Шта изазива доба гнева?

ЈЕДАН човек је устрељен док је седео у једној кафани у Прагу, у Чешкој Републици. Зашто? Убици је сметала гласна музика коју је тај човек пуштао на свом касетофону. Један возач је на смрт претучен хокејском палицом на једној раскрсници у Кептауну, у Јужној Африци. Изгледа да је нападача наљутило то што је човек уперио фарове у њега. Једној медицинској сестри из Велике Британије која живи у Аустралији, разјарени бивши момак ногом проваљује улазна врата; посипа је бензином, пали и оставља да умре.

Да ли су вести о изливима гнева — на друму, у кући, у авиону — можда мало преувеличане? Или су то, попут пукотина на зидовима какве зграде, једноставно видљива упозорења на један озбиљан проблем који се крије иза тога? Чињенице показују да се ради о овом другом.

Што се тиче друма, „број извештаја о инцидентима у саобраћају у порасту је од 1990. године скоро за 7 посто годишње“, каже се у једном недавном извештају Фондације за безбедност саобраћаја при Америчком аутомобилском удружењу (ААУ).

Што се тиче куће, гнев је јако раширен. На пример, у аустралијској држави Нови Јужни Велс полиција је 1998. године била сведок 50-постотног пораста пријављених случајева насиља у породици. У Аустралији је свака четврта жена која је удата или је у дивљем браку, била жртва насиља од стране свог партнера.

Што се тиче авиона, прича је слична. Претња која постоји, наиме да ће путници изненада изгубити контролу над собом и напасти особље, друге путнике и чак пилоте, навела је неке од водећих светских авио-компанија да својим посадама обезбеде специјалне каишеве за везивање насилних путника за њихова седишта.

Зашто све више људи изгледа није у стању да обузда своје емоције? Шта изазива такве гневне реакције? Да ли се та осећања стварно могу контролисати?

Зашто има све више гнева?

Бити гневан значи осећати или показивати велику љутњу. Гневни поступци настају када се љутњи дозволи да расте док не провали у виду насилног излива емоција. „Свађе које прерасту у насиље у саобраћају ретко су резултат само једног инцидента. Уместо тога, изгледа да су оне резултат личних ставова и накупљеног стреса у животу возача“, примећује Дејвид К. Вилис, председник Фондације за безбедност саобраћаја при ААУ.

Том накупљању стреса доприноси и море информација које сваког дана треба да апсорбујемо. На полеђини књиге Information Overload, од Дејвида Луиса, пише следеће: „Данас се многи радници даве у мору података... Преплављени информацијама... они су страшно истресирани, несмотрени, парализовани од силног анализирања.“ Наводећи пример таквог мора података, једне новине су рекле: „Дневно издање неких новина садржи  толико информација колико је просечна особа у 17. веку примила у целом свом животу.“

Оно што уносимо на уста такође може доприносити да будемо љути. Две опширне студије су показале да се све веће непријатељство међу људима може повезати с пушењем, конзумирањем алкохола и нездравом исхраном. Ове епидемијске животне навике потхрањују стрес и фрустрацију — фрустрацију која провали у виду псовки, нестрпљивости и нетрпељивости.

Непристојност и филмови

Коментаришући о односу између непристојности и криминала, др Адам Грејкар, начелник Аустралијског Института за криминологију (АИК), примећује: „Један од најзначајнијих корака ка редуцирању ситног криминала био би да се изнова концентришемо на поштовање и пристојност.“ Овај Институт се заузима за показивање стрпљивости и толеранције и за уздржавање од псовања. Они кажу да, ако се то не чини, бунтовно понашање може да прерасте у криминално понашање. Иронично је што многи, да би ублажили фрустрацију и стрес, бирају управо онај облик разоноде који подстиче на нетрпељивост и гнев. Како то?

