Уравнотежено гледиште о раду

ЈЕДАН пожртвовани војник је радио током паузе за ручак да би завршио нешто што је хитно требало његовом претпостављеном. Када се његов колега вратио с ручка затекао га је како лежи на папирима на свом столу — и то мртав.

Мање од два сата касније његов колега се запрепастио када је њихов претпостављени позвао телефоном и рекао: „Штета што је ——— умро, али мени треба замена до сутра ујутру!“ То је посматраче навело да се питају да ли је посао који је тај војник обављао било једино што је његов претпостављени ценио?

Ова истинита прича истиче једну чињеницу — да се вредност неке особе често мери искључиво по томе колико су он или она корисни свом послодавцу. То некога може навести да се пита: ’Да ли живим да бих радио, или радим да бих живео? Шта у свом животу жртвујем због посла?‘

Мудро изабрати

Две одлуке које неки сматрају најважнијим одлукама у животу, често се доносе импулсивно — а то су избор брачног друга и бирање посла. Некада се сматрало да су и посао и брак јако важни. Зато се пажљиво бирало и једно и друго. Често се тражио савет старијих пријатеља или родитеља.

Међутим, у данашње време изгледа да многи бирају брачног друга скоро искључиво на основу телесне привлачности, уз могућност да нађу другог партнера ако им не буде ишло. Слично томе, многи бирају посао првенствено на основу лепих страна  које се виде, без размишљања о могућим негативним аспектима. Или се барем те негативне стране брзо одбацују уз помисао: ’Моћи ћу ја то да средим‘.

Нажалост, жене у сиромашнијим земљама се често одазивају на примамљиве понуде за послове који на неком другом месту обећавају диван живот. Међутим, када стигну у ту другу земљу често их шаљу у јавне куће где као проститутке живе горе него што су раније живеле. Овај ужасан облик савременог ропства је „пошаст која не престаје“, како каже један чланак у часопису World Press Review.

Могу ли људи бити намамљени да прихвате на изглед нормалну понуду за посао, а онда да се нађу у ситуацији која личи на ропство? Баш то се и дешава! Неке компаније, на пример, нуде изванредне удобности својим радницима. То може да подразумева ресторане које могу да посећују с породицом и пријатељима, бесплатне такси услуге и хемијско чишћење, зубаре у пословној згради, бесплатно коришћење теретана и дотиране вечере у скупим ресторанима.

„Једна компанија је чак за своје преоптерећено особље ангажовала агенцију за склапање познанстава“, извештава новинар Ричард Ривс. Али чувајте се! Он каже: „Те фирме смишљају планове како да вам олакшају живот, само под једним условом — да им дате живот; да радите 18 сати дневно и преко викенда, док једете, вежбате, играте, па чак и док спавате у канцеларији у служби њиховог профита.“

Изабрати бољу могућност

Једна древна пословица каже: „Више вреди живо псето од мртвог лава“ (Проповедник 9:4). Ова пословица нас наводи да се питамо да ли је посао који радим вредан мог живота и моје добробити? Да би добили одговор на ово питање, многи су поново размотрили своју ситуацију и нашли начин да се адекватно старају о себи — као и о својој породици ако је имају — и да у исто време воде срећан и смисаон живот.

Истини за вољу, за то је често потребна скромност и треба одредити шта су стварне потребе, а шта небитне жеље. Они који траже  положај и углед можда одбацују оно што представља скромнији избор и чак сматрају глупима оне који су то изабрали. Али шта је стварно важно у животу? Да ли сте у последње време мало застали да о томе размислите?

Мудри краљ Соломон, који је написао горе цитирану пословицу, у материјалном смислу је постигао много више него можда било који други човек. Али сажимајући оно што је стварно важно, под божанским надахнућем је написао следеће: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:15).

У исто време, Соломон је ценио рад. „Једина радост“, написао је, „коју човек може имати, то је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова“ (Проповедник 2:24). Исус Христ, Већи Соломон, исто тако цени рад као што га цени његов небески Отац. „Мој Отац ради све до сада, па радим и ја“, рекао је Исус (Јован 5:17; Матеј 12:42).

Међутим, људски век је у данашње време ограничен (Псалам 90:10). Али Христ је знао да ће под Краљевском владавином на земљи постојати вечни живот, за шта је и поучио своје следбенике да се моле. Зато је у својој чувеној Проповеди на гори и рекао: „Стално, дакле, тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово друго додати“ (Матеј 6:9, 10, 33).

Када је реч о животу под владавином тог Краљевства, Библија обећава следеће: „Они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити... изабраници моји уживаће дело руку својих“ (Исаија 65:21, 22).

Каква величанствена могућност — имати вечни живот и смисаон и задовољавајућ посао! Ако озбиљно преиспитамо своју ситуацију можда ћемо открити да треба да поново размотримо извесне аспекте нашег садашњег посла како би избегли могуће опасности које угрожавају могућност да имамо ’прави живот‘ — будући живот под Божјим Краљевством (1. Тимотеју 6:19). Зато у свом послу, то јест у свему што радимо, покажимо да поштујемо Онога који нам је дао живот (Колошанима 3:23).

[Слике на странама 8, 9]

Под Божјим Краљевством људи ће имати посао који је и безбедан и задовољавајућ