Здрава забава на два точка

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

КОЈЕ је то возило које је јефтиније од већине других возила, брже од аутомобила у многим урбаним срединама, корисно за ваше здравље, а уједно представља и забаву? То је бицикл. Вожња бицикла нуди корисно вежбање приликом чега је практичност здружена са задовољством. У данашњем времену, када су многи забринути за своје здравље, путовање на два точка заслужује да добро испитате ту могућност.

Проналажење бицикла приписује се немачком проналазачу, барону Карлу фон Дресу. Његова скаламерија налик тротинету која се појавила око 1817, у принципу је изгледала као данашњи бицикл. Ова направа се звала дресин, и састојала се из два точка, сица и управљача — али није имала педале. Механизам за покретање појавио се 1839, када је један шкотски ковач, Киркпатрик Макмилан, додао папуче које су полугама биле причвршћене за осовину задњег точка. Затим је дошло до прекретнице у популарности превоза на два точка. Отац и син, Французи Пјер и Ернест Мишо, причврстили су педале за полуге на осовини предњег точка и направили велосипед (од латинског velox „брз“ и pedis „стопало“),  бржу направу којом се лакше управљало.

Брзина се повећавала с повећањем величине предњег точка. Бицикл који је настао у Енглеској, имао је огроман предњи точак чији је пречник износио један и по метар и био је упадљиво већи од малог задњег точка. Звао се пени-фардинг, што је указивало на контраст између великог пени новчића и много мањег новчића, фардинга.

Затим је настао Роверов безбедносни бицикл, бицикл који је возачу омогућавао окретност попут пени-фардинга, али с нижим тежиштем и с точковима једнаке или приближно једнаке величине. Године 1879, Енглез Хенри Лосон изложио је на изложби у Паризу направу чији је задњи точак био покретан ланцем. Овај модел је на крају био познат као бициклет.

Већина савремених бицикала има предњи точак исте величине као и задњи. Дакле, основни дизајн се мало изменио. Данашња породица вишенаменских, туристичких, тркачких и брдских бицикала нуди бициклистима удобну покретљивост на два лака гумена точка.

Здрава забава

Пошто нису бучни, не загађују околину и на краће релације често су бржи од моторних возила, бицикли су у многим земљама постали главно превозно средство. У Африци, Азији и на другим местима, бицикли су постали „теретно“ превозно средство, пошто их возачи — или гурачи — користе да би превезли своју робу на пијацу. Неретко бицикл носи више од једне особе, и то тако што рођаци и пријатељи седају на попречну шипку или на неудобни стражњи пртљажник.

У Западним земљама, где је аутомобил омиљено превозно средство, све већа забринутост око здравља заједно са жељом да се избегне градска врева обновили су популарност бициклизма. Никле су посебно намењене бициклистичке стазе дуж многих главних путева. На пример, у Британији се многе локалне власти диче километрима и километрима стаза које су намењене бициклистима.

Ако се не рачуна могуће загађење од издувних гасова, вожња бициклом је нешто веома здраво. То може бити „заштита од кардиоваскуларних обољења, главног узрочника смрти, и то превремене смрти у Уједињеном Краљевству“, запажа саветник за транспорт Адријан Дејвис. Вожња бицикла захтева веће напрезање, око 60 до 85 посто човековог максималног капацитета, у поређењу са 45 до 50 посто приликом ходања. Пошто је оптерећење у ногама бициклисте минимално, опасност од оштећења костију је такође мања него приликом шетње по улици.

Још једна корист по здравље од вожње бицикла јесте леп осећај који он пружа возачу. Истраживања показују да се захваљујући вежбању приликом вожње бицикла ослобађају у мозгу хемикалије које се зову ендорфини, које побољшавају расположење. Осим фактора ’доброг расположења‘, вожња бициклом сасвим сигурно обезбеђује и фактор ’доброг изгледа‘. Како то? „При умереној брзини, приликом окретања педала [бицикла], возач потроши отприлике седам калорија у минути, или 200 калорија за пола сата“, извештава часопис The Guardian. С којим резултатом? Можда: виткији струк и крај млитавим бутинама.

