Масаји — јединствен и занимљив народ

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

НОШЕНА тешким, влажним јутарњим ваздухом, долином је одјекивала песма високог тоналитета једног младог Масајиа. Како се јутарње сунце дизало, тако се и дечаков ведри глас појачавао, умногоме слично томе као кад се с првим сунчевим зрацима нека птица певачица напреже да запева.

Слушао сам док је сунце које излази обасјавало младог сточара који је стајао код стоке свог оца. Огрнут у дуго црвено платно, које је делимично прекривало његово тело, стајао је на једној нози попут роде, ослањајући се на дршке свог копља и певајући свом задовољном стаду. Допустите ми да вам нешто више кажем о овом јединственом народу.

Добро дошли у земљу Масаја

Масаји су занимљив пастирски народ који живи на огромним, отвореним пространствима Раседне долине у источној Африци. Као живи споменици старог доба они живе у Кенији и Танзанији и то умногоме на начин како су то вековима раније чинили њихови преци. Незаинтересовани за време које пролази, њихов живот се управља изласцима и заласцима сунца и променом годишњих доба.

Вештина Масаја лежи у способности да преживе у суровој околини и кршевитим пределима Раседне долине. Корачајући дугим, лаким корацима, они прелазе велике раздаљине у потрази за зеленим пашњацима и изворима воде за своју стоку. Они пазе на своју стоку усред крда гнуа, зебри, жирафа и других животиња које деле њихов равничарски завичај.

Сточари

Масаји верују да сва стока на земљи припада њима. Ово веровање потиче од легенде по којој је Бог у почетку имао три сина и сваком је дао по један дар. Први је добио стрелу за лов, други мотику за копање, а трећи је добио прут за чување стоке. Каже се да је овај последњи син постао праотац народа Масаји. Иако  и друга племена имају стоку, Масаји верују да су те животиње у почетку припадале њима.

Положај и важност мушкарца у њиховој заједници одређују величина стада и број деце. Заиста, онај ко има мање од 50 грла стоке сматра се сиромашним. Мушкарац се нада да ће уз помоћ своје многобројне деце и жена накупити стадо које ће бројати и до хиљаду животиња.

Чланови породице се емотивно везују за своју стоку. Свака се животиња специфично оглашава и има посебну нарав коју породица добро познаје. Стоку често жигошу и обележавају дугим кривудавим линијама и компликованим шарама којима украшавају животиње. Певају се песме које описују физичку лепоту извесних чланова стада и које изражавају наклоност према њима. Посебно се цене бикови с великим закривљеним роговима, а теле је обасуто нежном бригом и негује се као неко новорођенче.

Куће по традицији праве жене и то од грана које уплићу с травом и затим облажу и заптивају крављом балегом. Обле и дугуљасте, куће се граде у великом луку како би се заштитио обор где стока ноћива. Све је то ограђено оштрим, трновитим гранама које штите и породицу и њихову стоку од пљачкашких хијена, леопарда и лавова.

Преживљавање Масаја зависи од тога колико им је стока здрава и јака. Они пију кравље млеко, а балегу користе за покривање кућа и заптивање шупљина. Ретко кад Масаји кољу своја говеда; обично за храну држе нешто оваца и јараца. Али када то учине, онда се искористи сваки део животиње. Рогови се користе као посуде; од копита и костију се праве украси, а кожа се суши и од ње се праве ципеле, одећа, прекривачи за кревет и конопци.

Живобојни и јединствени

Високи и витки с фином телесном грађом, Масаји су лепи људи. Њихова одећа је прелепих боја. Платно, обојено живописним тоновима црвене и плаве, лежерно је обавијено око њихових гипких тела. Жене се обично украшавају великим округлим огрлицама  од перли и повезима за главу разних боја. На рукама и глежњевима могу имати чврсто намотане бакрене котуре. И мушкарци и жене често издужују своје уши носећи велике минђуше и ниске перли. Окер, црвени минерал који се меље у фини пудер, често се меша с крављом машћу и наноси на тело у уметничким шарама.

Једно вече, посматрао сам уз светлост ватре како се група Масаја окупила ради игре. Стојећи у кругу, померали су се у складу с ритмом. Како се корак убрзавао, тако су тешке огрлице од перли почеле да поскакују у ритму горе-доле на девојачким раменима. Онда су ратници, један по један, улазили у круг и изводили низ спектакуларних усправних скокова, винувши се високо у ваздух. Игра може трајати до касно у ноћ, све док се сви не уморе.

Породични живот

У току врелог дана, сео сам под дрво акације с групом жена и посматрао како на штављену кожу пришивају ниске од перли с пуно детаља. Смејале су се и разговарале не обраћајући пажњу на птице зване ткалци, које су цвркутале изнад њихових глава и правиле гнезда од сувих влати траве. Жене су током дана заокупљене доношењем воде и дрва, одржавањем своје настамбе и неговањем дечице.

