Млади питају...

Шта ако наиђем на неког из школе?

„Одлазак у школу у понедељак био је право мучење. Да ме је било ко од мојих другара видео, сложио бих неку причу. На пример, рекао бих друговима да сам скупљао новац за Радничку странку“ (Џејмс, Енглеска).

„У школи би ме исмевали они који су ме видели. Била сам под великим притиском“ (Дебора, Бразил).

ЗАШТО су се ови тинејџери тако плашили да ће их видети њихови другови? Да ли су били уплетени у неки облик незаконитог поступања? Управо супротно, били су укључени у најплеменитије и најважније дело које се данас врши на земљи. Обављали су дело које је Исус заповедио да се чини, кад је рекао: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација... учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20).

Према једној Галуповој анкети у САД, преко 90 посто тинејџера верује у Бога. Око половина њих сваке седмице иде у цркву. Иако су многи укључени у црквене активности као што је певање у хору, ипак мали број њих говори о Богу са својим школским друговима. Међутим, Јеховини сведоци су широм света познати по свом проповедању од врата до врата. Хиљаде младих Сведока учествује у том делу.

Уколико си Сведок а млада си особа, несумњиво и ти већ учествујеш у том делу проповедања. Али то не значи да ти то аутоматски лако пада. Можда и тебе, као и младе поменуте у уводу, узнемирава помисао да би на вратима могао наићи на неког школског друга. „Једна од најгорих ствари“, признаје једна девојчица из Британије по имену Џени, „била је када ме је једна другарица из школе видела лепо обучену у сукњи с ташном за књиге — много дотеранију него у школи.“

Страх од сусрета с неким школским другом могао би бити толико јак да неки млади хришћани прибегавају врдању. Младић по имену Леон каже: „Знам једног младог Сведока који у службу носи јакну с капуљачом, тако да је може навући на главу  уколико би наишао на неког школског друга. Други млади пак једноставно избегавају да проповедају на извесним местима. „Сећам се да сам се молио да не радимо једну улицу“, присећа се млади Сајмон, „јер сам знао да у њој има пуно особа из школе.“

Нормално је да ти је мало нелагодно да током проповедања налетиш на неког кога познајеш. Међутим, може ти само штетити уколико допустиш да тај страх господари над тобом. „Имала сам тако лош став према проповедању“, признаје Алиса, једна девојка из Немачке, „да се то негативно одразило на моју духовност.“

Међутим, зашто уопште мораш да проповедаш — посебно ако ти то тешко пада? У одговору на то питање, хајде прво да осмотримо зашто ти Бог поверава ту одговорност. Затим ћемо показати како је уз труд и одлучност могуће да превазиђеш своје страхове.

Обавеза проповедања

Прво и прво, можда ће ти значити да осмотриш чињеницу да делити своју веру с другима није ништа ново нити чудно. То су чинили побожни мушкарци и жене још од древних времена. Ноје је, на пример, највише познат по томе што је градио једну огромну арку (Постање 6:14-16). Али према 2. Петровој 2:5, он је такође био и ’проповедник праведности‘. Ноје је осећао обавезу да упозори друге на предстојеће уништење (Матеј 24:37-39).

Касније, иако Јеврејима нису биле дате конкретне заповести да проповедају нејеврејима, многи су делили своју веру с другима. Тако је једна странкиња по имену Рута сазнала за Јехову. Изражавајући захвалност својој свекрви Нојемини, Рута јој је рекла: „Твој ће народ мени мој народ бити и твој Бог мој Бог“ (Рута 1:16). Касније је краљ Соломон рекао да ће и многи нејевреји чути за Јеховино ’велико име‘ и обожаваће га у храму (1. Краљевима 8:41, 42).

Уколико су те Божје слуге из давнина говориле другима — иако нису имале директну заповест да то чине — колико онда више данас хришћани треба да осећају обавезу да проповедају! На крају крајева, заповеђено нам је да проповедамо ’ову добру вест о краљевству‘ (Матеј 24:14). На нама попут апостола Павла лежи дужност да објављујемо добру вест (1. Коринћанима 9:16). У питању је наше спасење. Римљанима 10:9, 10 кажу: „Ако јавно изјављујеш ту ’реч која је у твојим устима‘, да је Исус Господ... бићеш спасен. Јер срцем се исказује вера за праведност, а устима се даје јавна изјава за спасење.“

Где можеш да дајеш ту ’јавну изјаву‘? Иако неформално проповедање има своје место, служба од врата до врата је још увек један од најефикаснијих начина да дођеш до људи (Дела апостолска 5:42; 20:20). Да ли си ти изузет из тог дела само зато што си млад? Не би се могло рећи. Библија износи следећу заповест у Псалму 148:12, 13: „Момци и девојке, старци и деца! Нек сви хвале име Јеховино.“

Изазов проповедања вршњацима

Истина, може да буде непријатно и узнемирујуће ако у служби наиђеш на неког из школе. Сасвим је природно желети да те други прихвате. Нико не жели да га задиркују, исмејавају или вербално злостављају. Као што једна девојка по имену Тања каже, „деца у школи могу бити тако опака!“ Зато се природно можеш питати како ће твоји школски другови реаговати ако те виде лепо обученог с Библијом у руци. Нажалост, врло је могуће да ће ти се смејати. „У мом одељењу је био један дечко из моје зграде“, прича једна девојчица из Бразила по имену Фелипе. „Он би ми говорио: ’Види, види њу с Библијом. Шта то имаш у ташни?‘“

 Није уопште смешно бити жртва задиркивања. Библија нам каже да је Исак, Аврахамов син, био у ствари злобно задиркиван од свог полубрата Исмаила (Постање 21:9). Апостол Павле није сматрао да је ово малтретирање било занемариво. У Галатима 4:29, назвао је то ’прогонством‘.

Слично томе, Исус је упозорио да ће неки људи бити непријатељски расположени према његовим следбеницима. Он је рекао: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. Кад бисте били део света, свет би волео оно што је његово. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, због тога вас свет мрзи“ (Јован 15:18, 19).

Зато, као хришћанин мораш бити спреман да трпиш извесно прогонство (2. Тимотеју 3:12). Чак ако својим вршњацима ниси ни реч изустио о Библији, неки те и даље могу прогонити само зато што се лепо владаш и не придружујеш им се у лошим поступцима (1. Петрова 4:4). Међутим, Исус каже следеће утешне речи: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас“ (Матеј 5:11). Како те задиркивање и вређање уопште може усрећити? Јер знаш да тада радујеш срце Јехове Бога! (Пословице 27:11). Ако угађаш Богу можеш се надати да ћеш бити награђен вечним животом! (Лука 10:25-28).

На сву срећу, није тачно да ће сви — нити чак већина — твојих школских другова бити непријатељски расположени према теби ако наиђеш на њих у служби. Анџела из Британије нас подсећа: „Када на вратима наиђеш на неког из школе, обично су они више уплашени него ти!“ У ствари неки могу бити прилично знатижељни шта то имаш да кажеш. У сваком случају, многи млади хришћани имају великог успеха у сведочењу својим школским другарима. Наш следећи чланак у овој серији размотриће на које начине и ти то можеш постићи.

[Слика на 21. страни]

Многи млади страхују да ће у служби налетети на неког ученика из школе

[Слика на 23. страни]

Никада немој допустити да се због задиркивања стидиш своје вере