Безбедна забава

У земљама где је аутомобил главно превозно средство постоји све већа забринутост за безбедност бициклиста. На пример, да ли треба носити заштитну кацигу? Сасвим сигурно, мудро је предузети мере предострожности. С друге стране, са̂мо ношење кациге није никаква гаранција да ће бициклиста бити заштићен од повреда. Колумниста Силија Хол  скреће пажњу на једну студију спроведену међу 1 700 бициклиста разних старосних доби који су носили кациге. Један од запрепашћујућих резултата тог истраживања показао је да ношење кациге улива возачима лажни осећај сигурности. Што је још горе, 6 посто њих је носило заштитне кациге које нису добро причвршћене. У саобраћајној несрећи, кациге које нису добро причвршћене повећавају опасност од повреда за 50 посто. Ако носите заштитну кацигу, уверите се у то да ли вам она одговара. Редовно проверавајте кацигу свог детета. Превелика кацига може бити смртоносна.

Возаче моторних возила често нервирају бициклисти и они настоје да игноришу њихову присутност. Зато, будите уочљиви. Носите безбедносну одећу — флуоресцентну током дана, а током ноћи одећу која рефлектује светлост. Ваш бицикл такође треба да буде видљив, чак и у мраку. Мачје очи на педалама и чисто предње и задње светло, често представљају законске захтеве, а сасвим сигурно и мудре мере предострожности. Проверите да ли ваш избор безбедносне опреме удовољава законским захтевима у вашој земљи.

Добро одржаван бицикл је важан за безбедност. Проверавајте га, и редовно га чистите и сервисирајте. Након предузимања свих тих мера предострожности, можда ћете сматрати да је мудро да у вашем крају не возите бицикл на главним путевима. Али, да бисте се безбедно возили потребан вам је одговарајући тип бицикла. (Видите оквир „Прави за вас“.)

 Бициклизам као спорт

За неке је бициклизам спорт. Недавни скандали у вези с чувеним Тур де Франсом повезују бициклистичке трке с допинговањем и обманама. Часопис Time у једном чланку под насловом „Нека најбољи допинг победи!“, тврдио је да је трка била „прави циркус“. Услед дебата о допинговању и хемикалијама које поспешују успех, репутација овог спорта је нарушена.

Мудри бициклисти пажљиво узимају у обзир колико им времена и напора одлази на њихов спорт. Чак и када здравствене користи чине бициклизам привлачним, уравнотежени људи схватају да је вежбање само један од чинилаца да човек има дуг и здрав живот. Међутим, следећи пут када седнете на свој бицикл уживајте у здравој забави, у вожњи на два точка!

[Оквир⁄Слике на 21. страни]

Прави за вас

Брдски бицикли су заиста модели намењени за сваки терен пошто имају мали, робустан рам, прав волан, педале у вишем положају од стандардних модела и широке гуме које добро приањају уз неравнине. Низ брзина омогућује возачу да лакше вози узбрдо.

Ако се возите и на равној и на неравној површини, тада вам треба модел хибридног бицикла, нешто између брдског и стандардног бицикла. Такав бицикл има уже гуме и нешто ниже постављене педале. Стандардни бицикли омогућују усправније држање приликом вожње и имају мање брзина.

Који год модел да изаберете, проверите да ли вам одговара величина. Прво га испробајте. Подесите волан, сиц и педале. Када опкорачите попречну шипку, обе ноге треба да вам буду на земљи (видите горе).

Имаћете најбезбеднији и најудобнији положај приликом вожње онда када подесите висину сица тако да вам нога буде испружена, а пета да буде на педали када је педала у најближој тачки до тла (видите лево). Волан обично треба да буде у висини сица (Извор: часопис Which?).

[Слика на странама 18, 19]

Пени-фардинг

[Извор]

Police Gazette, 1889

[Слика на 19. страни]

Велосипед

[Извор]

Мушкарци: A Pictorial Archive from Nineteenth-Century Sources/ Dover Publications, Inc.

[Слика на 20. страни]

Бицикли су превозно средство у многим земљама

[Слике на 20. страни]

Закон негде захтева заштитне кациге