„Деца и одрасли хрле у биоскопе да би гледали сцене смрти и уништавања. Тржиште видео-касета с насилним садржајем је огромно и уносно. ’Ратне играчке‘ и даље су популарне код многе деце, премда њихови родитељи не воле увек такве играчке. Насиље на телевизији је ужитак за многе, и одрасле и децу, а телевизија има важну улогу у преношењу културних вредности“, каже један извештај АИК-а. Какве везе све то има са изливима гнева на улици и у кући? На крају тог извештаја стоји: „Уколико неко друштво толерише насиље, у том правцу ће се развијати и вредности код појединаца у том друштву.“

Данас многи резонују да је давање одушка гневу само природно реаговање на стрес, неизбежна реакција на наше веома напето, агресивно друштво. Да ли је онда тачно да је популарно мишљење, „Кад си љут, дај одушка себи“, заиста добар савет?

Да ли гнев треба контролисати?

Баш као што ерупција вулкана оставља пустош међу људима који живе око вулкана, тако и особа која се много љути наноси штету онима који живе око ње. Она такође опасно угрожава саму себе. На који начин? „Давање одушка гневу доводи до још веће агресивности“, каже The Journal of the American Medical Association (JAMA). Према истраживањима, код мушкараца који испољавају гнев „постоји већа вероватноћа да ће умрети пре 50. године него код оних који то не раде“.

Америчко удружење за срце слично каже следеће: „Мушкарци који су склони изливима гнева налазе се у два пута већој опасности од можданог удара него они који контролишу свој темперамент.“ Ова упозорења важе за оба пола.

Који су савети заиста делотворни? Запазите следеће сличности између савета световних  ауторитета и савета из Библије, најраспрострањенијег ауторитета на пољу међуљудских односа.

Обуздавајте љутњу — избегавајте гнев

JAMA наводи следеће речи др Редфорда Б. Вилијамса: „Упрошћени савет, ’кад си љут, дај одушка себи‘, вероватно неће... баш много помоћи. Много је важније да научите како да анализирате свој гнев и затим га обуздате.“ Он предлаже да себи поставите следећа питања: „(1) Да ли је ова ситуација за мене важна? (2) Да ли су моје мисли и моја осећања примерени објективним чињеницама? (3) Да ли се ова ситуација може изменити, тако да не морам да будем оволико љут?“

Пословице 14:29; 29:11 „Ко је спор на гнев, добар разум има, али плахи лудост своју проглашује. Сву страственост своју [„Сав гњев свој“, ДК] излива безумник, али је мудар човек зауздава.“

Ефешанима 4:26 „Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе а да сте ви још испровоцирани.“

Френк Донован, у својој књизи Dealing With Anger—Self-Help Solutions for Men, препоручује: „Побећи од гнева — или конкретније, побећи с попришта и од других људи када сте у гневном расположењу — представља стратегију која је посебно важна и корисна када сте мало више љути.“

Пословице 17:14 „Започети свађу, то је отворити брану; уклони се пре но распра се распали.“

Бертрам Ротшилд, у тексту за часопис The Humanist, каже: „Љутња... је првенствено човекова лична одговорност. У глави имамо разлоге да будемо љути... Оних неколико случајева када вам је користило да будете љути нису ништа у поређењу с мноштвом случајева када сте љутњом погоршали ствари. Много је боље да се не гневите него да гнев осетите на својој кожи.“

Псалам 37:8 „Збаци гнев и остави јарост, не дражи се, јер то ка злу води!“

Пословице 15:1 „Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива.“

Пословице 29:22 „Човек гневљив свађу потпирује, а нагао човек често греши.“

Милиони Јеховиних сведока широм света слажу се с горе наведеним саветима. Позивамо вас да дођете на њихове састанке у локалној Дворани Краљевства и сами видите да је стварно могуће живети по библијским саветима, упркос томе што живимо у доба гнева.

[Слике на 23. страни]

Попут ерупције вулкана, онај ко не контролише гнев наноси штету

[Слика на 24. страни]

Библијски савети су заиста практични