Док се сунце полако повлачи иза хоризонта, пастири са својом стоком крећу назад кући. Док се стока гега према кући, њихова копита подижу облак црвене прашине која светлуца кроз румене зраке залазећег сунца. Кад жене још издалека спазе тај облак прашине, одмах остављају свој посао и почињу да припремају за долазак стоке.

Кад се стока нађе у сигурном скровишту обора, мушкарци се крећу међу њом, гладећи  бикове по роговима и дивећи се њиховој лепоти. Један дечкић је истиснуо танак млаз топлог млека из крављег вимена директно у уста, а мајка га је одмах прекорила. Девојчице, које се крећу кроз лавиринт рогова и копита, вешто музу краве и до вршка пуне своје дугачке посуде од тикве.

Увече се сви збијемо око ватре која растерује студен. Ту је и мирис дима и печеног меса, као и јак задах оближњег стада говеда. Један старац седи и прича приче о историји народа Масаји и прошлим херојским делима њихових ратника. Застаје само кад се у даљини зачује рика лавова, а затим безбрижно наставља да везе своју детаљну причу на задовољство оних који га слушају. На крају један по један сви нестају у мраку својих засвођених земљаних кућа и одлазе на починак. Осим кратког дисања уснуле стоке, ноћ је тиха, потпуно утонула у таму овог забаченог жбуновитог пространства.

Детињство

Кад сунце гране, село постаје пуно активности. Деца обучена само у појасеве од перли и с огрлицама, играју се по хладном јутарњем сунцу. Њихов смех је охрабрујући звук за Масаје који јако воле своју децу и од које зависи њихова будућност и њихов опстанак.

Одгајање деце је посао целе заједнице — било ко старији може дисциплиновати децу и казнити неваљало дете. Деца се уче да поштују старије, и брзо уче начин функционисања масајске породице. Њихове прве године су безбрижне, али како одрастају, девојчице се уче да обављају кућне послове, а дечаци се поучавају да брину о стоци и да је штите. Родитељи на своју децу преносе и знања из традиционалне медицине и поучавају их масајским ритуалима и обичајима који продиру у сваки аспект њиховог живота.

Улазак у одрасло доба

Док одрастају, омладинци уче обичаје и церемоније који ће означити прелазак из детињства у одрасло доба. Међу ритуалима се налазе и ритуали везани за болест, несрећу, брак и смрт. Масаји верују да би неко био проклет уколико не би прошао кроз те церемоније.

Родитељи могу уговорити брак своје ћерке док је она још веома мала. Девојка је обећана човеку који има највише стоке да плати цену коју њен отац захтева за њу. Обично ће се удати за много старијег човека и бити са осталим женама његовог домаћинства.

У току свог сазревања младићи се друже с другим младићима свог узраста. Ти посебни односи вршњака могу трајати доживотно. Они ће заједно израсти из неискусних дечака у ратнике. Они ће као ратници прихватити одговорност заштите поседа, чуваће изворе воде за заједницу и штитиће стоку од дивљих животиња и лопова. Пошто су познати по својој неустрашивости и храбрости, за Масаје је типично да их никада не можете видети без њихових оштро избрушених копаља.

Кад ратници имају тридесетак година, они предузимају последњи корак на преласку у зрело доба. С великим узбуђењем и церемонијама они улазе у одрасло доба; тада ће им бити допуштено да се ожене. Пошто сад имају признати положај, усредсредиће се на женидбу и повећање свог стада и од њих ће се очекивати да пружају савете и посредују у споровима.

Масаји и њихова будућност?

Јединствени обичаји и култура Масаја брзо нестаје. На неким подручјима им више није дозвољено да са својом стоком слободно тумарају у потрази за новим пашњацима. Велика пространства која су сачињавала њихов традиционални дом сада се претварају у националне резервате или стамбене просторе и пољопривредна подручја како би се изашло у сусрет све већем броју становника. Суша и привредна криза терају многе да продају своју вољену стоку како би преживели. Док се селе у веће градове, Масаји наилазе на оне исте проблеме који сналазе и остали савремени свет око њих.

Данас Јеховини сведоци стижу и до заједнице Масаја у источној Африци. На масајском језику је одштампано преко 6 000 примерака брошуре Радуј се заувек животу на земљи! Тако им се помаже да виде разлику између неоснованог празноверја и библијске истине. Заиста је дивно видети како наш Створитељ Јехова Бог пружа прилику и овом јединственом и занимљивом народу да се уброји међу многе ’нације и племена и народе и језике‘, који ће преживети уништење овог невољама испуњеног система ствари (Откривење 7:9).

[Слика на 25. страни]

Традиционални масајски дом

[Слика на 26. страни]

Масаји се окупљају ради игре

[Слике на 26. страни]

Две Сведокиње Масаји