, моторних возила, телекомуникационе опреме,  текстила или било ког другог производа или услуге.“ Исти извештај је навео: „Туризам је светска индустрија која најбрже расте“, и представља „чак и 10 посто укупног светског прихода.“ Није ни чудо што је већина земаља, сада чак и неке земље бившег Совјетског Савеза, укључена или жури да буде укључена у међународну индустрију туризма.

Владин приход од туризма користи се за побољшање инфраструктуре, за виши стандард образовања и задовољавање других важних националних потреба. Практично све државе су заинтересоване да њихови становници имају неко запослење. Радна места која нуди туризам помажу у удовољавању овој потреби.

Да бисмо приказали колики утицај туризам може имати на привреду једне земље, осмотрићемо пример Бахамских острва, једне острвске државице која се налази на улазу у Мексички залив, између Флориде у САД и острва Кубе. Бахамска острва немају развијену комерцијалну пољопривреду и готово никакве индустријске сировине. Али зато имају топло време, беспрекорно чисте тропске плаже, мали број од око четвртине милиона пријатељски расположених становника, и налазе се близу Сједињених Држава. Све ове предности омогућују успех индустрије туризма. Али шта је све потребно да би туристи имали пријатан и безбедан одмор?

Задовољити савремене туристе

Када је међународни туризам започео, посећивање неке стране земље је било довољно ретко и није било проблема у задовољавању многих путника — и то упркос тадашњим потешкоћама у путовању. Међутим, средства масовне комуникације данас многима омогућују да на телевизији виде далека места, а да се не одричу удобности своје куће. Одмаралишта зато имају изазов да од једне стварне посете направе изванредно искуство а да уједно пруже удобности које посетилац има код куће или још боље. Поред тога, пошто многи туристи често путују, онда постоји и једна глобална конкуренција међу туристичким местима.

Тако настају необичне атракције и одмаралишта. Осмотрите, на пример, један веома велики луксузни хотел на Бахамским острвима. „Хотел је осмишљен да вас обори с ногу“, каже Беверли Сондерс, директорка за организовање активности у хотелу. „Али ми настојимо да одемо још даље. Ми желимо да вас с ногу обори и контакт с локалним становништвом.“ Како оваква одмаралишта удовољавају потребама гостију?

Иза сцене одмаралишта

„Када су наши објекти од 2 300 соба пуни, тада има негде између 7 500 и 8 000 гостију којима треба истовремено удовољити“, каже Беверли. „Организовање смештаја и прехране је огроман изазов. Организација која је потребна да би се удовољило потребама свих тих гостију јесте попут управљања једним малим градом, али с додатним изазовима. Морамо имати довољно хране коју су гости навикли да једу код куће. Али, уколико желимо да им одмор буде незабораван, тада им морамо понудити егзотичне оброке и разоноду. У многим одмаралиштима 50 посто особља или чак и више обавља услуге везане за оброке и пиће.“

Па ипак, као што И. К. Прадан запажа у својим есејима под називом „Друштвено-културни утицај туризма у Непалу“, „од свих чинилаца који утичу на право задовољство и уживање на путовању, не постоји ниједан чинилац толико важан као што је опхођење локалног становништва према гостима и осећај да су гости безбедни“.

Како успешна туристичка одмаралишта широм света успевају да у што већој мери задовоље своје госте на поменутим подручјима? „Тренирањем, унапређивањем жељеног понашања, обучавањем, исправљањем — бескрајним трагањем за константно  високим нивоом услуга“, одговара један руководилац који надгледа обучавање за једно угледно одмаралиште на Бахамским острвима. „Већина Бахамаца су по природи доброћудни људи. Али, велики је изазов бити на послу све време приступачан, пријатан и насмејан. Зато код оних које обучавамо усађујемо потребу да својој улози приђу с професионализмом који карактерише једног лекара, адвоката или агента осигуравајућег друштва. При том користимо стриктне међународне стандарде за сваку делатност која сачињава једно целокупно туристичко искуство. Што напорније као тим радимо на постизању ових стандарда, то ће послови боље тећи и биће константно на једном високом нивоу.“

Друга страна медаље

Да ли сте приликом путовања установили да упркос детаљном планирању увек изгледа постоје неки трошкови које нисте предвидели? И они који вам пружају туристичке услуге имају исто искуство.

„Индустрија туризма може донети многе користи нашем друштву у развоју“, примећује раније цитирани Прадан. Међутим, он запажа да без одговарајућих мера „могу искрснути и непоправљиви социјални проблеми“. Он додаје: „Морамо бити адекватно припремљени тако што ћемо бити довољно свесни различитих утицаја савременог туризма.“ На које је то проблеме указивао?

„Државе које пружају услуге великом броју туриста готово увек доживљавају озбиљно, и нежељено, разводњавање традиционалног начина живота. На неким местима нестаје локална култура.“ Овако Кордел Томпсон, један високи функционер Министарства туризма на Бахамским острвима, описује једну уобичајену нежељену појаву. Томпсон поносно говори о свим користима које туризам доноси његовој земљи. Међутим, он признаје да живети у земљи у којој број туриста стално надмашује број домаћих становника — или представља његов велики део — доводи до многих непредвиђених последица.

Примера ради, неки који раде с туристима на крају почну замишљати, наравно погрешно, како је посетилац непрестано на одмору. Домаћин може покушавати да опонаша тај умишљени начин живота. Други су погођени на другачији начин. Проводећи велики део свог слободног времена у туристичком одмаралишту, они напослетку одбацују свој традиционални начин живота. Понекад се туристички објекти толико допадну становништву да на крају друштвени центри изворне културе слабе, а у неким местима изумиру.

Многа популарна међународна туристичка места су на удару два супротна утицаја. Они радо прихватају корисне приходе од великог броја посетилаца. Али, посрћу под теретом друштвених проблема које стварају послови осмишљени да задовоље недозвољене жудње туриста.

Одржив туризам

Због тога што неке од највећих користи савременог туризма доводе до последица које прете његовом сопственом опстанку, често се може чути израз „одржив туризам“. То показује да су неки увидели да краткотрајне користи од неких профитабилних туристичких услуга прете да убију ’кокошку која носи златна јаја‘. Пажња се мора поклонити неким тешким питањима уколико се жели одржати овај вид индустрије.

Утицај туризма на околину, затим на изворну културу и спојивост циљева профитно оријентисаних одмаралишта и огромних одмаралишних центара с националним циљевима земаља домаћина — јесу само неке од ствари које су у игри, а које морају да се доведу у равнотежу у предстојећим данима. Однедавно и забринутост због сигурности и безбедности узима озбиљан данак од индустрије путовања, и пажња се мора поклонити и тим чиниоцима. Остаје да се види како ће то утицати на развој савременог туризма на дуге стазе.

Кад следећи пут одлучите да побегнете од свега и да се опустите у неком одмаралишту које је далеко од вашег места боравка, можда нећете узети здраво за готово ову врсту светске индустрије — домаћи и међународни туризам.

 [Слика на целој 15. страни]