Побрините се да ваше радно место буде безбедно

ИАКО постоје закони о заштити на раду и о безбедности, повреде и смртни случајеви на послу још увек представљају велики проблем. Из тога се јасно види да се безбедност на радном месту не може једноставно регулисати законима. Послодавци и радници морају преузети мере одговорности за своју безбедност и безбедност других.

Дакле, сви који су запослени треба мудро и пажљиво да сагледају своје радно место и радне навике. Примера ради, да ли сте обратили пажњу на то да ли је ваше радно место стварно безбедно? Да ли радите с неким отровним супстанцијама? Ако је одговор потврдан, да ли сте адекватно заштићени? Да ли сте стално под стресом? Да ли прихватате  распоред рада којим се прекорачују законски утврђена ограничења или се прекорачује законски утврђен број радних сати?

Одговори на оваква питања могу открити штошта у вези с тим колико сте безбедни на послу.

Свесни опасности

Може бити опасно ако покушавате да испуните неки неразуман распоред рада. Након разматрања резултата једне анкете која је обухватила 3,6 милиона радника и 37 200 радних места, професор Лосон Севери са Аустралијског универзитета Кертин, заједно с још једним истраживачем, објавио је резултате истраживања под насловом „Long Hours at Work: Are They Dangerous and Do People Consent to Them?“ („Дуги радни дани: да ли су опасни и да ли људи пристају на њих?“). Одговор и на први и на други део питања углавном је био потврдан.

Заиста, уморни радници су мање продуктивни на послу и праве више грешака. Професор Севери је рекао, као што су известиле аустралијске новине The Sun-Herald: „Многе компаније су форсирале радохолизам и активно тражиле и награђивале радохоличаре.“ Последице могу бити разорне. Овај проблем вероватно нигде није тако очигледан као код ауто-превозника, где су возачи подстицани или чак приморани да много сати возе без одмора — што је у неким земљама противзаконито.

Лоше радне навике, у шта спада неуредност и нечистоћа, представљају још једну опасност. Разбацан алат по поду или незаштићене електричне жице под напоном често воде до несрећа, па чак и до смртних случајева. Исто се може рећи и за игнорисање мера предострожности када се користе електрични алати или машине. Још један узрок повреда и смрти настаје када се не почисти просута течност — нарочито она која је отровна. Многи радници су се повредили кад су се оклизнули на замазаним или мокрим подовима. Зато се може рећи да чистоћа и уредност представљају основни услов да се посао добро обави.

Па ипак, многи су склони томе да игноришу безбедносне мере. Часопис Monthly Labor Review каже следеће: „Притисак на послу може водити до закључка како су пречице  неопходне да би се удовољило захтевима.“ Зато када је реч о безбедносним мерама неки мисле: ’Никад није било проблема кад сам их игнорисао.‘ Говорећи о овом питању, један искусан управник фабрике је рекао: „Једна од најгорих ствари које можете урадити на послу јесте да игноришете безбедносне мере и да прођете без последица!“ Зашто? Зато што то улива прекомерно самопоуздање и узрокује неопрезност, а то води до већих незгода.

Експлозија електране у Чернобиљу у Украјини 1986. године често се описује као „најгора нуклеарна катастрофа на свету“. Зашто се она десила? Један извештај о тој катастрофи говори о „листи несмотрених поступака“ и о „устаљеном непоштовању мера безбедности“.

И послодавци и радници могу сарађивати у томе да унапред виде потенцијалне опасности. Једна библијска пословица паметно каже: „Мудри види зло и уклања се“ (Пословице 22:3). Да, паметна особа види шта би могло да прерасте у опасну ситуацију и тражи начине да заштити себе и друге.

Послодавци имају користи када то раде, а исто тако и радници. Примера ради, једна компанија која је преуредила своје канцеларије како би избегла „синдром болесне зграде“ утврдила је да је убрзо после тога продуктивност порасла, а особље је било знатно задовољније. Такође је утврђено да је мало људи ишло на боловање. Као што се види из овог случаја, такав обзир према здрављу других људи не само што ствара пријатнију атмосферу за послодавце и раднике већ и доноси користи у економском смислу.

У претходном чланку смо навели да је насиље на радним местима све чешћа појава. Шта можете учинити да бисте се заштитили?

Кораци које можете предузети

Чак и блаже форме агресивног понашања на радном месту могу прерасти у озбиљне случајеве злостављања. Harvard Business Review даје отрежњавајући савет: „Када је реч о настојању да се заустави насиље на радном месту будите свесни чињенице да људи који су агресивни у некој мањој ствари често иду даље и бивају много агресивнији.“

Нека жена можда не намерава да привуче пажњу својих колега, али ако начин на који се облачи, на који говори и контактира није скроман, други могу стећи утисак да је она лаког морала. Дешавало се да је понашање у коме није било намере да се привуче неприкладна пажња понекад доводило до озбиљних проблема, укључујући и праћење, силовање или чак убиство. Зато поведите рачуна о томе како ваше облачење и понашање утиче на друге. Послушајте библијски савет: ’Украшавајте се уредном одећом, са скромношћу и здравим мислима‘ (1. Тимотеју 2:9).

Monthly Labor Review указује на још једну потенцијално опасну ситуацију следећим речима: „Појављује се забринутост у вези с радницима који ноћу раде сами и то у изолованим подручјима.“ Зато размислите да ли је паметно да прихватите потенцијалне опасности које често иду уз посао који ради једна особа и то нарочито касно ноћу? Да ли је новчана надокнада стварно вредна тог ризика?

Такође је важно да размислимо како реагујемо на иритирајуће и непријатељско понашање истресираних сарадника. Шта се може учинити да се смири нека потенцијално опасна ситуација? Једна библијска пословица саветује следеће: „Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива“ (Пословице 15:1). Да, ако се обраћате љубазно и с поштовањем, можете ублажити напетост и избећи сукобе.

У данашњем радном окружењу које подсећа на експрес лонац, иритирајуће и непријатељско понашање је сасвим уобичајено. Иако изгледа да је такво понашање усмерено против нас, можда та особа једноставно даје одушка свом сузбијаном стресу и фрустрацији. Можда смо једноставно на погрешном месту у погрешно време. Зато је веома важно како реагујемо. То може или стишати или погоршати ситуацију.

Међутим, можда постоји право разилажење у мишљењу. Књига Resolving Conflicts at Work даје корисну примедбу: „Када смо у неком сукобу... ретко када искрено и јасно кажемо како се стварно осећамо.“ У чему је проблем? Та књига даље каже: „Наше дилеме могу да нас збуне и паралишу, те почињемо да мислимо како је насилно понашање једино решење.“

 Шта је решење? СЛУШАЈТЕ! Горе цитирана књига каже: „Ако пажљиво слушамо људе с којима се не слажемо... можемо се ослободити емоција које нас нагоне да се свађамо и можемо открити решења.“ То је добар савет који спречава да размирице или неспоразуми прерасту у велике сукобе.

Дакле, било би мудро да послушате неки практичан савет како бисте били безбедни. То би подразумевало да се савесно држите безбедносних мера. То може бити веома корисно у обезбеђивању сигурности на радном месту.

Такође се може рећи да став који имамо према животу, раду и слободном времену утиче на то који ћемо посао изабрати као и на наш став према безбедности. Следећи чланак нам може помоћи да у том погледу направимо добар избор.

[Слика на 5. страни]

Почистите уље које се просуло

[Слика на 7. страни]

Благ одговор може стишати напету ситуацију